Ко год није желео појаву иранских војних саветника и шиитских милиција из Авганистана, Бахреина, Ирака, Ирана, Индије, Пакистана и других земаља у Сирији, тај није требао да одобрава поступке “сиријске умерене опозиције”, која се од терористичких милитаната “Исламске државе” и Ал Каиде често разликовала само зато што је била прихваћена у западним приестоницама, Анкари, Ријаду и, наравно, Израелу, чак и ако су Израелци то у негирали од 2012. до 2018.
Зашто је премијер Израела Бењамин Нетанијаху лично посетио рањене терористе који су под маском “умерених сиријских опозиционара” били лечени у израелским војним болницама?
Овде подсећамо на познату фразу руског председника Владимира Путина у његовом говору на Скупштини УН-а 2015. године: “Политички и социјални проблеми су у овој регији присутни одавно и људи су тамо, наравно, желели промене. Али шта се догодило у стварности? Агресивна спољашња интервенција довела је до тога да су, уместо реформи, уништене државне институције и сам начин живота, без икаквог извињења. Уместо тријумфа демократије и напретка видимо да су добили насиље, сиромаштво, социјалну катастрофу, а људска права, укључујући и право на живот, нимало се не поштују.”
Пре више од три године се председник Русије углавном обратио Западу, предвођеним Сједињеним Државама и Турском. Сада се исте речи Владимира Путина с пуним разлозима могу поновити било ком политичару и војнику Израела: “Јесте ли, барем сада, свесни тога шта сте учинили?”.
Тачније, “за кога радите и чији програм покушавате спровести, чак и у скраћеном облику, јер је ваш план за “независни Курдистан”, усмерен на увлачење Ирана у рат, пропао, а ваш план за поделу и фрагментацију Ирака и Сирије, али и других земаља, ушао је у слепу улицу. Барем на нивоу вишег руководства и њихових посебних служби, Москва јавно, од лета 2014. године, оптужује Сједињене Државе и Израел да покушавају спровести план уништења Сирије и Ирака, а то у свету нико није заборавио. Ове су оптужбе озбиљне и заједно с најновијим оптужбама руског министарства спољашњих послова упућеног Сједињеним Државама 16. јануара да Русија има “све више доказа, идректних и посредних, о везама Американаца с милитантима ИД”. Овај материјал би ускоро могао да представља потребну и довољну базу доказа за будући хипотетски Нирнбершки суд на ком би се судило онима који су створили терористичке групе и гурнуле их у рат против Ирака и Сирије, директно и рат против Ирана и Русије, чак и против Кине, ако узмемо у обзир да су терористи на Блиском истоку преко Турске доведени чак из Xињианга, где су регрутовани ујгурски милитанти.
Тако су, према извештајима из Сирије и Израела, 20. и 21. јануара Израелци поновно спровели ваздушне и ракетне нападе на Сирију. Израелске власти разговарале су с међународном заједницом о разлозима ове очите агресије на Сирију тек 21. јануара, признајући зрачне и ракетне нападе тек у ноћи 21. јануара. Сиријска агенција САНА је почела извештавати о деловању сиријске противваздушне одбране већ 20. јануара. Извор у сиријској војсци је рекао да је одбијен израелски ваздушни напад на југу земље. Према Дамаску, састав противваздушне одбране је оборио све пројектиле пре него су досегли било који од циљева. Израел у својим изјавама признаје само нападе на међународну ваздушну луку у Дамаску и околно подручје. Онда се испоставило да је Израел напад спровео не само из ваздуха, већ и пројектилима с подручја Галилејског језера. У понедељак, 21. јануара, израелска војска потврђује да је спровела нападе на “иранске снаге у Сирији”.
“Упозоравамо сиријску војску на покушај удара на подручје Израела или на наше снаге”, запретио је израелски војни врх, који је додао да су нападнуте базе јединица специјалних Кудс снага Иранске револуционарне гарде на подручју Међународне ваздушне луке у Дамаску.
Према страним надзорним организацијама, ноћни напад израелских ваздушних снага био је најамбициознији у последње време и таласи удара су трајали 50 минута. Информације о жртвама и штети од напада ујутро 21. јануара једноставно нису биле доступне. Касније је пријављено неколико мртвих и рањених.
Израелски премијер Нетанијаху је након напада на Дамаск изјавио како је супротстављање иранској војној контроли у Сирији “трајна и доследна политика” јеврејске државе. Потом је потврдио “стотине” напада израелских снага на Сирију последњих година, пише Ројтерс 21. јануара.
Осим тога, Тел Авив је саопштио да је израелски удар “против иранских снага у Сирији” проведен као одговор на покушај ракетног напада на Голанску висораван, а циљеви напада су били војни објекти иранских Кудс снага у Сирији, укључујући складишта оружја, обавештајни центар и камп за обуку. Израел је такођер подсетио да је претходно састав противваздушне одбране “Ајрон Дом” пресрео пројектил који је наводно из Сирије лансиран преко Голанске висоравни. Као одговор на то, Израел је лансирао неколико пројектила, од којих је већину одбила ПВО Сирије.
Израелски министар за обавештајне послове и транспорт Израел Каз није искључио могућност да би Тел Авив могао да повећасвоје активности спречавања иранских покушаја да ојача свој утицај у Сирији, пише Јерусалем Пост.
“Наша се политика променила. Ово је отворени сукоб с Ираном. Када будемо требали да ојачамо овај сукоб, ми ћемо то учинити. Нећемо им допустити да у Сирији створе своја упоришта”, рекао је министар Каз у интервјуу за израелски војни радио и нагласио да је израелски напад “на иранске објекте био јасна порука генералу Касему Сулеиманију и Иранској револуционарној гарди”.
У чему је овде проблем? У лажима израелске војске. Најмање други пут говори о неком пројектилу која је наводно кренуо према Израелу у смеру Голанске висоравни. По први пут је то поменуто одмах након скандалозних ракетних напада Израела на зваздушну луку у Дамаску 25. децембра, а сада опет.
Према Израелцима, пројектил испаљен из Сирије је противваздушна одбрана пресрела у регији планине Хермон на североистоку јеврејског ентитета. Но, тешко је веровати Израелу, посебно након што су се за напад на Сирију израелски Ф-16 “скривали” иза руског војног авиона Ил-20, а крајем децембра иза два цивилна авиона који су се спуштали један у Дамаск други у Бејрут.
Осим тога какви су ти изоловани ракетни напади с једним пројектилом? Није јасно ни који је пројектил оборен 25. или 26. деце,мбра, нити онај 20. или 21. јануара? Довољно је да Израел каже да је напада било.
Али Израелци сами кажу да из Појаса Газе нису успели да неутралишу “најпримитивније” пројектиле Хамаса “Касам”, када прошле године сустав “Ајрон Дом” није пресрео ни 30% ових ракета. Због лоше противваздушне одбране и примирја с Хамасом којег је журно прихватио Нетанијаху, израелски министар одбране Авигдор Либерман је дао оставку. Дакле, Сиријци или шиитске милиције су толико глупи да као Хамас не разумеју да ће појединачни пројектил сигурно бити уништен?! Ипак, ове бесмислице Израела не изазивају згражање или барем мало забринутости. Узалуд. Успут, лажне су биле и вести израелских медија из “неименованих извора” који су, пуни среће, говорили о смрти Касема Сулеиманија, легендарног заповедника специјалних Кудс снага.
Зашто кажемо “шијитске милиције”, а не, како сада израелски извори пропагандно лажу, “базе јединица специјалних Кудс снага ИРГЦ”? Поново ћемо се позвати на већ пензионисаног Либермана који је у новембру 2016. лично и јавно признао да у Сирији нема иранске војске, као ни да уопште нема иранских снага. Дакле, када Израелци пишу или говоре “иранске снаге у Сирији”, реч је о бројним шиитским милицијама. Као што смо већ нагласили у тексту, има их из Авганистана, Бахреина, Ирака, Ирана, Индије, Пакистана и других земаља.
Обратимо се на извештаје из сиријских извора. САНА је известила да је користила снага ПВО како би одбила непријатељски напад. Сиријски војни извор је за РИА Новости изјавио да је Израел напао подручје Дамаска “из ваздуха и са земље у неколико таласа с навођеним пројектилима”. Према његовим речима, “значајан део пројектила уништен је пре него што су досегли циљеве”. Сиријски медији су такође известили да је сиријска одбрана оборила десетине израелских циљева. Пројектили су лансирани из ваздушног простора Либанона, као и из северног дела израелске регије Галилеје. Такође истичемо да је руски Национални центар за управљање одбраном известио да је сиријска ПВО 20. јануара одбила напад четири израелска зракоплова Ф-16. Према средишту, састав ПВО уништио је 7 пројектила испаљених из Средоземног мора на Међународну ваздушну луку Дамаск.
Уз све то, у позадини очигледних неслагања у изјавама Израела и Сирије о недавним сукобима, Нетанијаху је 21. јануара упозорио да ће на све претње Израелу бити одговорено и кривци ће сносити последице.
“Ми делујемо против иранских и сиријских снага које доприносе агресији Ирана. Ударит ћемо свакога ко покуша да нам науди”, казао је Нетанијаху.
Говорећи о ситуацији за израелску и западну јавност, боље речено политичке елите, Нетанијаху је рекао како одговара на наводно “раније” упућену поруку иранског заповедника ваздухопловних снага, бригадног генерала Азиза Насирзада, који је 21. јануара изјавио да је иранско ратно ваздухопловство спремно и нестрпљиво очекује прилику да уништи ционистички режим, ако се Израел одлучи на рат против Ирана.
“Наше садашње и будуће генерације у ваздухопловству су нестрпљиве и потпуно спремне одупрети се ционистичком режиму и збрисати га с лица земље. Наше млађе генерације уче неопходна знања за обећани дан уништења Израела”, рекао је ирански генерал.
Према његовим речима, недавно одржане велике војне вежбе су показале спремност Ирана да се одупре свакој претњи. Генерал је додао како се непријатељи не усуђују напасти земљу, јер знају за снагу и спремност иранских оружаних снага. Међутим, проблем је у томе што не постоји могућност да се сазна што се прво догодило. Је ли то била изјава Израела и премијера Нетанијахуа или изјаве бригадног генерала Насирзада.
Иран може да одговори тешким нападом на Израел, али победнику не треба општи рат
Стога, да бисмо схватили је ли у Израел стварно способан напасти иранске војне саветнике и сиријску војску, обратимо пажњу на мишљење Рајаба Сафарова из Центра за проучавање модерног Ирана, датог 21. јануара са Интерфакс.
Господина Сафарова је тешко сматрати неупућеним, посебно због његових познатих контаката у Техерану, барем на нивоу славне и ауторитативне обитељи Ларијани, од којих је један брат на челу Врховне судске власти Ирана, а други председава иранским парламентом.
“Верујем да Техеран има неколико могућности за одговор на израелско понављање ваздушних напада на сиријску територију. За нападе на Сирију израелске снаге користе либанонски зрачни простор, а иранска војна инфраструктура је способна да реагује врло брзо. Иранци немају техничких проблема у уништавању ваздушних циљева”, рекао је Сафаров.
Према његовим речима, у случају наређења из Техерана за напад на израелске ваздушне снаге би резултати израелског напада били потпуно другачији.
“Очигледно је да у Техерану још нису донели такву одлуку. Ако наредба крене, тада иранска војска неће имати никаквих проблема с уништавањем израелских авиона, без обзира одакле долазили”, рекао је Сафаров.
Према његовим речима, Техеран се суздржава од оштрих реакција и напада на израелске војне авионе како би се избегао оружани сукоб великих размера.
“Израел не иде само тако с овим нападом. Верујем да Израелци имају зелено светло Сједињених Држава. Сценарио је једноставан: нападати и изазивати Иранце да узврате тешким ударцима, а онда оптужити Техерана за агресију. Заузврат, то би било врло прикладно за Американце да обуставе повлачење трупа из Сирије, одлука коју, како многи у Вашингтону мисле, Трамп жури да спроведе у дело и доврши”, рекао је Рајаб Сафаров.
Не можемо се не сложити с начелником Центра за проучавање модерног Ирана. Подсетимо да је недавни терористички напад у Манбиџу, где су већ ушли руски војни полицајци и брзо се прилагодили тренутној ситуацији, такође сматран провокацијом којем је циљ било поткопавање ауторитета руске војске у Сирији, можда убрзати одлазак Американаца из Сирије или показати да је амерички председник Доналд Трамп одбацио одлуку о повлачењу трупа из арапске земље.
Исто се може рећи за терористички напад у Латакији, која је далеко од фронта, који се догодио 22. јануара. Наиме, тамо се самоубица у возилу пуном експлозива разнио у препуној улици у регији Сакхат Ал Хамам. Према локалним медицинским службама, једна је особа погинула, а 14 из рањено. И овај је напад прикладан за опозив повлачења америчких трупа, јер могу тврдити да је ИД итекако жив и активан.
“Анти-ирански циркус” у Варшави
Сви описани напади и инциденти, иза којих су видљиви трагови Сједињених Држава и Израела, без обзира колико то покушали порицати, долази у позадини скандала око одржавања “анти-иранског циркуса” у Варшави. САД и Пољска ће у Варшави око 13. и 14. фебруара одржати “међународну” конференцију о Блиском истоку, али је главна тема сузбијање иранског утицаја у регији.
Одважност Трампове администрације је тако велика да су позивнице послате не само европским земљама, већ и другим савезницима у Сирији, али и вођству ЕУ, Русије и Кине. Русија и Кина су недвосмислено одбиле “позивнице” организатора. Пољска страна је након одбијања Русије саопштила “како је Москва рекла да неће учествовати на конференцији, што показује да овај догађај није у интересу Русије”.
Пољско чуђење је, благо речено, бесмислено, јер Пољаци савршено добро знају зашто је Иран оштро реаговао и Варшави поручио да је њено трчање за америчком политиком на Блиском истоку неприхватљиво и изразио је службени протест. Пољска влада такође савршено добро зна зашто је пољски заменик министра спољњих послова 21. јануара изненада допутовао у ирански главни град како би се састао са својим иранским колегом Абасом Арагчијем, само неколико дана након што се сазнало за предстојећи анти-ирански самит у Варшави.
Без обзира што говорио било тко, руски министар вањских послова Сергеј Лавров је 16. јануара појаснио став Русије о новим анти-иранским “покретима” америчког тандема. Према његовим речима, Русија има “велике сумње” да ће анти-иранска конференција коју САД организују у Пољској решити иједан проблем Блиског истока.
“Са забринутошћу гледамо наставак америчких да своје унилатералне геополитичке интересе наметне кроз иницијативе представљене као мишљење целе међународне заједнице. Следећи такав политички пројект ће се одржати 13. 14. фебруара”, напомиње руско министарство вањских послова.
Руска страна, упознавши се од организатора с привременим дневним редом и програмом форума, одлучила је не учествовати у њему.
“Тема конференције, упркос амбициозном називу, не покрива цели низ главних проблема Блиског истока. Нарочито се занемарује средишњи арапско-израелски сукоб и његова језгра, палестински проблем. Посебне ставке дневног реда укључују борбу против тероризма и екстремизма, осигуравање сигурности на мору и сајберпростору, стање у Јемену и Сирији, улога Ирана у регији, укључујући стварање и распоређивање њихових пројектила. Очито је ово покушај окупљања било кога на анти-иранској основи, како би се створили предуслови за коначни слом свеобухватног иранског нуклеарног споразум и преусмеравање напора за решавање проблема сиријског и јеменског противиранског табора”, рекло је руско министарство спољњих послова.
Лавров је скренуо пажњу на чињеницу да учесници неће моћи да утичу на садржај коначних одлука форума, који ће, како су навели супредседавајући – САД и Пољска – бити у облику властитог “сажетка” и неће бити предмет расправе.
“Конференција се припрема на брзину, иза кулиса, без узимања у обзир мишљења утицајних блискоисточних и изванрегионалних земаља”, нагласило је руско министарство спољашњих послова.
Међу супокровитељима тако великог догађаја нема УН-а. Такав приступ неће придонети развијању “заједничке стратегије” за Блиски исток, како су најавили организатори. Руско министарство поновило је “неприхватљивост курса тренутне америчке администрације чији је циљ потицање иранофобије и стварање нових линија подела на Блиском истоку”.
Кина такође подржава Иран
Мислимо да је сада јасно зашто је и Кина одбацила ову приватну “конференцију” у Пољској. Треба напоменути да кинески научник на Универзитету Хунан, Ву Цунг, није случајно 22. јануара за иранску агенцију ИРНА рекао да Техеран увек настоји да одржава блиске везе са земљама света на темељу једнакости и узајамног поштовања, те да притисак Запада никада не може зауставити Иран.
Указујући на 40. годишњицу Исламске револуције у Ирану, Ву Цунг је напоменуо: “Иран више него икада напредује на путу ка развоју и жели постати модел привредног, друштвеног и културног развоја. Земља, упркос свим притисцима и проблемима, покушава да учини све што је могуће за постизање тих циљева.”
Такође је нагласио “како је с почетком Исламске револуције дошло до огромних промена у исламској цивилизацији, а сваки научник који жели да студирати о исламском свету не може да игнорише Иран и проучавати Иран без проучавања и разумевања темељних промена уведених у исламску цивилизацију”.
Кинески научник је рекао да се Иран успео одупрети америчком притиску и није допустио да се планови Вашнгтона остваре. Ву Цунг је такође рекао да, упркос бојкоту и притиску, Исламска револуција наставља свој пут, а земље света имају блиске односе и предане су наставку сарадње у разним подручјима с Ираном.
ЕУ такође неће слати представнике у Варшаву
Чак је и министарка спољњих послова ЕУ, Федерика Могерини, 21. јануара изјавила како “неће моћи” да учествује на Варшавској конференцији, јер неће бити у Европи током тог догађаја, јер мора да присуствује самиту Афричке уније у Адис Абеби, у Етиопији. Могерини је такође казала како је њено присуство на самиту Афричке уније одавно испланирана, и тако даље, и тако даље.
Након одбијања “позивница” Вашингтона, ИРНА пише: “Конференција заказана у Варшави је наишла на хладну реакцију целог света. Аналитичари кажу како је циљ одржавања таквог састанка у једној источноевропској земљи уједно искориштавање раскола међу земаљама ЕУ о спољњој политици и даље слабљење тог блока.” Закључак је тачан, јер је Могерини потом уверавала Техеран да ће ЕУ остати посвећена нуклеарном споразуму с Ираном и да ће убрзо успоставити посебан састав наплате за пословање с Ираном, који је управо створен у Паризу и њиме ће управљати немачки банкари.
Овај састав је успостављен у последњем тренутку, јер је Иран већ почео показивати знакове незадовољства Европом. Подсетимо да је 18. јануара један од челника Ирана, који одражава ставове иранског врховног вође ајатолах Хамнеија, ајатолах Ахмад Џанати, рекао: “Без сумње, ако није гора, Европа није ништа боља од Сједињених Држава. ЕУ само губи време. Зависност о Европи је искрена глупост.”
Потом, 22. јануара, Мохамад Џавад Џамали, члан парламентарног одбора за националну сигурност, изјављује како “Европи не треба веровати” и да “преговори с Европом веројатно неће дати никакав резултат за Иран, који мора да ојача привреднеодносе са суседним земљама”.
“Упркос супротностима између САД и Европе о неким питањима, не смемо ни претпоставити да је Европа на нашој страни, јер САД има огроман утицај на политичку и приведну сферу ЕУ”, рекао је Мохамад Џавад Џамали.
Ирак и “иранско питање”
И наравно, тешко је не обратити пажњу на тренутну ситуацију у Ираку, укључујући открића о америчким везама с терористима ИД о којима говоре ирачки заступници и припадници војске и сигурносних снага. Почетком ове године је виши заповедник ирачке Хашд Ал Шаби армије, Хашем Ал Муссави, поновио да се заповедници ИД скривају у америчким базама на ирачко-сиријској граници и да Вашингтон покушава да искористити те терористе као инструмент у борби против Багдада и Дамаска. Он тврди “како ти терористи у америчким базама чекају да покрену нападе на ирачке сигурносне снаге и Хашд Ал Шаби снаге”. Додао је како је америчка база у Ал Танфу у Сирији главно упориште терориста и опскрбљује остатке ИД оружјем, војном опремом и обавештајним подацима. Такође је рекао да ирачке сигурносне снаге и Хашд Ал Шаби милиције тренутно од терориста покушавају очистити подручје Вади Харан у Ал Анбару, до сиријске границе, додајући да амерички војници ИД често служе као заштита када путује између Ирака и Сирије.
21. јануара је челник Већа за националну сигурност Ирана, адмирал Али Шамкани, реагирајући на речи Ал Мусавија, осудио САД због њиховог “апсурдног става према терористима ИД”, додајући како Вашингтон ову терористичку групу одржава као “ослабљени вирус” за каснију употребу, унаточ тврдњама САД да се бори против њега.
“Понашање Американаца у такозваној коалицији против ИД је амбивалентно”, казао је Шамкани. Истакао је да је део регије источног Еуфрата у Сирији још увек под америчком контролом и рекао да америчке снаге уопште не желе уништити ИД “јер верују да се ослабљени вирус Исламске државе касније може користити за одређене пројекте против Сирије”.
Још једном подсетимо на оптужбе Москве од 16.јануара против Сједињених Држава и америчког приступа у борби против ИД помножимо то с причом ирачког заповедника Ал Мусавија и додајмо речи адмирала Алија Шамканија и видећемо да је мозаик ратова у Ираку и Сирији већ спреман. Међутим, то је депримирајуће за Сједињене Државе и њихове савезнике, јер уопште нису сила у регији каквом се желе представити.
САД знају да су губитници и Израел би се требао призвати памети
И закључно, вреди поменути изненађујуће податке о којима је пре неки дан говорио ирански телевизијски канал Прес ТВ на енглеском језику. Америчка војска је у својој студији о резултатима инвазије на Ирак, која обухвата две књиге од 1300 страница, описала Иран као “јединог победника”.
Извјешће, које садржи више од 1000 докумената с повјерљивим подацима, представља свеобухватну процјену грешака и успјеха Сједињених Држава тијеком деструктивних војних акција у овој земљи. Направљен је преглед окупације Ирака од 2003. године од стране америчких војника, успон терористичке скупине ИСИЛ и оно што се у извјешћу наводи као “утјецај Сирије и Ирана”.
“У време завршетка овог пројекта 2018. године, Иран је изгледа једини победник”, наводе аутори у последњем поглављу студије америчке војске, преноси Прес ТВ. Објава студије, коју је 2013. године наредио бивши начелник Главног стожера, генерал Рејмонд Одиерно, а на њој је наставио радити генерал Марк Мајли, најављена је 2016. године, када је изворно довршена, али је одгођена. У извештају се наводи да је кашњење било узроковано забринутошћу због објаве неких “чудних одлука” које су неке вође донеле током сукоба.
Осим тога, аутори пуковник Џоел Рејбурн и пуковник Франк Собхак, који су сада у пензији, написали су: “Рат у Ираку би могао постати један од најзначајнијих сукоба у америчкој историји. Њиме је уништена дугогодишња политичка традиција против превентивних ратова.”
Зашто би ико оспоравао америчку процену њиховог деловања у Ираку које је довело до јачања положаја Ирана не само у суседној земљи, него у целом арапском свету у целини, искључујући америчке вазале које представљају режими Бахреина, Саудијске Арабије, Емирата, и све до недавно Катара, који је већ годину дана одустао од сукоба с Ираном. Можда се и Израелци једног дана сете познатог трећег закона механике, или трећег Њутновог закона, према којем свака акција узрокује реакцију.
“Свакој сили (акцији) супротставља се по интензитету једнака и супротна усмерена противсила (реакција) “, гласи трећи Њутонов закон.
Сталан и снажан притисак се пре или касније мора вратити ка свом извору.
У Сирији је сада у току процес “стезања растегнуте опруге”. САД и Израел као да не могу разумети да народи Истока себе сасвим другачије виде у историјским и цивилизацијским плановима од њихових. Дакле, рат за Сирију није само рат против терориста, планиран и бачен да запали Блиски исток, ово је рат за цивилизацију.
Прочитајте ОВДЕ какву то историју 6. фебруара исписује НАТО?
Извор: logicno. com/Н. Бабић
