„Ако се осврнете на то одакле је почело, пре Вилњуса постојао је неки осећај да је улога Украјине у НАТО-у, да тако кажем, неодређена. Или је члан, или није. Али мислим да смо покушавали да пронађемо начине да то мало проширимо, како бисмо гарантовали да док Украјина напредује ка чланству, што је свакако тежак (аспект) јер је усред великог рата, можемо да предузмемо кораке који би јачали њену одбрану и безбедност овде и сада, као и у наредних неколико година. Тако да ће се, када тај тренутак настане, када се (Украјина) придружи, она налазити у јачој позицији“, рекао је представник Беле куће на семинару Атлантског савета у Вашингтону (у Русији препознат као непожељна организација).
Неколико сати раније на истој конференцији, стална представница САД при НАТО-у Џулијан Смит потврдила је да Алијанса на свом летњем самиту у Вашингтону неће упутити позив Украјини да се придружи њеним редовима. Према њеним речима, на самиту 9-11. јула ће се „изградити мост ка чланству“, тако што ће се Украјини предложити конкретан план који ће јој омогућити да се „још више приближи Алијанси“.
У септембру 2022. године Украјина је поднела захтев за убрзано придруживање Северноатлантској алијанси. НАТО је 11. јула 2023. у Вилњусу усвојио завршну изјаву самита у којој је изражено уверење да је будућност ове земље у Алијанси. Позив за придруживање НАТО-у могао би бити упућен Украјини „када се савезници договоре и када се испуне услови (које је Запад поставио Кијеву)“, наведено је у том документу. У изјави нису наведени могући рокови пријема. Организација је више пута истицала да је улазак у НАТО немогућ док је Украјина у стању сукоба.
Прочитајте ОВДЕ о предстојећој седници СБ УН о БиХ
Извор: Спутњик
