После најновије резолуције америчког Конгреса, у четвртак је и европарламент донео своју резолуцију, којом се тражи да се откаже градња гасовода "Северни ток - 2" са образложењем да је реч о политичком пројекту, који представља претњу по европску безбедност, али и са циљем да се наштети Украјини.
Због тога се све чешће поставља питање, не само у Русији него и у Немачкој, Аустрији и другим земљама које би требало да преко њега добијају руско "плаво гориво", може ли Вашингтон уз помоћ својих послушника у Европи да заустави градњу "Северног тока - 2".
Одмах по објављивању европске резолуције у Бриселу, председник Комитета за енергетику руске думе Павел Заваљни је изјавио да је она донета под притиском Вашингтона.
- Американци пребацују све на терен политике да би могли да продају Европи свој гас, који је много скупљи него руски - објашњава Павел Заваљни.
У Кремљу сматрају да не постоји ниједан оправдан разлог против "Северног тока - 2" јер је реч о чисто економском, а не политичком пројекту.
Путинов портпарол Дмитриј Песков истиче да тај гасовод није потребан само Русији него и Немачкој и другим европским земљама. Преко две цеви планиран је транспорт у Немачку 55 милијарди кубика гаса годишње.
Доцент права на Московском државном институту међународних односа Николај Топорин истиче да резолуција Европарламента против "Северног тока - 2" нема правну него саветодавну тежину.
- Градња овог гасовода је поделила Европу на две групе, од којих свака има свој интерес, али и трећу групацију, која нема никакав однос према том пројекту - објашњава Топорин. И он сматра да се изградњом "Северног тока - 2" смањује шанса за продају америчког гаса у Европи.
У Белој кући су најавили да спремају санкције, којима желе да зауставе градњу гасовода. На другој страни, немачки медији говоре и пишу да се више не може зауставити започети пројекат, јер су издате потребне дозволе. Немачка канцеларка Ангела Меркел је и у разговору са америчким председником објашњавала да је "Северни ток - 2" комерцијални пројекат.
Распламсавање спора око "Северног тока - 2" је интересантан свакако и за земље на Балкану. Јер, у Вашингтону сматрају и "Турски ток" политичким пројектом, па се може очекивати да ће Американци покушати да стопирају и прављење новог крака ка Бугарској, Србији, Мађарској и Аустрији. Као и код "Јужног тока", најслабија карика је Бугарска.
Цена "Северног тока-2", дугачког око 1.200 километара на дну Балтика, износи око осам милијарди евра. Према прогнозама председника "Гаспрома" Алексеја Милера први гас преко тог гасовода у Немачку треба да стигне 1. јануара 2020.
Званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова, сматра да парламентарци ЕУ, који су усвојили резолуцију против "Северног тока - 2" или рачунају на глобално загревање или намеравају да пређу на - дрва!
Захарова је вероватно имала на уму изјаву Владимира Путина још из 2010. године, када је, обраћајући се учесницима Економског форума у Берлину, изјавио да, "ако неће руски гас - могу да се греју на дрва. Али и за њих треба ићи у Сибир"!
Какву резолуцију је донео Сенат САД, погледајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
