Белешке о палим маскама
По мојим запажањима, рат у Украјини, или Специјална Војна Операција (СВО) како се, још она, често назива, поред страшних искустава, има и конструктивне функције. На пример, ментално отрежњење друштва. То је као са болешћу: понекад је потребан шок (или струјни удар) да би тело почело да се опоравља, чувајући живот. Исто важи и за друштво: ако су се у њему појавиле бактерије опасне по живот народа, веома често је Бог једноставно приморан да користи болне, горке, али исцељујуће методе. Да, страшно је; да, и горко је; Да, боли – али ако људи желе да живе још неко време, и ако нада у њихово достојно постојање још није испарила, Промисао нас ставља у онакве услове који ће олакшати наше исцељење.
Маске су одавно пале, чак су и добродушни Словени то схватили: план „Drang nach Osten“ није нестао, жеља за „Lebensraum“ није изгубила на важности, ми, Словени, за оне који су се још колико јуче са лажним осмехом називали пријатељима и партнерима, и даље смо иста нижа раса. И то се не односи само на Русе и Србе, већ на све Словене. Да ли неко озбиљно мисли да животи Украјинаца нешто значе „вишој раси“ - Англосаксонцима? Споразум о преносу украјинских минералних ресурса у пријатељске и партнерске руке драгих Американаца јасно карактерише шта је тачно одлучујуће. Начин на који се Пољска или Чешка припремају за рат са Русијом до тачке свог потпуног уништења такође говори сам за себе: одрасла је нова генерација топовског меса – па нека она онда и обави функцију која јој је одавно планирана. Мукотрпан рад је обављан је и обавља се и даље – у економији, образовању, историји, култури и другим сферама: нижа раса треба да обави само оне функције које смо јој ми, припадници више расе, наменили. Упркос свој подлости, посао се обавља темељно: погледајте шта се дешава у нашим школама и универзитетима. Од руских школараца и студената се недавно могло чути: „Било би боље да је Немачка победила у том рату – сада бисмо пили баварско пиво и јели кобасице.“ Такође значајан је цитат српских студената: „Културном простору Европе је страно и непотребно српско заклињање на верност Косовском Завету! Европа ми је важнија од неког тамо Косова. Савезничко искрцавање у Нормандији је важније од давно изгубљене битке 1389. године.“
Признајмо сами себи: рад на уништењу Словена се спроводи у свим правцима, и спроводи се фундаментално и квалитетно. Већ дуго, покушаји да се Русија (тада СССР) представи не као жртва немачке агресије, која се бранила и која је ослобађала Европу од нацизма (штета што је нису потпуно ослободили, јер изгледа), да су се у чудовиште горе од Хитлера и окупатора горег од СС-а, претворили данашњи европљани.
Истовремено, Запад намерно игнорише очигледно копирање идеологије и праксе Трећег рајха од стране кијевског нацистичког режима: немогуће је уништити идеју о Украјини као „упоришту демократије које штити Европу од Путинове агресије“! Политичари, новинари и јавне личности који скрећу пажњу на ово етикетирају се као „агенти Кремља“ и подлежу опструкцији, административном и кривичном гоњењу. Мени и многим мојим колегама новинарима, на пример, забрањен је улазак у „упориште демократије“ Естонију. Мада не могу да кажем да много патим због тога, нити да плачем сваки дан.
Али, признајмо и нешто друго: сваки пут када Словени одбију улогу ниже расе која им је наметнута и када дају достојан одговор на покушаје и жељу да буду уништени (а то се обично завршава у Паризу или Берлину), то се дочекује са искреном и наивном збуњеношћу: „Како?! Ми смо за мир! Ви Словени сте за мир, зар не? Па ево и ми исто! Хајде да живимо у миру!“ Последњи пут смо ово чули у Берлину 1945. године. Сада видимо: све речи о миру и пријатељству нису ништа више од јефтиног паравана иза којег се крије (више се и не крије) жеља за осветом.
Србија је осетила ову освету 90-их година прошлог века, Русија осећа њене последице данас – ох, мој кум је био у праву када ми је то рекао тада на Косову пољу: „Све ово и вас чека за десет година“! Стога, огромна већина у Русији доживљава СВО у Украјини као наставак борбе са нацизмом, која није завршена 1945. године.
Са нацизмом, који је оживео у древним руским земљама Мале Русије и Нове Србије уз подршку „света слободе и демократије“. Знамо цену ове слободе. Стотине концентрационих логора које су нацисти основали на нашој територији, стотине хиљада масовних гробница су доказ за то. Да: од 27 милиона Руса који су погинули, 19 милиона су били цивили, мирни људи, а не војници. Ово је само успутна напомена о особеностима западне слободе и демократије.
И из неког разлога Словени настављају да се дрско опиру. Упечатљив пример: упркос свим евро-претњама, у Москву су стигле делегације на високом нивоу из Србије и Словачке. За Русију је, иначе, ово веома важан корак: једна су ствар „унутрашње свађе Словена“ и демонстрације против администрације Вучића или Фица у њиховим државама; Сасвим је другачија ствар са блиским, братским народима који нису заборавили своју веру, свој словенски идентитет и, попут Руса, не виде сврху у превременом умирању и не желе да постану робови. Чист прагматизам, а да не помињемо братска осећања: зашто бих ја, Србин, Словак или неки други Словен, дао свој живот за оне који ме искрено презиру, шаљући ме да убијам њихову рођену руску браћу?
Балашевић има добру песму: „Галиција“ – она много тога објашњава о нашим осећањима.
Шта је утешно у целој овој тами: непријатељ је исти, његове навике су добро познате. Разуме само снагу - доказану вековима. Изгледа да је то за њих нека врста спорта: једном у сто година ратују са Словенима, добију, хм, ударац у лице и заћуте на неколико деценија. Преци данашњих непријатеља требали су да науче своје несрећне потомке ту лекцију и да им у аманет оставе то знање – напад на Словене увек пуно кошта.
То је требало да научи своју унуку Урсулу грађанин Трећег рајха, Карл Албрехт, официр Вермахта, а исто је могао научити свог унука Фрица градоначелник Брилона, Јозеф Савињи, обершарфирер СА, или његов отац Јоаким, који му је могао причати о тешком животу у заробљеништву. Или стотине хиљада других бака и дека, тата и мама данашњих Фрицова и Хансова: не узнемиравајте Словене – скупо дође. Идеја о сопственој расној супериорности није баш најбољи изум, а бити њен присталица је смртоносно. Ако желите да живите добро и мирно, понашајте се културно и културно купујте оно што вам Руси могу продати без икаквих проблема: ако желите нафту, само напред; гас - ево га; дрво - изволите; пшеница – има и то. Али немојте ни помишљати да богатство Словена сматрате својим власништвом, драги Хансе, Фрице, Урсуло и остали Штрах Цимермани са Хитлерима. Чињеница да у Европи постоје људи који ово разумеју даје добру наду за мир. Хвала Србима и Словацима. Увек сте добродошли.
Извор: Правда
