Најновије

ВУЧИЋ ЗАБОРАВИО НА ОБЕЋАЊЕ О АМНЕСТИЈИ: Десет година од последњих помиловања затвореника у Србији

У земљи у којој предизборна кампања никада не стаје, судбина већине обећања је да ће остати заборављена.

Фото: pixabay.com

Ипак, увек се нађе неко ко памти. Радивоје Турчиновић, се посебно сећа два обећања председника Србије Александра Вучића из 2020. године у којима је наговестио да би могао да буде усвојен Закон о амнестији. Ова обећања дошла су у периоду када се земља налазила у ванредном стању и када се размишљало како растеретити казнено-поправне заводе.

Разлог због којег се Турчиновић посебно сећа ових обећања је тај што га лично дотичу. Наиме, он се тренутно налази на издржавању затворске казне у КПЗ Сремска Митровица, а Данасу је писао са молбом да проверимо шта се са обећањима десило.

Једно од обећања о којима говори, Вучић је дао у априлу 2020. године рекавши да ће по укидању ванредног стања бити места за амнестију појединих осуђеника, као и да ће та одлука бити у складу са озбиљном казненом политиком коју држава води, и неће се односити на осуђене силоватеље, вишеструке убице и педофиле.

„За поједине акте милости за одређена кривична дела ће свакако бити места, и о томе ће се донети одлука у складу са понашањем тих осуђеника и у складу са озбиљном казненом политиком коју држава мора да води“, рекао је председник Вучић.

У истом периоду медији су пренели и информације из Министарства правде у којима су најавили да ће Влада Србије донети одлуку да ли постоје услови за амнестију, додајући да су они спремни да израде нацрт закона.

Од укидања ванредног стања прошло је више од две године у којима могућност амнестије није споменута. Данас је за потребе овог текста писао Министарству правде и Председништву Србије, али није нам одговорено да ли се разматра израда Закона о амнестији.

У време ванредног стања, надлежни су добили три иницијативе у којима се предлаже доношење Закона о амнестији. Једну иницијативу поднела је Адвокатска комора Београда, другу удружење за постпенални прихват “Нови почетак”, а трећу Београдски центар за људска права. И иако је свака имала другачију идеју око тога ко би требало да буде обухваћен законом основна идеја је свима била иста – растерећењем затвора смањила би се могућност заражавања и побољшала здравствена нега особа на одслужењу казне.

И иако је ванредно стање одавно иза нас Сања Радивојевић из Београдског центра за људска права сматра да би закон о амнестији и даље био смислен.

– То би било у складу са препорукама међународних тела која апелују на растерећење затворског система. Бројне анализе показују да би се амнестирањем особа које су осуђене на благе затворске казне, као и оних којима је остало јако мало времена до краја казне значајно растеретили казнено-поправни заводи, наводи Радивојевић.

Она истиче да им надлежни никада нису одговорили на иницијативу да се донесе закон о амнестији, додајући да то ни тада, али ни данас, није био међу приоритетима власти.

– То питање би свакако требало да се нађе на агенди по формирању извршне власти. Међутим, када се узме у обзир све оно што се тренутно дешава, од енергетске кризе до рата у Украјини, тешко да ће се наћи међу приоритетима. Амнестија у политичком смислу не потпада под популарне мере и вероватно да постоји бојазан да би такав потез могао негативно да се одрази на популарност власти, наводи Радивојевић.

Последњи пут Закон о амнестији усвојен је 2012. године када су сви затвореници, са изузетком оних осуђених за најтежа дела, ослобођени четвртине затворкске казне. Лица која су била први пут била осуђена на казну до три месеца ослобођена су казне, док су они осуђени на шест месеци ослобођени половине казне.

Примаран мотив за доношења закона пре десет година била је преоптерећеност казнено-поправних завода, пошто је на осам хиљада места било смештено више до 11.000 затвореника. Образлажући закон у скупштини, тадашњи министар правде Никола Селаковић је тврдио да ће се амнестијом остварити уштеда од 127 милиона динара, а да ће дугорочна корист по буџет износити око 800 милиона динара.

Међутим, када је коју годину касније Инсајдер тражио податке о финансијским ефектима закона из Управе за извршење кривичних санкција су им послати подаци на основу којих то није могуће израчунати. Наиме, они су добили податак о броју људи који су у четири године на основу закона пре времена одслужили казну, као и цену једног дана у затвору. Оно што нису добили је број дана који осуђеници обухваћени законом захваљујући амнестији нису одслужили.

Извор: Данас

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА