Најновије

ЏЕВАД ГАЛИЈАШЕВИЋ: Олуја над Републиком Српском

Чини се нормалним, да је ту и тамо, понека протестна шетња опозиције, логичан резултат протеклих избора и да се у БиХ не дешава ништа ново ни посебно. Јер били су избори, поражени имају право да се љуте и протествују; а  власт има право да слави, и све је привидно у реду. Али, политичку идилу квари сазнање, да протесте на Тргу Крајине у Бањалуци не организују Срби, већ Американци. 

Пише: Џевад Галијашевић

Гостујући у суботу, 08.10.2022., на муслиманској Фаце ТВ у Сарајеву, код Сенада Хаџифејзовића, њемачки путописац и нелегални управник концентрационог логора „Босна и Херцеговина“, Кристијан Шмит , коначно је обавјестио јавност, да се не знају резултати избора у Републици Српској и да је искористио суботу да о свему поприча са Предсједником Србије Александар Вучићем. 

И да бројање гласова и подаци Изборне комисије БиХ који кажу да је у Републици Српској побједио Додиков СНСД са освојених 240.000 гласова: да је за Предсједника Републике Српске побиједио Додик са 300.000 гласова а за члана Предсједништва БиХ побиједила потпредсједница СНСД Жељка Цвијановић са 320.000 гласова. 

Шта је око ових избора непознато и шта су све договарали Шмит и Вучић, те који то од утврђених резултата треба поништити, готово није ни битно када чујете вијест, да, Додик и Путин, исто размишљају. 

Наравно, у Београду и Бањалуци, не мисле сви као Додик и Путин. 

ЛОВАЦ НА ЈЕЛЕНЕ :

Тајне британско-америчке везе и путеви ангажовања младих људи у Републици Српској, на њеном рушењу тј. „укидању блокада у Босни и Херцеговини“, које власт, актуелна и будућа, неуморно прави кад год из Сарајева, Уставни суд и Високи представник, прогласе уставне промјене, законе или одлуке о одузимању надлежности и имовине Републици Српској. Вођа протеста из Бањалуке и  „покрадени англо-амерички“ кандидат, Јелена Тривић дала је чврсте гаранције да ће све одлуке из ОХР-а и Сарајева поздравити и проводити, у име „све-босанског рахатлука“.

Очито је Америчко и британско, обавјештајно дјеловање у другим државама, већ толико јавно, да се јасно уочава  да неки глумци на политичкој  сцени БиХ и Републике Српске, нису политички већ обавјештајни пројекат тајних служби, добро плаћени, као Јелене Тривић, која је од америчке владе добила 19.500.000 марака тј. 10.000.000  долара. Њеном тиму новац је уручио, на аеродрому Бутмир у Сарајеву, генерал америчке војске Ноулс. Исплата је одобрена 11. јула 2022. након договора постигнутог на састанку Габријела Ескобара и Метју Палмера са Јеленом Тривић и Младеном Иванићем”. Одлуку о исплати Плаћенице, потписала је Карен Донфриед.

Ових дана, у јавности је процурио још један документ из Америке, у коме је децидно објашњено, кака, када и зашто, је успостављена „сарадња“ САД и Јелене Тривић.

Ријеч је о Оперативном извлештају НСА – „Националне Безбједносне Агенције“ САД, њене управе „Централне Службе Безбједности“, протоколисаном под редним бројем, УСА ЦТВ Ф136-Д55-5А у књизи оперативних извјештаја, не баш високог степена тајности: ЦИД 818956.    

Јелена Тривић, је са највећом Америчком обавјештајно-безбједносном агенцијом НСА, успоставила контакт још  2011. на Бечкој међународној конференцији:„Стратегија ЕУ и Дунавски регион;перспектива и будућност“ на којој је уочена њена амициозност и погледи који нису у колизији са НСА. У документу, НСА се констатује:„Могла би се ефикасно искористити у транзицији Владе Републике Српске по питању текућих проблема које иста ствара органима БиХ. Јелена је спремна на ангажовање, прихвата изазове, свјесна је ризика преузимања власти те је током наредних контаката, упућена у методе, протокол и оперативно спровођење финансијске подршке Владе САД и Британије“.

Бањалучка мудрица „Јелена Мата Хари“, иде корак даље па у извјештају НСА који потписује Џорџ Дејвис, Помоћник директора за политику и евиденцију, Централне Службе Безбједности, у НСА, пише и ово: „Због лошег рејтинга ПДП, странке којој припада, тражи учешће у реторици владајућег СНСД-а  уз експлицитну потврду да неће разочарати тиху подршку дипломатије  САД“.

Та страшна реченица у којој Тривићка моли учешће у реторици СНСД-а, уз гаранције да ће сачувати тиху подршку америчке дипломатије, представља формулу издаје, тако видљиву код Александра Вучића и његове радикалске реторике, сукобљене са свим  конкретним акцијама које он чини. Гласна, свађалачка, национална реторика праћена дијалошким бравурама у којима: „он трпи“, „страда“ и жртвује се како и приличи „првом српском шехиду“, док, сваки дан, сат и минуте, растаче Србију и слаби њену државност, те уступа Косово, шиптарима и западу. Прво „жестоке поруке“, неком Куртију, а онда „ево вам господо са Запада, све што тражите“. Посебно је ефктна та његова фингирана свађа са Пленковићем иако и један и други излазе, из исте Вашингтонске кутије. И наравно, у позадини „тиха подршка америчке дипломатије“. Неинформисани аналитичар његовог односа према Републици Српској могао би помислити да он није свјестан посљедица сукоба са Додиком,  који са својим трабантима отворено покреће, по налогу Американаца. Горка је истина да све што ради, јесте зато, да изазове баш те посљедице.

Без Додика Република Српска била би у канџама америчких плаћеника попут Вучићаи Тривићке, национална идеја би спласнула и нико више никад не би имао ту снагу и вољу, какву је показао Додик, да се жртвује за њен положај и опстанак. Та пета колона, која слаби уставну позицију Републике Српске, ради о глави Милораду Додику, његовој породици, пријатељима, политичким саборцима и цјелом српском народу. 

Ето, зато се протествује у Бањалуци, на тој јадној сцени, са српским статистима и америчким режисерима, у коме учествују  припремљени и обучени западни агенти, у постизборно вријеме, чини се тек као политички осмишљена акција којом треба створити услове да запад интервенише.  
Запад је интервенисао преко Централне Изборне комисије БиХ Сарајеву која под контролом СДА, СДС, ПДП и запада па се (шест према један) донијела неморална, неписмена и антидржавна одлуку, којом се налаже поновно бројање гласова за функцију Предсједника Републике Српске.   На челу Изборне комисије БиХ, налази се Арнаутовић Суад, војник, полицајац и курсиста, из Сарајева, који је радио на разним пословима у Републичком секретаријату за народну одбрану СРБиХ и Министарству одбране РБиХ, те у Федералном Министарству унутрашњих послова, као: шеф Уреда за односе с јавношћу, начелник и Кабинета и одјељења. 

Квалификовао се, Судо Арнаут, за ову дужност на разним курсевима и само на курсевима:прво: завршио једномјесечни курс енглеског језика за активну комуникацију у јулу 2006. у Куала Лумпуру, Малезија.

Завршио је курс за изборне стручњаке на тему „Гласање изван земље и повећање учешћа“ у оквиру Бридге (Буилдинг ресоурцес ин демоцрацy, говернанце анд елецтионс) пројекта у Бечу, мај 2012. и учествовао у раду конференције: : What future of Bosnia and Herzegovina in Europe and Euro-Atlantic Community, Wilton Park, London, новембар 2011.

Баш као и Јелена Тривић: сви путеви су га водили у Лондон и одлучио је да помогне колегици, срамотном политичком дебатом на сједници Централне Изборне комисије. Као човјек који је сво своје образовање стекао на факултету политичких наука, овај Војник и полицајац, и Тита и Алије, и на крају Британије, не разумије Изборно законодавство.  

Покушао му је то објаснити члан Централне изборне комисије Владо Рогић, али, плаћеном британском војнику је било залуд тумачити закон.
Владо Рогић био је против ове одлуке, уз образложење да наредба није заснована на Изборном закону БиХ јер је потребно да прво прође процедура рјешавања жалби, приговора и захтјева: "Наредба се не може донијети на основу члана 2.9. Закона на који се позива. Поновно пребројавање је регулисано законом у члану 5.30, став 5, и члану 5.30, став 6. Дакле слијед би требао бити да прво ријешимо све приговоре, жалбе, захтјеве, да након што ЦИК утврди и објави изборне резултате тек тада иду захтјеви за поновно пребројавање", рекао је Рогић, уз опаску да сада није вријеме за доношење те наредбе.

АМЕРИЧКИ ИЗБОРИ У БИХ; ТРАМП и БАЈДЕН У БАЊАЛУЦИ

Како се дошло у ову ситуацију, у којој је јасно, да ће Републици Српској бити тешко опстати без отворене и недвосмислене подршке Србије, као и да Србија без Републике Српске, није ништа друго, до очерупана балканска геополитичка кокошка, коју ће запад наставити још лакше черупати и на крају бацити у чорбу, сјеверно-атлантске безбједносне и културне сфере, у којој неће представљати ништа друго до примјер побуњене и поражене државе. Иако о томе није упутно говорити из мог, „БиХ дискурса“, јер о Србији треба говорити у Србији а о Републици Српској баш у њој самој,  ипак неке ствари  заслужују да се помену.
Ако је Србији територијални интегритет битан и ако су важни: Косовски завјет, духовно наслијеђе, идентитет и црква и њена земља Метох,онда се мора видјети из Београда да је Милорад Додик спријечио власт Бакира Изетбеговића да призна државност Косова. 

Сигурно је да та чињеница није добро дочекана на Западу и да је овдје Додик преузео терет на себе, поштујући и борећи се за национални интерес Српског народа и цјеле Србије. Исто тако, ако је Србији битан њен статус војно-неутралне земље, онда се мора рећи, да су кораци, које је константно водила власт СДС-ПДП, са лабилним и Сарајеву послушним политичарима, тај ризични процес приближавања НАТО пакту, зауставио је Додик, правећи од Босне и Херцеговине једину државу региона која није приступила Алијанси што је Србији, самој и окруженој, ваљда важно. 

А тек санкције Русији: У Москви знају, да је Додик зауставио цијелу БиХ, у антируском, државном походу, какав убрзо предстоји у Србији.  

Вучић се није одужио Додику, него је подржао удар на СНСД који је изведен од стране ПДП Енглеза да би се „британска бубица“ Драшко Станивуковић, посадио на позицију градоначелника Бањалуке.

Са ставом који је у српској националној јавности,  наметнут и уз помоћ многих београдских медија, о одсуству вањске пријетње уставном положају, са заборављеним чињеницама о одузимању права, институција и имовине Републике Српске, створени су услови да се интензивирају, све специјалне операције, усмјерене из Вашингтона и Лондона, усмјерене на фактичко рушење статуса, институција и носилаца најважнијих државних овлаштења и одговорности Републике Српске. 

Откако је јединствено друштво у Босни разорено ратом, нестао је сваки концепт, културни образац и идентитет, заједничког живота. На жалост, врло ефикасно, Дејтонски споразум је цементирао подијеле и отворио нове правце, стазе и богазе, на којима би се народне заједнице могле додатно сукобљавати. Вјероватно није ни могло боље јер су потписници тог споразума, Хрватска и Србија, слаби и нејаки, захваљујући поданичком односу према западним моћницима али и личним калкулацијама и одвратном политичком балансирању. 

Са ове западне стране Дрине, стиче се увјерење, да би Република Српска пуно боље прошла, да су Дејтонски споразум потписали: Зимабве, Мозамбик, Биафра и Чад. Јер и они би бар нешто урадили, на плану заштите и досљедне проведбе, прилично јасних, али временом дезавуисаних и дерогираних норми, забрањеног Дејтонског споразума. 

Тајне операције као низ координисаних акција, политичког, економског, психолошко-пропагандног, оружаног, обавјештајног и субверзивног карактера, подузимају се против Републике Српске, прије свега ради остваривања: политичких, социјалних, економских и психолошких, циљева.  

Ипак гласно запомагање лажне опозиције, која је прво прогласила побиједу на овим изборима, а затим, одустала од ње и хистеричним порукама узбунила јавност: „Ми смо покрадени“, тј. „народ је покраден“, и то, чини се, не било који, већ главни: „Амерички народ је покраден“. Јер они су платили, а изгубили изборе и нису ништа добили. 

Зато је инфраструктура преврата у Бањалуци, по угледу на Кијевски Мајдан 2014. постављена, операција прецизно испланирана; баш до детаља, актери регрутовани, истренирани и ангажовани а жртва је маркирана за одстрел: па се поставља питање: чему уопште, толика хистерија опозиције. Кад је и лажни Високи представник Кристијан Шмит на њиховој страни и каже: Ускоро ћу урадити нешто у вези с државном имовином, односит ће се на РС“, и урадио је нешто у вези са Изборима.    

Кристијан Шмит каже и то, да је разговарао са предсједником Србије о територијалном интегритету БиХ и о изјавама политичара из Републике Српске, које се "односе на аутономију ентитета РС у БиХ", устврдивши: “Вучић има потпуно другачије мишљење од Додика. Додик и Путин слично размишљају”, рекао је Шмит за сарајевску телевизију Face TV наводећи да је са Вучићем разговарао у суботу и додао, да сви још не знају, какав ће бити изборни резултат у РС, јер то што неки људи и неке изборне комисије броје гласове – не значи ништа. Бројаће се поново. 

И судбина Шмитовог интервју показује сву биједу новинарства у појединим медијима. Интервју који је објављен на Вучићу блиској „хаџијској“ Face телевизији (https://youtu.be/2pOw8kPqcOg), добио је једину вриједну интерпретацију српске редакције на америчке Н1 ТВ (https://rs.n1info.com/region/smit-vucic-ima-potpuno-drugacije-misljenje-od-dodika-koji-razmislja-kao-putin/) (, и ту објаву су пренијели сви муслимански медији и портали. А онда је, из Београда покренута операција „брисања трагова“; све је кориговано, и то прво на Н1 ТВ, која објављује краћу верзију вјести из „бошњачке редакције“:   (https://ba.n1info.com/vijesti/schmidt-uskoro-cu-uraditi-nesto-u-vezi-s-drzavnom-imovinom-odnosit-ce-se-na-rs/). Праву вјест дају „Факти“: (http://fakti.org/posrbljene-vesti/smit-dodik-i-putin-slicno-razmisljaju-vucic-ima-potpuno-drugacije-misljenje  ). Али, Радио телевизија Републике Српске објављује нову, нејасну скраћену верзију приче, као информацију: (https://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=489469). Затим, Сарајевски Кликс, мијења властиту објаву и објављује приказ бошњачке редакције америчке Н1 ТВ: (www.klix.ba/vijesti/bih/schmidt-uskoro-cete-od-mene-cuti-nesto-o-drzavnoj-imovini-to-ce-se-odnositi-i-na-rs/221009060). И врхунац: наводно Руски Спутник уз поклич „Слава Вучићу“, објављује ту бошњачку, Н! ТВ, верзију, која почиње реченицом: „Високи представник у БиХ Kристијан Шмит, објавио је данас...“, и у цјелој причи, се отткрива да Спутник (новинарка Лола Ђурђевић), признаје нелегалног Схмидта иако га Русија не признаје.

Можда би Милорад Додик, ту евидентну хистерију западних играча и Београда, могао објаснити познатим стиховима Матије Бећковића: „Зато јуришају на мене удружени / Кивни што сам их познао“?

Јер, ако проговоримо Орвеловским ријечима о „истини као субверзивном чину.“, биће нам јасно, да свако ко се бави нечасним радњама настоји да сакрије истину, да  прикрије трагове и преруши праву природу своје дјелатности. Одговор је у једној Ајнштајновој дефиницији: „очекивање, након што сте сто пута нешто неуспјешно пробали, да ће сто први пут, резултат бити различит, представља сигуран знак лудила“.

Јер у свакој „обојеној револуцији,“ лидеру кога је Запад маркирао за одстрел, приписује се безброј недостатака и грехова а његов марионетски наследник, се хвали као геније који гарантовано ријешава све проблеме. Овакав чаробни расплет још се није догодио ни у једној „обојеној револуцији“ на планети, и то никакви посредници и њихове „добре услуге“, нису могли промијенили. Рушилачки поход је кренуо.

Остале текстове Џевада Галијашевића читајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА