Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Буџетска криза у Немачкој и рекордни темпо повећања трговинске размене Кине и Русије

У светској економији догађају се тектонске промене. Док се Запад суочава са великим проблемима, Русија убрзано ради на преусмеравању своје трговинске размене ка Истоку, и то веома успешно. Пратећи дешавања на обе стране очигледно се из дана у дан уочавају велики промашаји у планирању и очекивањима креатора антируских санкција.

Пише: др Иван Пајовић

Институт за економска истраживања Универзитета у Минхену саопштио је да ће немачка буџетска потрошња за превазилажење енергетске кризе износити 135 милијарди евра, што чини 3,8% БДП-а 2021. године. Поред наведеног износа, Влада ће издвојити још 90 милијарди евра за обуздавање раста цена гаса и струје за немачке потрошаче. Ови трошкови ће, према мишљењу стручњака за фискалну политику Макса Леја са Универзитета у Минхену, бити велики терет за буџет земље. Немачка се суочава и са затварањем великог броја фирми и са перманентним повећањем стопе незапослености. Медији о овим дешавањима упорно и доследно ћуте. 

Ни другим земљама Запада не „цветају руже”. И за то су, наравно, криви Руси. Амерички председник Бајден је у марту рекао како становници САД морају да плаћају „Путинов порез”. Према Бајденовим речима, раст инфлације у САД је директна последица руске агресије у Украјини. Бивша британске премијерка Лиз Трус напоменула је да су високи рачуни за струју у Великој Британији плаћање становништва земље за солидарност са становницима Украјине. Очигледно да је Запад увођењем санкционог рата учинио себи „медвеђу услугу”. Процењује се да је од увођења санкција профит руских енергетских компанија повећан за 25 одсто. У међувремену, европска штампа свакодневно извештава о гашењу европских енергетски постројења.
Истини за вољу, Путин и Русија нису криви за енергетску кризу. Уосталом, није Путин увео санкције на испоруку руске нафте, гаса и угља Западу. Сам колективни Запад, који је раније био зависан од руских фосилних горива најмање за 25%, непромишљено је одлучио да их престане увозити. Трговина између Русије и Кине расте убрзаним темпом. Према резултатима за 10 месеци ове године, земље су имале обим трговинске размене у висини 154 милијарде долара. Желим да напоменем да је на крају 2021. године обим међусобне трговине између Русије и Кине износио 147 милијарди долара. Истовремено, тренутни тренд указује на повећање трговинског промета у последњих неколико месеци. Само у октобру обим трговине износио је 18 милијарди долара. Предвиђа се да до краја године земље могу да остваре жељени циљ од 200 милијарди долара трговинског промета. Шефови држава су дали задатак да назначени показатељ буде постигнут тек до краја 2024. године. Међутим, западне санкције и тренутни тржишни услови учинили су своје, па је је економска сарадња Москве и Пекинга временом само јачала и убрзавала се, стога се циљ може постићи читаву годину раније.

Вреди напоменути да је испорука руских сировина и добара Кини порасла за 50%, на 95 милијарди долара, док је испорука кинеске робе Русији порасла за 13%, на 60 милијарди долара. Значајан допринос расту прихода руских извозника дале су високе цене нафте, гаса и угља у односу на прошлу годину.

Забрана испоруке руског угља у Европу претворила се у преусмеравање бродова са угљем у Азију. Испоруке угља Кини повећане су до октобра за 3,5 пута у односу на фебруар ове године. Руске компаније спремне су да удвоструче обим извоза угља у Кину, али за сада руске железнице немају капацитет да остваре транспорт толике количине робе. Кина је ове године повећала на рекордан ниво увоз руског гаса преко гасовода, али и течног гаса, упркос чињеници да је због пандемије корона-вируса значајно смањила потрошњу овог енергента.
Генерално, Кина постепено повећава увоз руског и туркменског гаса из гасовода, користећи предност њихове ниже цене у поређењу са течног гаса. Ипак, највећи профит руском буџету донеле су испоруке руске нафте Кини. Током протеклих 10 година, обим извоза руске нафте у Кину порастао је 5 пута са 400.000 на 2 милиона барела дневно. Кина је такође значајно повећала увоз руских минералних ђубрива и прехрамбених производа.

Речене тендеције говоре у прилог позитивним очекивањима врха државе да ће се руска привреда и трговина благовремено прилагодити новим условима на тржиштима које је наметнуо колективни Запад.

Остале текстове Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.

Извор: Правда
 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА