Сврха пропагандне кампање била је да се у британској и српској јавности оправда НАТО агресија, али и да "утиче на понашање" југословенских снага путем психолошких операција, пише новинар Патрик О'Рајли за "Дикласифајд".
Ова пропагандна кампања била је од пресудног значаја, јер су, како наводи О'Рајли, извештаји западних званичницима о албанским жртвама били дебело преувеличани, док је ваздушна надмоћ НАТО-а била озбиљно доведена у питање због велике облачности и способности југословенских снага да избегну ваздушне нападе.
Диктирање садржаја независним медијима
Први документ на који се О'Рајли позива је писмо које је министар за штампу Алистер Кемпбел послао шефу кабинета премијера Тонија Блера Џонатану Пауелу 15. априла 1999, у којем Кемпбел пише да је "контрола и координација" медијске кампање НАТО-а од суштинског значаја, "пошто се пропагандна битка не добија само путем чињеница, већ и путем поруке, и начина на који се порука шаље".
У писму се такође истиче значај "креирања догађаја и прича" – другим речима, подметање садржаја који ће новинске агенције објављивати, и којим ће се се обликовати свест јавности о НАТО агресији.
"Не би требало да прође ни дан у којем ми не диктирамо или не утичемо на уредничке коментаре и уређивачку политику у свакој већој земљи", наглашава Кемпбел у писму.
Координација са британским Министарством одбране
У документу, који датира раније истог месеца, истиче се да је Кемпбелов заменик Годрик Смит већ испланирао "хрпу аргумената и чланака" за британске медије.
Тако је за "Сандеј телеграф" припремљена тема под насловом "Канцелар Шредер објашњава зашто је Немачка морала да реагује", а у предлогу се истиче да су "колеге у Немачкој... у вези" са британским Министарством спољних послова.
Други предлог је био да "Сан" пише о "анонимном пилоту у акцији над Косовом", а који је требало да буде делегиран "Министарству одбране на обраду".
Документи показују да је стратегија за британске медије била координисана са директором за информације и вести Министарства одбране, Уном Мјурхед, а која је касније признала да је њена улога била да обезбеди да "медијска операција" МО буде "ефикасна".
Такође су уложени напори за проналажење "кључних регионалних уредника" за брифинг, "фидер сервиса" за емитовање пропаганде путем радија, као и "репортера са локалним кредибилитетом" који би пласирали исту на телевизији.
У ове сврхе, опскурна Јединица за стратешке комуникације је требало да понуди "кључне контакте" и подршку како би се "остварило најбоље покриће".
"Британска перспектива"
Шеф Здруженог комитета за обавештајне послове Мајкл Пекнам је у писму Блеровом саветнику за спољне послове Џону Соерсу писао да је Форин офис "уложио значајне напоре" у емитовање вести у Србији.
Поред интензивнијег емитовања "Би-Би-Сијевог ворлд сервиса", истичу се већи напори Бритиш сателајт њуза (БСН), чије дневне вести "под уредничком контролом Форин офиса" поново "емитује црногорска телевизија".
О'Рајли напомиње да је БСН у потпуности финансирао Форин офис, те да је њихов стадржај емитовао на 400 канала широм света до 2003. године.
Скривање "британских отисака прстију"
Пекнам такође открива активности "Координационе групе у кабинету" премијера којом је председавао сер Ричард Гозни, а која је имала "задатак да у Србију дотури непристрасне информације" о догађајима на КиМ и "злоупотреби власти" од стране председника Слободана Милошевића "и његових пајташа".
То је требало учинити "на начин који не открива британске отиске прстију", истиче Пекнам.
"Група је затражила од наших амбасада у суседним земљама да унесу материјал у локалне медије. Такав материјал би прочитали и неки Срби", нагласио је он.
Психолошке операције за подршку агресији
Следећи документ из средине априла, са потписом директора комбинованог ратовања у британском МО, бригадира Мајкла Лорија, открива активности тзв Групе 15 за информациону подршку у Македонију, који је требало да се укључе у "кампању психолошких операција зарад подршке операције Савезничких сила (кодно име за НАТО агресију)".
Та јединица је требало да производи пропагандне памфлете који ће се бацати изнад позиција југословенске војске, али и "генерисање прикладних сај-оп тема и порука за емитовање" на другим местима.
Међутим, О'Рајли истиче да ови памфлети нису имали жељени ефекат, док је "Вашингтон пост" писао 1999. године како они нису имали никаквог учинка у покушају да деморалишу југословенску војску и приближе популацију Србије НАТО-у.
Пренаглашавање учинка бомбардовања и цивилних жртава
Британски парламент је у извештају из године након НАТО агресије признао да су НАТО медији "преувеличали ефикасност ваздушних напада" и да су "процене учињене штете" по југословенске снаге "далеко прецењене".
Такође се признаје тврдња да је "Алијанса увелико преувеличала број убијених цивила међу косовским Албанцима" и да је "могло више да се учини како би се пружиле тачне информације о стварном броју убистава на Косову".
Међутим, О'Рајли напомиње да се у истом извештају истиче да је стратегија британског Министарства одбране била "успешна" у "мобилисању међународног и британског јавног мњења".
Такође се истиче да су, захваљујући "инструменталној" улози Кемпбела, британски напори били кључни "у 'спасавању' НАТО медијске операције".
Прочитајте ОВДЕ да ли је ЕУ постала противуставна у Србији!?
Извор: РТ Балкан
