Правда

Пише: Бранко Вељковић

Самозвани, самокандидујући и самовентилирајући дубокодржављанин, презаказао је свој најављени пут до архетипа зла, до самог епицентра „дубоке државе“ у Јамерици. Нешто се догодило, он још увек није схватио шта а све му лепо пише. Напрасно је, бар док не испуни све задатке, „зато што сам паметан“ одлучио да размени своје „мудре“ мисли само са локалним дубокодржављанима, пурпуним Првославом и буцмастим спајдерменом из Кастела. Ваљда је и то нека држава, дубока или плитка просудите сами, шта ја знам,... 

Преглед политичких догађаја на „врху“ у духу најдубље позиције поменутих дубокодржављана, започећемо са (из)лагањем ботоксираног деветара цокулића са траговима срећице испод чулног апарата за мирис, шмркање, дисање и држање тамних наочара. Цокулић је добио задатак да брани самозваног од ЦИА! Изгледа да је напрасно понестало бранилаца са референцама па је спала књига на задиханог ботоксића. Наравно, самозвани је калибар кога само најјачи могу да нападну па је отуда док не активирају НЛО, дрски агресор ни мање ни више него - ЦИА. Али, самозвани не би био самозвани, самопонуђени кандидат за непомјаника, да већ није знао шта службе раде и пре служби, као што је знао и колико ће кила да има на рођењу и пре своје мајке, те је цокулић морао баш тако и да „поентира“. Суров задатак. Уби несрећника простопроширена реченица и предочено сазнање да сада стварно више нема трансфера а девизне уплате покупили мангупи. Гуши га и тихо најављена „спознаја“ да би овај „наш“ самозвани фараон у своју пирамиду могао као и они прави с Нила да повуче сву своју свиту са собом, неке да препарира а неке живе да закопа. Зато је цокулић самоинцијативно почео да се самопрепарира па га гуше ботокс и тикови. То је то. „Au Revior Cinderrella“. Би ми га жао. Што би рекао мој генијални мали пријатељ када је коначно прочитао читав свет – циркуџишен!

Сетих се сад како су једног од ових учених самозваних ведета са „највиших државних позиција“ својевремено послали да претражује новине и нађе саопштења новог премијера Грчке који се презива клиторис. И тражио је несрећник пар дана. Другог је на пракси у локалној фабрици мајстор са кофом послао у магацин да му донесе компресију. Трећи је измислио Намдију,... Четврти је осуђени дезертер али сада уредно брани националне интересе. Срби који су постали комунисти, комунисти који су сада националисти, националисти који су се преметнули у европејце, дачаци који су постали девојчице и девојчице које су постале,... нешто, ко би га знао шта и ето, то су највиши државни руководиоци! Споредни глумци у вечитом терању да постану главни а главни у терању да трају вечно а и једни и други на крају завршиће на истој од‌јавној шпици. А ти народе – гласај и бирај !

И опет, ако стварно хоћете да их одмах препознате и прозрете довољно је само да прочитате. Све пише!

Света Књига каже овако – „Исус се испуњен Светим Духом, вратио са Јордана и дух га је водио по пустињи. Тамо га је Сотона искушавао четрдесет дана. Пошто није ништа јео, на крају је огладнео. Тада му сотона рече: ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб. Исус му рече: У писму је написано: неће човек живети само од хлеба. Сотона га одведе на неко високо место и у трену му показа сва светска царства, рекавши му: Даћу ти власт над свим овим царствима и сву њихову славу, јер је то мени предато и ја га дајем коме хоћу. Све ће ово бити твоје, само ако се поклониш преда мном. Исус му одговори: У писму је написано: Господу Богу своме клањај се, и њему једином служи. Онда га је сотона одвео у Јерусалим, поставио га на врх храма и рекао му: Ако си Син Божији, баци се са овог места доле, јер је написано: Он ће заповедити својим анђелима да те чувају и они ће те понети на својим рукама, да ногом не би о камен запео. Исус му одговори: Не искушавај Господа Бога свога. Када је завршио са оваквим искушењем, сотона га је оставио за неко време.“

А Исус га је прозрео и презрео и одбацио. 

И људи који схватише су га прозрели, презрели и одбацили!

И сад добро запамтите ове непомјаникове речи – „... Даћу ти власт над свим овим царствима и сву њихову славу, јер је то мени предато и ја га дајем коме хоћу,...!“. То је, поштовани читаоче, једини стварни услов који је од пада Вавилона предвиђен за све политичаре, владаре, цареве и краљеве, председнике и премијере,  све те самозванце и све те њихове слугане,... Ништа и никада нешто друго! Сви они само за тог газду раде, сви су се они њему поклонили да би власт добили а он онда власт даје оном коме он хоће! Зато је то само један вечити кастинг, брутални, безумни, огавни кастинг. Они се нуде а он бира. Нема присиле, нема драме, нема ничега од свега тога што нама сервирају. Они то раде и прихватају добровољно! И зато „правда за човека никада није била у наклоности владара већ искључиво код Бога!“.

Када треба да прикрију стварне улоге и задатке свих тих „другова чланова“ на функцијама они учине да народ обневиди. Стварају се слике које ту спознају о владарима чине мутном и слабовидом. Варају појединца а перфидно подилазе и масама јер „народи пропадају тако што их дижу у висине“. И зато запамтите да кад год нас „дижу у висине“, затрпавају којекаквим идолима из света забаве, спорта, историје или чега год хоћете, тада нам у позадини спремају неко зло. Што су идоли звучнији то је зло које нам спремају веће. И све то иде запањуће лако јер су народи „навучени на лаж као на опијум. Лаж је потребна зато што је истина претешка да би је људи могли прихватити“. Тако су људи одабрали да буду робови креираних, индукованих потреба и за то је створен „систем дизајн“ који се онда бави измишљеним потребама и њиховим бескрајним и бесмисленим модификацијама. Некаква експоненцијална будућност са идејом да се цивилизација „развија“ и по хоризонтали и по вертикали. Тако људи одбацише слободу и изабраше лаж. Тако се влада.

Инжењер је то добро описао – „Када би народ сам од себе почео да руши власт, ма која да је, а да то није у договору, НАТО би пуцао по тим људима а муницију би обезбедили Русија и Кина“.

Зато, не верујте политичарима!

Они не желе вашу имовину, то већ имају, они желе ваше душе!

У овом нашем „циркуџишен“, опет, биће криви сви. И ЦИА, и мистер Hill кога партија као псује а самозвани га уредно прима, и друг Шмит и Шемса и њено пророчко „издали ме пријатељи, издао ме брат“, и непослушни другови чланови и послушни другови партијци и сви, сви, сви,... само не „зато што сам паметан“ он и они. Спознао је напрасно овај „наш“ свезнајући да су сви политичари белог света баш њега тако поштеног лагали. Али ту се, све и да не знамо да је све то само још једно бедно глуматање и овај пут намеће једна лагана дигресија - нису они лагали нас него тебе а ТИ си лагао нас! Они су само радили свој посао. А и ти си „само радио свој посао“ као и сви теби слични пре тебе и поред тебе. Зато сам све ово и написао да људи схвате који је то „ваш посао“, а и ко вам је послодавац. Сад опет следи већ склепана трапава тирада за домаћу употребу о томе да су „државни руководиоци урадили све што су могли“ али су притисци били надчовечански а завера космичка. Па ко опет поверује у све те глупости, шта бих му ја. А двоуми се сада самозвани, дал да се и даље глупира или да се епохално изглупира па да почне да ‘апси. „Органе“ за ‘апшење је спремио ал нема толико апсова колико би слободномислећих он волео да похапси. Ваљао би му опет неки глобални вирус да се народ „добровољно“ самопозатвара ал то није планирано за до јамеричких избора,.. куд сад... вируса још нема а за рат са „унутрашњим непријатељем“ још увек није спреман. А превише је оних који су схватили да је он ипак само још један друг члан те да несрећни самозвани од свог тог зидања и „спознаје“ има само један скромни зидић од паучине који не може ни да сагледа а камоли да прескочи.

Ничим изазван а рекло би се ипак добро наоштрен придружио се самозваном и прворангирани пурпурни са напрасном потребом да куне! Од све милости и свих порука мира и разумевања за све друге сем за верујуће Србе, пурпурни  је сада одабрао клетве! Анатеме из „Мајбаха“! Анатеме са пуно перфидарија којима је одувек био склон јер је због њих и биран, али без стварне моћи па чак ни гласа за тако нешто. Е несрећни пурпурни, џаба си распродавао Предићеве иконостасе и то мало своје РЕМ душе, не отварају се Небеса за плиткогласе. А требало је да научиш и да си такав какав си стварно у стању да бациш анатему покосило би те, реч још не би завршио. И опет некако добро. Проказао си се! Али ако сте добро чули неки од толиких сад већ волшебно обрисаних снимака, добро почујете шта је рекао пурпурни пуковник и схватићете следеће. Нису анатемисани ни они што онолики народ побише, ни они што народ свађају, ни ови оволики што народ трују, ни државни наркомани ни државни нарко дилери, ни ови што потписану Охридску издају као победу предстваљају, ни содомисти, ни силеџије, ни насилници, ни прајдаре по престоници, ни бафомети по лиману, ни пентаграми по Београду, ни сви ти Томоси на изволте, ни отимачи деце, ни отимачи људи, ни отимачи душа, ни пурпурне телевизије са наказним садржајима из његовог РЕМ периода, ни сви ти који понтифексу на ноге идоше да му руку љубе, ни другови пуковници у мантијама, ни пахоманијак и качави што децу сотонише, ни ови што растачу Јасеновац, чак ни онај несрећни надрогирани у мантији што је „духовно“ скроман па је уместо великог џипа купио онај мало мањи, ето, да не саблажњава гладни народ,... Нико није „заслужио“ анатему сем тога „обичног“ човека, верника, што је поред свих тих пахомастих и качавендастих „духовника“ дао себи за право да Свето Писмо коначно прочита сам! Е тај је због нечега крив! Само њега пурпурни куне! Крив је и што се њега тиче – проклет је! Пробудише се оне две змије са златног скиптара и изсикташе анатему на сав верујући народ!

И опет ће на крају верујући народ теби и твојим пурпурнима да опрости све оно што ти и твоји народу никада не би. Ал Богу хвала, није до вас!

Народ тражи духовника а ти нудиш клетве!

И узнемирио се народ, кога то он куне?

Од свих зала и зликоваца, кривоклетника, безбожника, убица, издајника, превараната, сотонијара и блудника, никад поменутих ни прозваних, оноликих чак и одликованих, кога то он сада куне?

Јер, шта се десило!

Рећи ћу вам само за једног старог са једне планине изнад свог овог света а свакако изнад тог потамнелог Београда. Узео је тај човек коначно Свето Писмо у своје руке! Узео је Књигу а мантија се одмах понудио да му је растумачи. Стари му је рекао – „Шта ћеш ми је ти тумачити, имам ја очи па ћу сам да је прочитам!“. И ето, то се десило! Стари је под те своје дане прогледао а мантија је отрчао да пријави шта се догодило, као и цео живот што је пријављивао, једна пријава на три адресе... Јер десило се што бити не сме, Човек је одлучио да сам схвати како до Бога! Уморио се Човек од мантијаша у џиповима, анатема из мајбаха, опроста за 50 еура, ценовника и продавница по богомољама, од ламента о скромности и врлинама из уста разних „врлих“ пахомијастих и качавендастих са златним накитом, скривеним тетоважама и скупим лимузинама, пурпурних пуковника и којекаквих,...

Схватио је Човек! Схватио је да између њега и Бога јединога нема никога и ничега, сем Сина јединорођеног, Христа! Схватио је да је Син само један, Христос, једини проврођени и јединорођени а да Христос који је рођен не може бити брат са онима који су створени! А њихова превара је скројена тако да „начине“ да људи поверују да су Христос и Луцифер браћа, а нису. Када би то било прихваћено онда им је намера да прикажу своју „верзију“ ко је у тој борби победио а онда и кога треба славити и обожавати, коме се поклонити. То је по њиховом преварном плану пут ка свету без Бога. Ово је у свету палих једина стварна теолошка основа око које плету све и једини прави разлог и смисао свих њихових (не)дела. Само је Христос син Божији по рођењу а сви остали, створени, су синови по усвојењу! Зато је Христова вечност стварна и у трајању недокучива а Луциферова је условљена.

Тако пише, тако и јесте!

А у одбрану клетника, свог пуковника, устаде један јереј, мало живљи од деветара цокулића. Рече он овако – „... Ја могу да прихватим да чак и Патријарх погреши, није то мени проблем, јер је човек – није Папа...“. Дакле, рече православни духовник, да је Патријарх разумљиво грешан а Папа разумљиво – није! Срећа, није на људима да мере ко је грешан а ко није, али овај јереј „очита“ Патријарха и рече нам у чије крило иде Црква Православна!

Те отуда остаде Истина - Србија на тим пиларима „власти“ никада није имала два презренија мртвозорника. Један нас роби, пљачка, убија, сатире, издаје,... други нас куне. Замислите, ако можете, какав би свет за нас био да је оно што јесте стварно само до њих таквих какви они јесу?

Него, хоће ли се сада грешни клетник извинути свом народу за речено? Има ли испод мантије ишта сем ега, сујете и сребрњака?

А Јуда, када је схватио шта је урадио и кога је издао, покајао се и вратио се до фарисеја који су му сребрњаке за издају дали. Рекао је да им враћа сребрњаке – „Сагрешио сам издавши невиног човека“. Али, било је касно. Рекли су му – „Шта се то нас тиче? То је твоја брига“... „Ово је новац за смрт праведног човека. Ти види с тим шта ћеш, то није наша ствар“. Јуда онда ужаснут одбаци сребрњаке у Храм, оде и обеси се. Водећи свештеници су се брзо снашли са просутим сребрњацима и рекоше – „Овај новац не може да стоји у Храмској благајни јер је то плата за смрт човека. Са тим новцем ћемо да купимо њиву од грнчара да се направи гробље за странце. И та њива је добила име КРВНА ЊИВА,...“.

Зато је ова земља препуна крвних њива,...

И зато, кад опет мисли почну да нам лутају по свим тим злим водама, све што треба да знамо и да се од зла спасимо пише нам у Књизи - „И никога на земљи не ословљавајте с „Оче“, јер само је јадан ваш Отац – онај који је на небу!“

Верујте, сад знамо на кога је мислио када је рекао - „Зналци Светог Писма и фарисеји су засели на Мојсијеву столицу. Све што вам кажу, ви то чините и следите, али се не поводите за оним што раде, јер они једно говоре, а друго раде. Они везују и товаре тешка бремена људима на плећа, а сами неће ни прстом да мрдну да би их покренули. Сва своја дела чине да би их људи видели: проширују своје молитвене записе и продужују ресе на одећи. Воле прочеља на гозбама и предња места у црквама, да их људи поздрављају на трговима и да их ословљавају са „учитељу!“. А ви се немојте ословљавати са „учитељу“, јер само је један ваш Учитељ, а ви сте сви браћа!“.

„Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строжије осуђени“.

И ето, знамо и на који народ је мислио - „Ви сте изабрани род, царско свештенство, свети народ, народ који припада Богу, одређен да објави славна дела онога који вас је из таме позвао у своју чудесну светлост,...“

И џаба им магловање, брбљање, тајни обреди и „тајне“ матрикуле јер Бог није неразуман, нелогичан, тајан. Бог живих је Бог Истине, јасноће, вид‌јела и љубави. Бог живих је Бог логике, мира и хармоније. Увек када смо окуржени немиром, само мир је наш штит. Са Богом се наравно не може разговарати у равни његове мисли и промисли те је зато своју реч прилагодио човеку, и то сваком човеку, дао је реч да буде јасна и читљива свакоме. Апостоли нису били ни фарисеји ни генерали ни академици а свакако не и никако политичари. Били су рибари, занатлије, а само је Матеја био учен човек. И разумели су и прихватили Бога по цену земаљског живота и свих земаљских твари. Вероломни фарисеји су Хрсита убили а не верни народ. И баш ти „обични“ људи су препознали Бога и сваки све своје грехе а фарисеји нису! И ти који су препознали су одабрали и за свој избор су награђени. Зато се Свето Писмо чита после молитве Богу за разумевање и спознају те свете речи. И то онда није ни мерно ни за такмичење. Свакоме ће бити дато да разуме колико му је потребно за спас душе и избор пута. Сви ти који су од тога касније направили мумлање, лажи, тајна знања, симболе и девијације, катакомбе, прескупе мантије и јефтине душе и сви ти који су еволуирали од кочија до мајбаха су само бедни лажови, манипулатори а заправо слуге оног другог. Њима водиља није реч Божија већ „политички коректна“ интерпретација, подобна да се импрегинра у наказно ткиво земаљских власти а не свето ткање духовне спознаје.

Сетих се сад да скоро јавно питах првог сову за његове матрикуле и која му је дража као да то већ не знам и као да се он ишта пита. Шалио сам се. Знамо који је његов радијус и где је центар круга његовог шестара пободен. Али ти, пурпурни, оћеш ти нама рећи, онако, ако се још увек сећаш шта то значи - искрено – ко је и кад тебе изгеометрисао или да то изрекне неко други? На ком рамену ти седи „духовник“ и чиме те је „гојио“ па си аксиос „заслужио“? Реци народу! Бог, непомјаник, све световне и оне друге службе и сав верујући народ то већ ионако знају, свестан си, надам се. Реци, Истина ће те ослободити!

А ове „наше“ земаљске власти опет спремају књиге. Али не ону Свету, ту би волели да нам отму само да могу. У Србији су ревносне само пореске, тајне и мобилизацијске књиге,... Паре, власт и смрт,... У земљи у којој сваки надгробни споменик има на себи куршуме из претходног рата опет чине да руке народа уместо њива копају ровове. Опет деле и завађају народ. Опет би да Страхиња пуца у Милана, Драган у Велибора,... А они би као и ономад Рада Пашић, мало до Париза па мало до Беча и ако икако може да војска пре погибељи опет једе брашно са мало више пиљевине.

Зато овај наслов, можда ће неко рећи вулгаран али заправо није. Само је сликовит. Јер сетих се када је прављен „Црни Груја“ и како је осмишљена та сцена када је слуга Боле свом газди Карађорђу објашњавао како треба да се понаша према слугама – „Газда, не можете ви нас да тлачите, јер је у Француској кренула револуција и талас слободе се шири Јевропом“. Карађорђе, дубокоуман како је већ представљен у тој серији, смислено је у „спознаји“ ставио бесмисленог Бола тачно тамо где му је по њима место – „Шта кењаш бре Боле,...“.
Инжењер, без имало жеље за иронијом, објаснио је – „То, „Шта кењаш бре Боле“ је парадигма свих одговора када се неко од „њих“ нешто као побуни, сви одговори се своде управо на то – шта кењаш бре Боле“.

Ето. Толико о свим тим „добронамерним“ државним службеницима, управљачима, мантијашима, дубокодржављанима, самозванцима, изборима и партијама, активистима и „функционерима“,... „Шта кењаш бре Боле,...!“. Ако негде видим генијалност кратке мисли народа ових простора онда је видим у тој савршеној мисли. Србски хаику. Отуда наслов овог текста а „јаваља ми се“, овај наслов ће постати кључни непорециви слоган Underground пара-политичке мисли за предстојеће изборе. Живи били па видели!

Међутим, не односи се речено само на неког трагикомичног слугу Болета и његову жељу за слободом. То се заправо односи на све те самозванце, полититчиће, секташе, генералчиће, пурпурне и све друге мантијаше који непрестано таламбасају о својој битности, незамењивости и ооогрооомним притисцима које трпе за наше добро и у наше име а ми тако незахвални па то не умемо да ценимо!

После свега што сам вам написао, верујем да разумете колико су сви они само патетични, бесмислени и трагикомични. А на жалост и сви ми са њима, све док не „прогледамо“, док не схватимо. Спознаја не иде из пуког познавања чињеница шта се догодило већ у разумевању ЗАШТО се то догодило! Када то будете схватили разумећете и зашто Христос када је први пут дошао није употребио силу, разумећете суштину! Али, тако је било само за првог доласка Сина Божијег!

Заправо, све то око „таласа слободе“, људских права, напредних идеја, промена, револуција и припадајућих глорификација ишло је врло организовано и плански. Објаснићу вам све то укратко, колико је то могуће, на коренима и „развојном путу“ тог прокламованог и извиканог „новог доба“ које сви ми сада „живимо“.

„Семе“ Новог Доба није само себи циљ. То је заправо још једна фаза ка крајњем циљу – Устоличење! Поновићу вам, поштовани читаоци, да је иза свега што видите у смислу овога што пишем искључиво теолошка димензија и без разумевање те димензије сви догађаји ће вам бити препуни нелогичности и празнина, нарочито ако покушате да их сагледате кроз бесмислене наративе додељених нам „логичних“ историја и трабуњања свих тих плитко избаждарених „зналаца“ прошлости и будућности као што су сви они што се смењују код апсурдног Малог Марета Патеа. Сетите се -„Исус поче да им говори: Пазите да вас ко не заведе! Многи ће доћи у моје име говорећи: ја сам тај! То ће многе завести. А кад чујете да се воде ратови и да се шире гласине о предстојећим ратовима, не плашите се, јер то све мора да се догоди, али то још није крај. Подићи ће се народ на народ и царство на царство; биће и земљотреса по разним местима и глади. Ово је тек почетак невоља.“... „И да Господ није одлучио да скрати број тих дана, нико се не би спасио, али због изабраних, оних које је изабрао, Бог ће скратити број тих дана. Ако вам тада неко каже: Ево, Христос је овде, или ено га тамо, не верујте. Јер ће се појавити лажни Христоси и пророци и учиниће знакове и чуда, да заведу, ако је могуће и изабране. Али ви пазите, све сам вам унапред рекао.“... „Али који је то дан и час, то нико не зна, ни анђели на небу, па ни сам Син, већ само Отац!“.

Ако ово разумете схватићете одакле долази грч пурпурних, самозваних и свих њихових слугана. Тај дан ДОЛАЗИ а они и даље лажу да су они ти који „владају“ крајем свих крајева!

И зато, у том поретку и тако ужасан и глобалан догађај какав је био, рецимо, други светски рат, је само још један договорен и из угла мас-управљача логичан део стварности. Да би се „семе“ Новог Доба примило тло је интензивно припремано дуже од 300 година. Тло о коме говорим је заправо тај рам који је створен за све нас у материјаланој равни. Семе је заправо семе зла. Сви нама знани политичари и све што иде уз њих су само прикладан и лако заменљив алат. Ништа и никада више од тога. И никаквог ту проблема за њих не може да буде јер „какав проблем можеш да очекујеш за простор који је орочен у трајању?“.

Процес је осмишљен (и спроведен) као континуирани низ радикалних и дубоких промена јер је са масовном пролиферацијом „знања“ и одабраним „знанственицима“ за тај процес требало створити и све друге услове за имплеменатцију Нове Мисли, дакле Нове Стварности ако Мисао идентификујете са појмом Стварност. Отуда је, у реализацији, све почело са добро осмишљеном америчком револуцијом 1776. г., затим је дошла француска револуција 1779. г., па шпанска револуција 1823. г., а за њом пољска револуција 1831. г. Завршна је била она у Русији 1917. г. Дакле скоро па 150 година континуитета у плану и реализацији са јако пуно учесника и појединачних догађаја. Уз мноштво других драматичних догађаја ове револуције су дале општи контекст  са неопходним „попуњавањем“ времена и простора људима и догађајима за потребе нове реконструкције света за Ново Доба. У маниру већ толико пута виђеног океани крви који су проливени у том процесу су за „управљаче“ само текућа неминовност. Ништа више од појмовне категорије, ето, десило се.

Ново, по тим правилима, захтева да се претходно сруши старо. И увек је то тако било. Суштинска царства не коегзистирају, царства се смењују. Отуда су два Рима већ постојала, трећи је ту а четвртога неће бити. А заправо, само се „мења наличје“ или „шије се ново одело за Цара“,... Стварни управљачи све ово виде само као процес. Сила је увек само једна као и контрола као и стварна свеприсутна потчињеност тој сили.

И отуда све те силне политичке одлуке које су „обичном“ здраворазумском народу нелогичне, нејасне, обавијене „велом тајни“, некаквим недокучивим „најважнијим“ државним интересима,... Докле год будете покушавали да у тим одлукама видите било шта људуско - нећете успети. Биће и даље нејасне и нелогичне јер „јасноћа“ и „логика“ тих одлука иде искључиво из припадности политичара, СВИХ политичара одвајкада једној истој секти, тој наопакој духовности, том злом ентитету. Када је све наопако онда је зло на површини. И то је тако од Вавилона. Исто, исто, исто,...

Међутим, за све „другове чланове“, самопонуђене активисте у овим процесима, болна је чињеница да се „онај коме је свет предат“ креће у оквирима свог стада па зато тако лако своје послушнике мења једне другима. То се онда зове – РЕФОРМА! Некада је козметичка, некада плитка, некада радикална а некада потпуна. Ова што долази је сума свих реформи до сада јер ово што се дешава није се дешавало до сада. Тако мора бити! Да сте издржали на часовима до краја, знали би то!

Оно што их брине је спознаја да нико од њих не зна да „спреми“ реформу и реформацију а ако је не спремате ви онда то значи да је спрема неко други. Извесно је и да је реинтеграција у току а ви и о томе ништа не знате а и даље мислите да у рукама држите све.

Зато, џаба мешкољење и нервозни ботоксирани цоклулић, свима су  већ „све длаке пребројане“!

За сада, напашће вас само ваши! То ћете ви међусобоно. Наш долази тек на крају и то овај пут у слави!

Реконструкција, заправо реинтеграција, зарад креирања „Нове стварности“ кренула је из епицентра одређеног за управљајне процесом – Велика масонска ложа Британије. Прва је 1717. г. ре-основана Британска ложа. Након тога приступило се реоснивању „по дубини“ па је тако, за нас на периферији битно, „светлост“ добила и зидарска ложа у Француској 1721. г. Дакле, из угла пуног разумевања ове слике, до тог момента Француска је била једна потпуно небитна географска категорија, пуки доминион, простор који се попуњавао људима, ратовима и украденим винским сортама. На тугу Марета Патеа и свих оних који себе подадоше Паризу, Француска није ништа више од тога ни данас.  Гледајте само како је сада лако изгоне из својих држава и својих живота афрички народи! Једино још код нас, код свих тих безкичмених бедника који себе називају србским политичарима, фигурирају разно разни „франкофони елементи“, мање у логици, више у расподели опљачканих народних ресурса. Када је добила „светлост“ Француска је добила и одговорности па је тако настала и „француска зона утицаја“, заправо само триколорни балон извиканог имена без стварног значаја и утицаја. Ништа, само празан кроасан на турбо квасцу!

Године 1738. прави се и спроводи договорени раскол са Римокатоличком али и Православном Црквом и настаје  простор за креирање новог „верског“ идентитета за потребе Новог Доба, Новог Света и све то кроз вештачку дистанцу која је створена за потребе будућности. Како су све Цркве премрежене „људима од утицаја“ транзиција је заправо прошла врло мирно и дисциплиновано јер је црквени кадар по правилу врло дисциплинован и послушан. Нова подела света по принципу „вере“ заживела је лако. Све ложе у хришћанском свету и припадајућим Црквама су неометано наставиле са радом и „радовима“, као што то чине и данас. У Ватикану неометано раде 4 ложе баш као и све ложе у Србији у којима су „духовници“ пристуни у фрапантно великом броју. Зато су сви апели верујућег народа поглаварима СПЦ да се сачува СПЦ или бар да се Црква огласи поводом свих тих свакодневних ужаса и сотонијања којима сведочимо, на жалост, потпуно бесмислени. Ти људи немају никакве везе са Црквом Христовом и зато ћуте. Они заправо служе неком и нечему другом и одлично се разумеју са својом браћом црвеноципелићима, зато и љубе руке првом црвеноципелићу. А црквени расколи нису настајали „случајно“ и не због Бога него због Цркви, не због вере него због власти и онога који твори земаљске власти. Зато у хришћанском свету има на хиљаде хришћанских деноминација и сви се споре око питања Бога али су око питања непомјаника и земаљских власти сви некако чудно сложни и кооперативни. Доктрина је успостављена када су цркве биле јединствене а од тих доктрина нико никада није одступио. Тако ће и уједињење бити због власти онога ко им је власт дао. Сада се само враћају концепту око кога се слажу. Ту се крије и једна од (не)вешто изречених перфидарија пурпурног клетника. Зато и томе служи екуменизам.

Егзекутивни део процеса имплементације „револуционарних“ идеја и задатака тражио је анажовање већег броја професионалаца али и „надарених“ аматера.

Организациони део препуштен је људима попут Френсиса Дашвуда који је 1758. г. основао „Клуб Ватре вечности“, али један од најбитнијих „организатора“ тог времена био је Бенџамин Френклин, инициран у Слободне Зидаре 1738. г. са мандатом да управо он оде у Енглеску где је своју браћу обавестио о томе каква ће бити судбина британских колонија на тлу Северне Алемрике. Дочекан је хладно, испраћен још хладније.

Барон фон Хунд 1768. г. оснива „Обред Стриктне Опсервације“ зарад, како само име каже, врло стриктног надгледања осетљивих делова процеса и активности (покорности) кључних актера те зарад чувања „пуне спознаје“ оних стварно упућених, оних којима бројеви не би требало више ништа да значе. Сва њима расположива и доступна знања из прошлости и учења очувана су у оквиру овог „Обреда“.

За потребе Афричког континента Фридрих Пруски или Велики основао је „Ред Афричких Архитеката“ и користи назив „Просветљени“ као назив за зидарске ложе афричког континента.

1770. године Бенџамин Френклин постаје Велики Мајстор такозваних „Ложа 9 сестара“, што је заправо удружење 9 ложа. На ритуалу у Паризу земље учеснице биле су – још увек као британске колоније будуће САД, Русија, Велика Британија, Француска, Кина, Јапан, Шпанија, Отоманско Царство и Афрички континент.

Тек 1771. г. Француској се додељује „светлост“ Великог Оријента и то тек када су се „доказали“, што значи да им је дато мало „знања“ пред оно што следи и то пре свега због планиране револуције. У оквиру тог плана није била битна Француска већ управо револуција јер је из наратива тог догађаја створен орјентир за идеолошко, национално, политичко, економско па чак и емотивно усмеравање целе Европе у наредним вековима, а заправо целог света. За инспираторе одабрани су најбољи тог времена, окупљени око главног јавног идеолога револуције Франсоа Мари Аруеа, од Бастиље познатог као Волтера, филозоф са више лица а само једним наличјем – језуитским. Уместо да буде симбол организованог лудила и масовних покоља што је заправо и била, француска револуција је постала симбол борбе за слободу – liberte, egalite, fraternite... Три речи, три појма који у постреволуционарном и данашњем свету масовног надзора, глобалних ратова и свеопште неправде не значе више ама баш ништа.

Ред Илумината створен је исте године када је покренута и америчка револуција, 1776. г.

Процес уздизања „Новог Света“, при том овде мислим на САД у стварању, подразумевао је активно учествовање тадашњих „фактора“ из стварне глобалне политике. Да би осигурао успешно извршење својих задатака Руски Цар Петар 1. Алексејевич Романов основао је „Тајни Круг Спознаје“, који је, у егзекутивном делу, између осталог, имао задатак да осигура сабратство али и садејство са новоформираним ложама у САД. Реформа која је том приликом захватила Руске ложе била је брутална и свеобухватна. Петар 1. није имао самилости за „браћу“ која нису имала слуха за потребе новог времена и преузете задатке. Улози су били превелики.

Америчка револуција и стварање САД никада не би успели да су се за то питали они што их по географији зовемо Британци. Они се никада не би одрекли својих колонија ни са једне стране глобуса да на то нису били приморани. Заправо, од доласка Бенџамина Френклина у Енглеску, сви државни (и други) руководиоци Велике Британије радили су на њеном уништењу, што заправо чине и данас. Јер, само ако ово разумете, схватићете зашто је од Бенџамина до данас Британија у константном опадању. Или то, или су менаџерисање и кадровска политика Британије убедљиво најгори у историји свих нама познатих цивилизација. Од царства где сунце никада не залази спали су на месну заједницу Ливерпул и Премијер лигу. Додуше, за лигу ћемо још да видимо.

1785. г. одржао се Велики Зидарски конгрес на коме је детаљно испланирана већ договорена револуција у Француској која је почела четири године касније.

У сличном формату 1794. г. обзнањена је одлука да Хабзбуршка монархија мора нестати као царство и да у том контексту свој значај губе и Руско Царство, Шпанија као царство и Отоманска империја која је баш од тих дешавања од „сабље над Европом“ напрасно постала „болесник на Босфору“. Још тада су дефинисани временски параметри и оквир нестанка свих поменутих империја те последично и судбина свих других микро субјеката везаних за тај део света. Као и код нас, на рушењу свих тих империја радили су деценијама управо „највиђенији“ синови тих народа. Управо са тим сазнањем и задатком у Србију је упућен први триумвират са потпуно дефинисаним задацима и неограниченим ресурсима. „Рам“ који је тада створен никада није напустио или из њега изашао нити један „наш“ политичар до данас. Нису ни покушали, све када би по нешто и разумели. Али, зарад пуне истине, у нашој новијој историји био је један који је наравно као и сви са тог кастинга пио отров са тог истог извора, који је све ово разумео али који је наивно веровао да се трчањем пре предвиђеног времена за неке потезе може редефинисати позиција или судбина једног народа. Шта год и како год да се понашао пре те своје спознаје и свега што је изговорио и покушао да уради након тога, то је заправо био једини политичар који је бар покушао. Због тога је уствари убијен! Непомјаник не трпи никакве корекције или искакања из рама ван опцртаног дела игралишта.

Од свих империја тог времена које су биле у том формату претекла је само Велика Британија али искључиво због потребе да се преко физичке присутности те империје у целом свету створе услови да се за потребе „Новог времена“ креирају кадровска решења и политичке позиције у другим деловима света, попут далеког истока, Индо-Кине, Блиског Истока,... Арогантни али и брутално ефикасни какви јесу, острвљани са титулама, уредно су извршавали своје задатке. Како онда тако и сада. То је заправо разлог због кога им се Хитлер дивио и потајно прижељкивао да са њима опкроји цео свет. Али, главни газда није дао. Би како је било.

Британци су се наравно бунили, покушали су и контра удар у Америци за време грађанског рата али су их „закулисна дипломатија“ и Руска царска флота ставили где им је место. Британија је званично остала монархија али је у деценијама које су уследиле губила колонију по колонију. „Пуна Светлост“ више није била код њих и у њиховој „сили“ већ у елементима „Новог Доба“. Абрахам Линколн је био безгранично захвалан руској „браћи“ а америчка штампа је масовно и надахнуто писала хвалоспеве руском цару и Руском народу. Британији је остао само „Биг Бен“ да симулира присуство „господара времена“ на својој територији. Русија је заправо „направила“ САД. Од тада до данас, Русија и САД су најлојалнији и безпоговорни савезници једни другима. То нема никакве везе са „видљивим“ политичким, идеолошким, економским, војним или било којим другим разлозима сем са спознајом чему те две географске категорије заправо служе.

Дакле, све револуције су испалниране на истом месту а спроведене су од људи из држава у којима су се револуције и догодиле. Сва та трабуњања о „страним“ елементима, „страним“ факторима, амбасадама и шта све већ све не лупетају служе само зато да се сакрије тај унутрашњи фактор који заправо спроводи задатке. Која то власт у падању ма где у свету не би почистила тај фамозни „страни фактор“ на својој територији да се стварно осети угроженом а да је то стварно власт из народа? Како би тај страни фактор да га не подржава домаћи „фактор“ могао уопште да делује на територији друге државе?

Све вам је јасно, сигуран сам!

Колико год вам се чинило да је ово некакав политичко ангажовани текст он то заправо није. Све ове душегубнике које вам помињем, помињем их искључиво зато да би кроз такве, најбедније примерке којих је наша извитоперена „стварност“ препуна а какви извитоперени не-људи заправо СВИ политичари јесу, сви читаоци „видели“ и спознали оно о чему пишем. Овај текст као и сви други моји текстови написани су од стране једног сасвим обичног човека и кад год га читате треба да видите сами себе како га пишете. У смислу свих ових сазнања ја стварно нисам битан, ни моје име, ни све то „моје“ што би неко рекао да „јесам“ или да „имам“. Ја једноставно волим живот, волим Оног ко ми је тај живот дао и захвалан сам човек на свему што сам видео, научио, доживео и ево са вама поделио. Зато, све ово написано је дар од једног сасвим обичног човека за све друге обичне људе који можда више ништа у овом животу не знају и на овом оболелом свету не умеју већ само знају да препознају Истину и да је живе. То су онда моја браћа по Истини. Исконски и искрени зидари света какав је некада био и какав свет треба опет да буде!

Тако сам се побратимио са тим зидарима са тог једног градилишта, али оним стварним, од тешких руку створеним. Онима који умеју да оком премере а виском и угломером онда само потврде, онима који знају шта се од којих цигли зида и какав је стварни значај и величина њиховог дела јер они не зидају пуке грађевине већ зидају домове за људе! И рећи ћу вам. Када су бескрупулозни инвеститори од њих тражили да у носеће стубове узидају арматуру мањег пресека од предвиђеног они су то одбили. Рекли су да они неће да због тривијалних награда или због озбиљних претњи које су уследиле, на души носе све те људе који би тако у случају земљотреса могли да страдају. Запамтите, арматура те зграде није начињена од жеља похлепних инвеститора већ од савести тих зидара. Знам и да су сада сложни као један и да заједно иду када треба да се боре и за ону мајку којој су одузели децу и за ону децу која сада бране свој Универзитет и своје право да живе без мрзника а ког мрзника опет штите „наши“ политичари јер су од исте мржње направљени. Ето, ти зидари су сада праве светлоноше и чувари Истине. Од школе имају – живот а од науке имају – савест! Вера и љубав су дошле онда саме од себе. Више они стварне вере имају од свих тих кардинала и владика заједно. Они никада не куну, они стварно знају да воле!

Имам ја и тог Стефана, тако дивног и искреног који је од свега што јесте препознао и одабрао оно стварно најважније и најлепше. Тај дивни Стефан који када види човека уме да препозна све оно лепо у њему и да баш то пригрли а да све оно друго не замери и опрости. То је Стефан који лечи, Стефан који разуме више од свих нас. И нисмо ми потребни Стефану него он нама. Скроман на начин како ја то још увек треба да научим. Од свих жеља овог света жели само да узгаја биљке и поштује живот. И тако наш Стефан живи.  Чист и диван!

Онда мој брат Марко који је све за једну непојмљиво тешку ноћ схватио и у својим рукама дар Божији препознао и онда свим тим људима помогао и бол склонио. Никад за новац, никад за славу. Помаже јер осећа да то само тако може да буде. Он и даље својим голим рукама може да преломи и умоболног, бедног главосагињача са Умке али је бирао да га сломи погледом. Снага је тај мој Марко. Ту је и тај други Марко који је у време оног свеопштег лудила и пошасти одлучио да свима дели онај бесмислени папир с којим су од зла људи могли да се одбране. И он је све то без новца и без славе радио. Из чисте и несебичне љубави према људима. У овом накарадном свету платио је цену за своју људскост. Ухапшен је, осуђен је, посао је изгубио али је душу сачувао.

Моји Милан и Паја, два посвећеника, сваки на своју руку али увек са длановима пуних само добрих намера. Они, кад и њихово време прође, ипак остаће! Учиниће онај коме припадамо да сито буде ситно а просијано меко и да онда то меко траје као вода што траје. Вечно.

Зорица из оне моје Шумадије. Жена која је доживела и преживела и сво време мислила да је сама, да на свету нема више никога ко разуме то што она разуме а онда јој је у живот дошло Слово. Зорица се онда обрадовала а и сви ми са њом. Све и да јесмо ипак нисмо сами Зорице!

Нема ништа ни без храброг Дејана који је природу њиховог „светла“ прозрео да би онда сво Божије светло стварно пригрлио; Павла из старе земље, првог у вери истинитој, стварног учитеља без школе; Не би ништа ни без мог Диндија тихог саборца, путника и домаћина и мојих Јака, свих снага мојих, крви моје и свих тих чистих душа што стоје и кад градови падају.

Ратомир са стварним ратовима и стварним миром а не питах га ни ко му даде то име али знам одакле му је дошао и рат и мир и како онда поста и оста Рацо Ратомир, Човек!

Они моји са планине, стари а за сабор увек спремни. Од оружја имају образ а од артиљерије речи. Поред њих одстојаће само онај ко је са чистим срцем и добром намером стао.

Предраг, имену се вратио и постаде стварно драг кад је зидове прозрео и препознао и кренуо да их руши. Тада је схватио да нису сачињени од стена него од магле и страхова; Млади Срђан који ће тек да октрије јер то стварно хоће и матори мрки Чича! Еее, Чича, колико га пута само троваше и никад отроваше; Дарко и Петар, два света са два живота и тек понеком тачком до које ретки долазе а још ређи одлазе; Бранка што је на корак од себе све битке света препознала, победила и Бога пригрлила као и Оки што је коров са себе трсила и продисала; Маја са обале плитке реке у којој се масе подавише а она онда људима мост својим делом направила; Јован и 11 вукова, моја браћа од вештине, цео живот носе оружје али живе за свет без оружја; Вуксан, живот од песница до алгоритма а Србија у срцу; Тања, нека буде лек за људе кад је већ не-људи не пуштају на миру; Страхиња без страха; И др. Душан и др. Драган, људи који људе воле; Инжењер Иван од тумарања до Истина; Ненад који је у сред времена страха нашао мене и рекао ми, научио ме. Ненад који крвљу животе спашава а заправо својим животом животе штити,...

Мој мали пријатељ,... Змај од пре змајева. Одстоја поред мене оваквог онолике туче и битке, утакмице и замке. Прозре све крвнике и подругљивце, злоћуде и мрзнике и у свом том што јесте попе се на кров света а да при томе оста то што одабра да буде – Човек! Мој мали пријатељ а ипак највећи, непоновљив, јединствен, од ког научих како је то кад одабереш да „према свима будеш човек а ви видите онда шта ћете“,... Најлепши доказ да се Човек може попети и на кров света а да се на том путу не мора продати, понизити, одрећи себе, људскости и чојства.

Знам и да сам овде онолике заборавио, праштајте!

Праштајте кад год сам уместо ваше љубави, мудрости и добрих намера бирао своје луде снове и путоказе. Биће да нисам умео боље. Учио сам и на тежи и верујте, најтежи начин.

Хвала Вам свима!

Ето, такав вам је ово текст, од једног обичног Човека за све те дивне обичне Људе.

И сви ти обични Људи ово читају зато што умеју да воле и стварно желе да спознају а биће, схватили су и реч Марка Миљанова Поповића Дрекаловића из Куча што разумеде и јунаштво али и чојство – „Чо’ек оће против зла да се бори без Божијег закона,... не иде!“

Ови други читају зато што морају.

За њих се молим док су живи, јер кад више не буду живи, биће касно.

Надам се, научиће,...