Правда

- Претпоставка да су Земљу посетила непозната разумна бића није ни незамислива, нити одступа од признатих принципа природе каже Ернст фон Куон. – Потпуно је замисливо да су разумна бића на неким другим планетама много развијенија него људи на нашој Земљи, да су давно пре нас почела летети свемиром и у праисторији се спустила на Земљу. Свако ко има мало маште може то замислити. Ако је веровати кинеским изворима, 1938. године археолог Ци Пу Теи дошао је до занимљивог открића. Те године је кинески археолог у пећинама Бајран-Кара-Ула, на Тибету, пронашао низ гробова у којима су се налазили необично мали скелети (попут оних откривених у Тенесију и Кентакију) великих лобања. Зидови пећина били су украшени астрономским и свемирским сликаријама: цртежима звезда, планета сунчевог система, људи у „скафандерима“! Загонетна порука Међутим, по свој прилици, све то не би изазвало интересовање науке, јер су слична налазишта откривана и у другим деловима света, да није, наводно, било пронађено и 716 плоча округлог облика, дебљине два центиметра, које су биле исписане непознатим клинастим писмом! Професор Тсум Ум Нуи, са Академије за праисторију Пекингу, дакле, уважено и признато име науке, дешифровао је тек 1962. године неке од записа са необичних плоча. Резултате своје упорности Тсум Ум Нуи је објавио годину дана касније под насловом: „Клинасто писмо о космичким бродовима“! Према преводу кинеског професора, специјалисте за праисторију, на плочама је, између осталог, писало: ,, … Слетели смо са неба нашим летелицама. Наши мушкарци, жене и деца, скривали су се десет дана у пећинама. Кад су мештани, коначно, схватили наше знакове, разумели су да имамо мирољубиве намере … „ Дакако, дело Тсум Ум Нуиа, изазвало је истинску сензацију у научним круговима, али су након два критичка осврта у немачком „Дас вегетарисцхе Универсум“ и совјетском ‘Спутњику‘, кинески археолози престали да говоре о плочама и свемирској катастрофи од пре више од 12000 година ! Због чега? Да ли само због критике немачких и совјетских научника? Или је посреди неки други, важнији разлог? Иначе, стрпљиве екипе археолога. које већ деценијама истражују по азијском континенту, до данас су открили велики број налазишта, која су још увек обавијена непрозирним велом мистерије. Ескими у Кини У џунгли, поред реке Ганга, истраживачи су 1921. године открили рушевине фантастичног града Мохенџо Дара. Извештај археолога је више него збуњујући: ‘Мохенџо Даро је некад био цветајући град. Изгледа као да је потекао са неке табле за цртање непознатог футуристичког архитекте. Зачуђује потпуно одсуство уобичајене источњачке орнаментике. Не зна се ко га је изградио. Теоретски, он не би требало да се налази на тлу Индије … ‘ Када се човек креће кроз Мохенџо Даро има утисак да се креће данашњим улицама градске четврти било којег града на Западу. Тај утисак стварају простране грађевине којима недостаје било какав украс и које су искључиво – функционалне! Ништа мање занимљиво и збуњујуће откриће начинио је и доктор Вајденрајх 1913. године. Он је у пећинама Чу-ку-тјена, недалеко од Пекинга открио неколико лобања и скелета, али то не би изазвало никакву сензацију да једна лобања није припадала европском типу човека, друга некој младој жени са необично уском главом малезијског типа, а трећа је имала изразите особине Ескима! Доктор Вајденрајх је био више него збуњен, па је уместо уобичајеног извештаја написао само неколико речи:, Како су Европљани и Ескими доспели у Кину пре неких тридесет хиљада година? Чиме?! … ‘ Од 1913. године, па до данас, нико није успео да одговори на ова занимљива питања. Године 1959. године, пекингшки професор др Чоу Минг Чен, проналази у пустињи Гоби савршен отисак једног ребрастог ђона, чија је старост процењена на – милион година! И један метални појас из гробнице кинеског генерала Чоу-Чуа (265. – 316. гне) представља ништа мању мистерију. Детаљном анализом је утврђено да је појас начињен од 10 одсто бакра, пет одсто мангана и 85 одсто алуминијума! Међутим, како је у свету познато, алуминијум је први хемијском методом добио научник Ерстед – 1825. године! Значи ли то да је електролиза у старој Кини била позната још пре 17 векова, или постоји неки други начин добијања алуминијума, који је непознат савременој науци?! Фантастична знања Ипак, највише збуњује једна сторија забележена у многим рукописима древне Кине. По њој је цар Цин-Ши (259. – 210. пне) имао необично огледало које је могло да „осветли кости и унутрашње органе људског тела“! Икс зраци у древној Кини?! Управо тако! Магично огледало је, као и савремени рендгени, коришћено искључиво у медицинске сврхе – за дијагнозу болести! Прастари становници азијског континента изванредно су познавали и тајне Космоса. Индијске „Веде“ сасвим су одређене у погледу живота на другим планетарна, а Тенг Му, научник из времена династије Сунг, врло логично сумира мишљења кинеских учењака о универзалности живота: „Колико би било неразумно претпоставити да осим Земље и неба, које ми можемо видети, не постоји ниједно друго небо и ниједна друга Земља!“ Учењаци из разних крајева света, палеонтолози, археолози, егзебиолози, чак и најпознатији конструктори космичких бродова, већ деценијама проучавају „Махабхарату„, највећи херојски еп Индије, покушавајући да проникну у његове тајне поруке. У лето 1974. године, у совјетском часопису „Техника маладјожи „, објављен је врло занимљив осврт. „Фолклорна збивања и појмови“ – каже се у совјетском часопису“, не привлаче пажњу истраживача због тога што се често не могу идентификовати с нечим реалним. Такви су, на пример, описи летећих машина у древним списима, о којима се нешто озбиљније почело размишљати тек при појави првих авиона. Готово идентичан случај је и са помињањем небеског оружја, које научници нису могли, а ни хтели, да схвате све до половине овог века.

Повезано:(ВИДЕО) СНИМИЛИ ВАНЗЕМАЉЦА: На Марсу пронашли лик свемирског војникаПронађен ванземаљски екосистем испод леда на Антарктику?Прочитајте неке од најлуђих теорија о ванземаљцима

Вероватно је прву паралелу између тог чудесног оружја и атомске бомбе, повукао професор Опенхајмер, када је, поражен њеним дејством, наглас читао одломке из индијског епа, Махабхарате „о“ светлости која је хиљадама пута јача од Сунца „. Према неким археолошким налазима, претпоставља се, да наши преци нису ратовали искључиво – мачевима, копљима и стрелама! Зашто су, на пример, развалине престонице Хетитске државе, Хатуташа, истопљене у већој мери него што је то случај са пожарима?! Зашто на гранитним зидовима ирских тврђава Дундалик и Екос, постоје трагови необично јаког топљења? Марк Твен је, путујући 1867. године по Блиском и Средњем истоку, описао развалине Вавилонске куле: ‘Било је осам кула, од којих две данас стоје – џиновске грађевине од цигала, пресечене напола од земљотреса, опаљене и допола истопљене муњама разгњевљеног бога…“ Вавилонском кулом обично се назива вавилонски зигурат, огромна седмоспратна грађевина с обимом темеља од око 360 и висином од 90 метара. Остаци зигурата раскопани су тек пред први светски рат. Марк Твен је, очито, имао у виду развалине куполе храма у Борсипу, неколико километара од Вавилона. Те рушевине су истопљене не само споља него и изнутра. Арехеолог и истраживач древних култура Е. Церон. забележио је у свој дневник: ‘Не може се наћи објашњење за тако огромну температуру, која је не само усијала, него и истопила стотине печених цигала, спаливши читав скелет куле, која се претворила у компактну масу сличну истопљеном стаклу…“ Убитачно оружје ‘брахмаширас’ Пре неколико година, у Индији је пронађен један радиоактивни скелет, чија је радиоактивност била десет пута већа од нормалног нивоа. Није ли то још једна индиција да су санскритски текстови о атомском рату у праисторији, можда истинити? Површина пустиње Гоби, недалеко од језера Лоб Нор, прекривена је стакластим песком који је настао након недавних атомских проба у Кини. Али, та иста пустиња има извесна подручја са сличним стакластим песком, који ту лежи већ хиљадама година. Шта је то тако моћно и загонетно проузроковало тако паклену јару, која је у праисторијско доба истопила пустињски песак? Узрок топљења остао је до данашњег дана загонетан. Да ли се он може наћи у фолклору древних азијских народа? Најинтересантнија и најсистематизованија информација налази се у древној индијској литератури. Ево како „Махабхарата“ описује чудесна оружја „брахмаширас“:

‘Тада Рама пусти стрелу неодбрањиве моћи, Ужасну, смртоносну … И та далекометна стрела ‘Запалила је моћног ракшаса И кочије са коњском запрегом, Потпуно захваћене пламеном. Распадаше се на пет природних елемената … Његов скелет, месо и крв не издржаше. Спалило их је оружје .. . Ни пепео не остаде од њих … ‘

Овде није неопходна ‘атомска’ интерпретација. За оне који познају дејство напалма, такав опис није нимало невероватан. Али, зар је напалм постојао у древној Индији? Зар је то страшно оружје уништавало живот и у праисторијско време?! Из књиге „Дан када су учењаци умирали“ Извор: Дневне.рс