Нуклеарно оружје данас је симбол, али и реалан показатељ моћи, и државе које га имају вешто га користе у свом утицају на светска дешавања. Последице које би изазвала употреба овог високо деструктивног оружја су несагледиве - то смо видели у случају бацања такве бомбе на Хирошиму и Нагасаки, али и у случају када се нуклеарна катастрофа догодила људском грешком - као и Чернобиљу.

Уједињене нације су увеле споразум за који верују да ц́е на крају довести до потпуне елиминације нуклеарног оружја. Уговор о забрани нуклеарног оружја (ТПНВ) историјски је значајан напор да се смањи ризик од нуклеарног рата. Ипак, тај уговор наглашава дубоку неравнотежу моц́и између неколико нуклеарних сила и многих земаља без разорног оружја.

Колико су атомске бомбе разорне већ знате, али њихово дејство најбоље ће вам илустровати овај сликовит приказ онога што би се десило када би све биле употребљене:

Ко су државе са нуклеарним оружјем?

Русија

Руска Федерација има процењених 6.850 нуклеарних глава у свом арсеналу. Јерменија и Белорусија, које се ослањају на руски арсенал за "кишобранску" заштиту, крше ТПНВ. 

Русија је такође само једна од три нације које имају нуклеарну "тријаду", која укључује интерконтиненталну испоруку балистичких ракета. Нуклеарна "тријада" односи се на способност нације да распореди свој нуклеарни арсенал кроз интерконтиненталне балистичке ракете, балистичке ракете пуштене у море, и стратешке бомбардере, како је дефинисано од стране Иницијативе за нуклеарну претњу, саветодавног одбора који спроводи истраживања и пружа анализе за подстицање дипломатије .

САД

САД су једина земља која детонирала нуклеарно оружје против непријатеља, а то је то учинила у нападима на Хирошиму и Нагасаки у Јапану у аугусту 1945. године.

САД су се сложиле да користе своје нуклеарно оружје за заштиту држава чланица НАТО-а, као и Јапана, Аустралије и Јужне Кореје. Због ових споразума, свих 29 земаља чланица НАТО-а, као и три државе које имају билатералне споразуме о заштити са САД, крше ТПНВ.

САД, која има нуклеарни арсенал који је скоро величине руског, једина је земља у западној хемисфери која поседује нуклеарно оружје и једна од три земље која поседује нуклеарну "тријаду". Имају укупно 6,550 нуклеарних глава.

Уједињено краљевство

Уједињено Краљевство је држава чланица НАТО-а и дели заједничку заштиту савеза. Краљевство одржава барем једну нуклеарну подморницу у патроли у сваком тренутку, под сталним положајем одбране на мору. Британски закони налажу да земља не сме да прети нуклеарним оружјем ниједној земљи која сама нема такво оружје. 

Имају око 215 нуклеарних глава.

Француска

Француска, такође чланица НАТО-а, може испоручити своје нуклеарно оружје само авионима и подморницама.

АСМП-А је 300 килотонска бојна глава коју ова земља поседује, која је отприлике 20 пута вец́а од бомбе испаљене на Хирошиму на крају Другог светског рата. Ако се бојна глава те величине испали на Вашингтон, то би резултирало са око 280.000 жртава.

Имају око 300 бојевих нуклеарних глава.

Кина

Кина поседује нуклеарну "тријаду", али је пристала да не користи нуклеарно оружје против било које нације у зони без нуклеарног оружја, која укључује земље Латинске Америке и Кариба, као и неке у Африци, Јужном Пацифику и Централној Азији.

Процењује се да Кина има 290 нуклеарних бојевих глава.

Северна Кореја

Амерички Центар за стратешке и међународне студије наводи да постоји 13 ракетних база у Северној Кореји. 

Иако је севернокорејски лидер Ким Џонг Ун јавно објавио жељу за денуклеаризацијом читавог Корејског полуострва, нема доказа да је он покушао да то заиста и учини. Извештаји се разликују у погледу величине севернокорејског нуклеарног арсенала. Иако се процењује да имају 10 до 20 нуклеарних бојевих глава, Вашингтон Пост је раније известио да могу имати и до 60, наводец́и поверљиве америчке процене.

Северна Кореја је пружила мало транспарентности и тачних података о свом нуклеарном оружју.

Индија

Иако Индија није дала никакве званичне податке о величини свог нуклеарног арсенала, недавне процене указују да Индија има 130-140 нуклеарних бојевих глава и произвела је довољно плутонијума за производњу до 150-200 нуклеарних глава.

Индија и Пакистан су очигледно усред трке у нуклеарном наоружању која би могла, довести до апсурдно високих нуклеарних залиха које подсец́ају на оне током Хладног рата. Јасно је да је споразум о контроли наоружања за потконтинент очајнички потребан.

Пакистан

Данас се процјњује да Пакистан има арсенал од 110 до 130 нуклеарних бомби.  Стручњаци сматрају да се нуклеарна залиха Пакистана стално повец́ава. За разлику од суседне Индије и Кине, Пакистан нема доктрину да „нема прве употребе“ и задржава право да користи нуклеарно оружје, посебно тактичко нуклеарно оружје ниског преноса, како би победили предност Индије у конвенционалним снагама.

Израел

Израел никада није јавно признао поседовање нуклеарног оружја. Ипак, међународна заједница делује под претпоставком да је Израел од свог оснивања развио и одржао нуклеарни арсенал.

Величина израелског арсенала остаје нејасна, и иако је могуц́е да нација има довољно обогац́еног плутонијума од 100 до 200 бојевих глава. НВБМ прихвата процене Федерације америчких научника, које показују да Израел поседује око 80 нуклеарних бомби.

Речено је да је Центар за нуклеарна истраживања Негев у Израелу произвео довољно плутонијума за 100 до 200 нуклеарних бојевих глава.

Иран?

Нема познатог оружја или довољних залиха фисијских материјала за израду оружја. Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА), институција задужена за проверу да државе не илегално праве нуклеарно оружје, закључила је 2003. године да је Иран реодузео тајне нуклеарне активности како би успоставио капацитет да домац́е производе фисијски материјал.

У јулу 2015. године Иран и шест светских сила договорили дугорочни споразум о верификацији и значајно смањењу капацитета Ирана за производњу материјала за нуклеарно оружје. У замену су САД и друге земље Запада скинуле санкције Ирану.

Тада  је закључено да је Иран имао организовани програм за нуклеарно оружје пре 2003. године. Неке од тих активности су се наставиле до 2009. године, али није било назнака о активностима наоружања које се одвијају након тог датума. Све до данас.

Међутим, у мају 2018. године, амерички председник Доналд Трамп напустио је значајан споразум, а у новембру те године поновно је уврстио санкције против Ирана и држава које тргују с њима. Оне су довеле до пада у иранској економији.

У мају 2019. године Иран је суспендовао обавезе из споразума и другим потписницима дао рок од 60 дана да га заштити од америчких санкција, иначе су рекли да ц́е наставити производњу високо обогац́еног уранијума.

Иран је саопштио да ц́е 27. јуна прекршити ограничење својих залиха обогац́еног уранијума који је био ограничен нуклеарним споразумом 2015. године са светским силама. Ускоро ће, по свему судећи, поново развити нуклеарни арсенал.

Кримљани лупили шамар Кијеву овим потезом! Прочитајте ОВДЕ.

Извор: Еспресо