Сусрет лидера најмоћнијих земаља света показао се као још један Макронов добро одигран потез којим је још једном покушао себе да покаже као правог европског вођу, пише Euronews.
- Он је засигурно данас најактивнији европски лидер, и када су у питању предлози око ЕУ, али и онај који показује више интересовања преда Доналду Трампу. На крају, он је так који окупира највише простора у односу на оде око њега - рекао је Паскал Бонифејс, директор француског Института уа међународне односе и стратегију.
Ода радости
Француски лидер никада није крио своје европске амбиције. Када се први пут попео на говорницу као председник, и то испред Лувра 7. маја 2017. године, пратила га је "Ода радости", званична химна Европске уније.
Његова победа на председничким изборима била је ударац за, како је тада деловало, незаустављиве националистичке покрете који су се јавили широм света. Читаву кампању жестоко се залагао за ЕУ.
Лидер који је тада био главни у блоку била је Ангела Меркел. Немачка канцеларка, први пут изабрана 2005. године, имала је кључну улогу у усмеравању еврозоне од ивице након глобалне финансијске кризе.
Ипак, мигрантска криза која је свој врхунац достигла 2015. године, довела је до тога да њен положај у домовини буде пољуљан, те да изгуби подршку. Њена одлука да се не кандидује поново за канцеларку 2021. године само је доказала колико је њена позиција ослабила.
Немачка влада, међутим, није једина која је недавно у ЕУ продрмана, те је то Макрону дозволило да попуни празан простор.
- Многи од његових савезника су у тешким позицијама. Канадски премијер Џастин Трудо ће се ускоро поново наћи на изборима. Италијанска влада не постоји, а британски премијер Борис Џонсон је тек стигао, а своју пажњу мораће да преусмери на Брегзит - рекао је Бонифејс.
38%
У домовини, за Макрона није баш све било глатко. Планови његове владе да повећа таксе на гориво довели су до масовни протеста широм Француске, познатих као "протести жутих прслука".
Више од 200.000 људи учествовало је првог дана националне акције у новембру, али су временом протести постали и насилни.
Макронова популарност је у том тренутку жестоко пала и тек је помало почела да се опоравља. Прошлог месеца су анкете показале да га подржава 38 одсто бирача.
Ипак, када су у питању спољни послови, подржава га чак 48 одсто бирача верујући да брани француске интересе у свету.
Однос са Трампом
Свој став према америчком председнику показао је од почетка. Тако је током НАТО самита 2017. прескочио Трампа те се прво руковао са Ангелом Меркел. Када је коначно дошао ред да упозна и председника САД, Макрон је толико чврсто стегао Трамову руку, који је иначе познат по својој доминацији у руковању, тако да је овај морао да попусти. Снимак руковања је обишао свет.
Њихов однос с времена на време варира, али како наводе стручњаци за говор тела, увек се води борба између њих двојице ко ће се у сусретима показати као доминантнији.
- Обојица су у дуелу, стискају један другом руку и нико не побеђује, све док Трамп није морао да стави руку на Макронове груди и тако му каже да је он јачи - рекао је Хавијер Торенгроса, стручњак за невербалну комуникацију.
И са другим европским лидерима Макрон има случну тактику.
Када је у питању Брегзит, проблем који сада већ неколико година мучи Унију, он и Меркел су играли улоге "доброг и лошег полицајца". Чвршћи став имао је Макрон.
Током прошлонедељне посете премијера Велике Британије Бориса Џонсона Паризу, Макрон је, како каже Торенгроса, у неколико пута понављао "ауторитативне гестове". Наиме, нарушавао је приватан простор Џонсона, а и увртао је зглоб Џонсону током руковања.
Ипак, и поред свега тога, каже Торенгроса, Макрон није баш у потпуности сигуран у себе и показује знаке нервозе.
Колинда опет измишља историју! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
