То је за 5,8 одсто више него крајем јула прошле године, а аналитичари Рајфајзен банке Аустрије (РБА) процењују да ће дуг Хрватске у апсолутном износу остати на вишим нивоима и наредних година.
У односу на овогодишњи јун, када је укупни дуг опште државе према коначним подацима ХНБ-а износио 340,8 милијарди куна (око 45,3 милијарде евра) или 86,1 посто БДП-а, тај дуг је крајем јула већи за 3,5 милијарде куна (око 465 милиона евра) или 1,2 одсто.
„Повећање дуга опште државе у јулу у односу на месец раније резултат је првенствено раста унутрашњег дуга централне државе по основи дугорочних дужничких вредносних папира“, истичу аналитичари РБА у осврту на извештај ХНБ.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 5, 2021
Наиме, почетком јула ове године, у сусрет доспећу 6 милијарди куна (797 милиона евра) обвезница, на домаћем тржишту капитала издато је нових 9 милијарди куна (око 1,2 милијарде евра) државних обвезница са доспећем 2028. године.
Од почетка ове године до краја јула, пак, општи дуг државе увећан је за 14,1 милијарду куна (скоро 1,9 милијарди евра) или 4,3 одсто.
Унутрашњи дуг опште државе крајем јула износио је 228,6 милијарди куна (око 30,3 милијарде евра) те је био 7 милијарди (око 930,3 милиона евра) већи у односу на крај јуна, односно за 8,1 милијарду куна (скоро 1,1 милијарду евра) виши него крајем јула лане.
Истовремено, инострана компонента дуга крајем јула износила је 115,7 милијарди куна (око 15,4 милијарде евра), што је за 3,4 милијарде куна (око 452 милиона евра) мање у односу на крај јуна, али и 10,8 милијарди (око 1,4 милијарде евра) више него годину дана раније.
„На нивоу целе 2021. очекујемо повратак релативног показатеља размере дуга опште државе и БДП-а на силазну путању, подржан пре свега растом економије. С друге стране, растући расходи задржаваће јавни дуг у апсолутном износу на вишим нивоима у годинама пред нама“, наводе из РБА.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) November 6, 2021
Њихове пројекције одражавају очекивања о умереној, али постојаној динамици фискалне консолидације у средњорочном периоду, узимајући у обзир с једне стране појачану фискалну дисциплину због увођења евра, а с друге потребу за снажнијом фискалном подршком економији, пише Јутарњи лист.
„Очекујемо повратак фискалног салда унутар Мастрихтских критеријума у 2022. уз постепено смањивање размере јавног дуга у БДП-у. При томе олакшавајућу околност сигурно пружа потпуна флексибилност односно продужење Клаузуле о одступању од буџетских правила Пакта о стабилности и расту, која ће остати активирана и током 2022. што државама чланицама омогућава могућност пружања снажнијих фискалних подстицаја својим економијама како би се ублажили негативни утицаји и осигурао што скорији опоравак од кризе изазване актуелном пандемијом“, наводе из РБА.
Хути ослободили последњу просаудијску баз пред градом Мариб, следи јуриш на град, видео погледајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
