У овом циљу владајуће немачке странке, окупљене у „семафор коалицију“ (црвени Социјалдемократи, Зелени и црни либерали) припремили су нацрт резолуције којом од Србије тражи да се, како се наводи, дистанцирају од Милорада Додика због његових наводних сепаратистичких тежњи у БиХ.
Парламентарци владајуће већине у Бундестагу траже од канцелара Олафа Шолца и његовог кабинета да утиче, не само на политичко вођство Србије, већ и од хрватског политичког врха да се „дистанцирају од етничко-сепаратистичких снага у БиХ“, односно од српског члана Председништва Милорада Додика и председника ХДЗ БиХ Драгана Човића.
Додик и Човић оптужени су да својим политичким акцијама желе да униште БиХ, као и да те тежње представљају претњу по мир у југоисточној Европи, а за дестабилизацију региона оптужена је и Русија и њен председник Владимир Путин.
Немачка на Србији искаљује своје фрустрације
Није само негативан сентимент према Балкану у сржи немачких политичких акција – ту је и чињеница да је Немачка највише погођена конфронтацијом између Русије и Запада, објашњава разлоге због којих званични Берлин предњачи у постављању захтева и ултиматума Србији када су у питању БиХ и Косово и Метохија.
„Сада, због чињенице да су стали на линију нечег што није у њиховом интересу и да су маргинализовани, треба преусмерити пажњу немачке јавности. Јер, када натерате некога да ради нешто супротно сопственим интересима, а тај представља себе као силу у ЕУ, али чини најгоре за себе, онда он покушава да на било који начин подигне себи важност“, наводи Гајић.
А важност ће Немачка себи подићи најлакше ако америчку политику следи тамо где јој је најлакше, где је мање опасно по немачке интересе, а уз то имају и негативно мишљење о региону.
На тај начин Немци сами себи показују да још поседују неку политичку моћ, иако је свима јасно да је Берлин, попуштајући пред ултиматумима Вашингтона, срозао свој кредибилитет на најниже гране, додаје он.
„Резолуција је њихов покушај да се искале на Балкану, над малим Србима, када не могу да се искале ни над ким другим, а поготово не да се супротставе Американцима. А нису у стању да се озбиљно супротставе ни Русима. Тако да, шта им друго преостаје, него да овде сами себи доказују да су битни и моћни“, категоричан је наш саговорник.
Резолуцијом Немачка штити узурпатора Шмита
Поред ових стратешких, Берлин има и практичне, ситније разлоге да поставља Србији ултиматуме и захтева од ње оно што се не да прихватити, а ти су разлози оличени у лику (и делу) такозваног високог представника међународне заједнице у БиХ Кристијана Шмита.
Немачка, према Гајићевим речима, мора некако да реагује на ситуацију у Уједињеним нацијама од прошле недеље, када су се Русија и Кина супротставиле Шмитовом наступу пред Саветом безбедности УН на седници посвећеној ситуацији у БиХ. Шмит је, како Гајић каже, од стране кинеских и руских представника дочекан као узурпатор.
„У великом политичком и дипломатском сукобу између Запада у Русије поводом украјинске кризе и ова ситуација у УН се користи као полигон за конфронтирање. Тако да они Шмитову позицију као некога ко није изабран на легитиман начин, доживљавају као још један покушај утицаја Руса и Кинеза по разним питањима, па и по питању БиХ, где се српски фактор по инстинкту доживљава као проруски“, наводи Гајић.
Због свега тога, Немци у очима својих савезника, пре свега у очима САД желе да се покажу као ревносни, предњачећи у борби са оним што се на Западу зове „малигни руски утицај“, односно српски утицај, додаје он.
Међутим, у овом случају не ради се само о Србима у БиХ, већ и о Хрватима. Предлогом резолуције, немачке владајуће странке постављају се непријатељски према интересима хрватског народа у БиХ, али и званичног Загреба, објашњава Гајић.
Србији нема друге, него да издржи до зиме
Маневарски простор званичног Београда сужен је и отежан и без резолуције Бундестага, али, према Гајићевом мишљењу, он још постоји. С обзиром да је Србија заузела неутралну позицију и да се супротставља потезима Приштине, као и да Милорад Додик ни на који начин не угрожава дејтонски поредак у БиХ, Србија треба да принципијелно остане на позицијама на којима је била до сада – без обзира што се налази у тежој ситуацији, изолованија је и налази се пред снажнијим уценама.
„Нема јој друге, него да издржи у овој ситуацији, јер она, овако незгодна, не може да траје у недоглед. Она може да траје неко време. Ако Србија не попусти, притисак на крају мора да почне да слаби. Од краја фебруара до данас, притисак је најјачи. На јесен и зиму, када ЕУ буде опохрвана својим економским и социјалним проблемима и унутрашњом политичком кризом, неће моћи да са таквим интензитетом врши притисак на Балкану, него ће бити заокупљени својом муком и својим јадом, што ће Србији донети предах“, предвиђа Гајић.
До тада би, према његовим речима, криза на истоку Европе требало да попусти, а снаге које се залажу за мултиполарни свет да ојачају. Србија ће тада имати више маневарског простора него што га има данас, закључује Гајић.
Расправа о резолуцији почела је у Бундестагу тек дан пошто су државе чланице Групе седам најразвијенијих земаља света усвојиле резолуцију у којој се од Србије тражи да Београд уведе санкције Русији, а српско политичко вођство у БиХ оптужује за сецесионизам.
Извор: rs.sputniknews.com
