Цар Диоклецијан је једном приликом посетио град Никомидију са злом намером, да у њему потпуно истреби хришћане. Када је почео да спроводи свој зли наум и бездушно да мучи вернике, појави се пред њим свети Аникита, један од градоначелника, и исповеди пред царем своју веру у Христа Господа, Бога оваплоћеног у телу ради нашег спасења.
Уз то је рекао за статуе идола да су глуво и немо камење и да је клањање њима недостојно разумног човека.Разјарен цар је наредио, да му одсеку језик. Но Аникита је силом Божјом и даље задржао моћ говора. Тад цар пусти лава на њега, али лав поче да се умиљава око њега.
У том часу Аникита сруши Херкулов храм али цара то не поколеба и он настави са најстрашнијим мучењем. Фотије, Аникитин рођак, када је видео муке Аникитијеве, пољуби га и рече цару: "О идолопоклониче, постиди се, богови су твоји ништавила!"
На то цар нареди да га одмах мачем посеку. Али џелат, дигнувши руку на светог Фотија, сам себе удари мачем и умре. После дугих мука бацише их обојицу у тамницу, у којој су провели три године. Након тога их изведоше и бацише у огромну, зажарену пећ. Тада многи хришћани, људи, жене и деца својевољно уђоше за њима у огањ узвикујући: "Хришћани смо! Поштујемо Бога јединога" И из огња се зачу хришћанска молитва, којом су захваљивали Богу за смрт мученичку.
Свети Никита и Фотије призивају се у молитвама при јелеосвећењу и водоосвећењу и у народу се верује да на данашњи дан треба изговорити својеврсну беседу како би вам "кренуло набоље".
Ово је беседа коју би, ако сте верник, обавезно требало да изговорите данас:
"Научи се поштовати и волети мале и просте људе. Таквих је највише на земљи, таквих је највише и у царству Божјем. Код њих нема гордости, тј. основног безумља, од кога болују душе богатих и силних овога света. Они извршавају своју дужност у овоме свету често савршено, па ипак им изгледа смешно, кад их неко хвали за то; док великаши траже похвалу за свако своје дело, често и несавршено извршено".
Извор: Медији
