Према наводима колумниста Њујорк Тајмса, Хелен Купер и Ерика Шмита, који су о томе писали у анализи заснованој на изјавама америчких званичника и извора упознатих са током истраге, официри Централне команде САД одредили су координате за напад ослањајући се на застареле обавештајне податке.
Ти подаци су, како се наводи, потицали из Канцеларије за ратну обавештајну службу и указивали да се у близини зграде школе налази центар за обуку иранске Револуционарне гарде (ИРГЦ). На основу таквих информација објекат је означен као потенцијални војни циљ.
Међутим, накнадна анализа показала је да су војне инсталације које су некада постојале у непосредној близини школе у међувремену демонтиране. Сателитски снимци, на које се позивају извори из истраге, показују да су три јавна улаза у школу била отворена, простор око зграде очишћен, а зидови објекта офарбани у плаве и ружичасте боје, што је јасно указивало на цивилну намену комплекса.
„Напад на школу пуну деце несумњиво ће ући у историју као једна од најразорнијих војних грешака последњих деценија“, наводи се у анализи, уз подсећање на процене иранских власти да је у нападу погинуло најмање 175 људи, међу којима је велики број ученица.
Истовремено, извори упознати са током истраге истичу да је утврђивање одговорности додатно отежано због политичких спорова у Вашингтону. Према њиховим речима, покушаји америчког председника Доналда Трампа да део кривице припише Ирану и да умањи одговорност америчке војске значајно су закомпликовали процес утврђивања чињеница.
Упркос досадашњим налазима, бројна питања остају без јасног одговора: зашто су у операцији коришћени застарели обавештајни подаци, ко је био задужен за њихову проверу и на ком нивоу је дошло до пропуста у процедури идентификације циља.
Аутори анализе подсећају да ово није први пут да се америчка војска суочава са последицама погрешних обавештајних процена. Сличан случај забележен је 1999. године током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, када су амерички авиони, ослањајући се на застареле мапе и нетачне обавештајне податке, бомбардовали амбасаду Кине у Београду. У том нападу погинула су три кинеска држављанина, а Вашингтон је касније саопштио да је зграда погрешно идентификована као седиште југословенске агенције за набавку наоружања.
Случај напада на школу у Ирану, према оценама аналитичара, могао би да постане један од најтежих инцидената у актуелном сукобу на Блиском истоку и додатно продуби политичке и дипломатске тензије између Техерана и Вашингтона.
Извор: Политика / Правда.рс
