У Аустрији где иначе ради, овај грађевински инжењер и статичар конструкција био би под законском обавезом да, уколико види, упозори на непосредну опасност по људске животе. У Србији Един Дрљо можда колико сутра буде оптужен да шири панику и узнемирава јавност.
Али упркос свему бира да каже шта је видео када је пре неколико дана обишао Прокоп, не верујући медијским натписима да су напрсле перонске греде попустиле под теретом објекта изнад перона.
"Није ми та прича звучала тачно, јер носећа конструкција ако се пројектује по норми има око 40 одсто резервне носивости, тако да не би требало да откаже конструкција. Мислио сам да су отпале плочице или тако нешто и људи одмах помисле руши се зграда. Али када сам сишао доле видео сам да су пукотине настале тачно на месту између носеће греде и стуба и оно што ме још запрепастило то су били радници који су то малтером покривали. Није било никаквог обезбеђења радног места, нису постојали провизорни стубови који би држали ту греду у случају да она откаже. Дакле, неко једноставно пошаље раднике да дођу испод те греде и да малтају то без икаквог осигурања", каже Един Дрљо.
Отада, каже, свакодневно пије лекове да смањи притисак, па се пита да ли они који су на овој конструкцији радили статику спавају мирно. Сама чињеница да је дошло до пуцања конструкције под овим оптерећењем, по њему, говори да конструкција није прорачуната и изведена по норми.
"Ова конструкција већ отказује при нормалном оптерећењу, а она би требало да има резерву. Као кад уђете у лифт и тамо пише за шест особа. Наравно, ако уђе седма неће пући сајла, а овде већ и на пет особа долази до отказа конструкције. Дакле, ту дефинитивно нешто није у реду", нагласио је.
Да итекако несто није у реду практично признају и у Инфраструктури железница Србије. То предузеће пре недељу дана расписало је тендер за санацију перонских греда јер је, наводи се у документацији, Институт за материјале Грађевинског факултета испитивањима утврдио да је у постојећим гредама мање арматуре него што је предвиђа пројекат Енергопројекта из 1996. године.
"Е сад, шта је ту интересантно - они су рекли 'пошто нема довољно арматуре, ставићемо стубове, 14 нових стубова и онда ће бити у реду'. А и сад је у реду иако нема тих 14 стубова. Та прича није у реду", додаје Дрљо.
Зато овај инжењер статичар осећа потребу да упозори на потенцијалну опасност, док не буде касно. Станицу је, каже, неопходно одмах затворити, а тек усељену зграду тик изнад напрслих греда евакуисати док се не обави озбиљна статичка провера носеће конструкције.
"Ако нисте сигурни... Ова конструкција можда може да носи, а можда не може. То значи да не сме да буде људи у њој. Не можете на 'можда' да пошаљете 550 људи сваки дан да ту борави. Ако нисте сигурни, док се та процедура не утврди, људи не смеју да се шаљу тамо! Не смеју ни радници да се шаљу да раде те стубове! То је тотална неодговорност", казао је.
Стручној јавности би, упозорава наш саговорник, на увид морао хитно бити стављен статички прорачун, документ који би показао које је оптерећење греда и носећих стубова, али и да ли је овај објекат безбедан. Статика би, каже, открила све, али тај папир до данас јавност није видела.
Извор: Н1
