Ако се рат не заврши раније, Украјина ће можда имати прилике да „навија” да догодине на чело најјачег војног савез дође њихове горе лист.
Кристија Фриланд, заменица канадског премијера Џастина Трудоа и министарка финансија која има украјинско порекло, могла би да замени Јенса Столтенберга на месту генералног секретара НАТО-а на јесен 2023. године, пише „Њујорк тајмс”, позивајући се на америчког званичника упознатог с дебатом која се води у Северноатлантској алијанси.
Будући да се одавно шушка да НАТО наводно има за циљ да на чело алијансе први пут постави жену, Фриландова је као амерички фаворит придодата списку могућих кандидаткиња с друге стране Атлантика: естонској премијерки Каји Калас (45), словачкој председници Зузани Чапутовој (49) и бившој председници Хрватске Колинди Грабар Китаровић (54).
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг требало је да напусти ову функцију 30. септембра, али му је мандат продужен због рата у Украјини до јесени 2023. Иначе, Столтенберг, који је на овом положају од 2014. године, тражио је продужетак мандата за још две године.
Иако је још рано рећи ко ће бити четрнаести шеф западне војне алијансе основане 1949. године, међу савезницима је већ почело озбиљно надметање и лобирање ко би требало да замени Столтенберга. Званичници овог војног савеза истичу и да имена која се појављују у јавности као могући кандидати често „не преживе” дебату која се о томе води међу 30 чланица НАТО-а.
Заменица канадског премијера је избила у први план јер САД не предлажу свог кандидата. По традицији, амерички генерал је увек врховни командант савезничких снага у Европи. А Вашингтон има углавном пресудан утицај у избору челника НАТО-а.
Кристија Фриланд (54), бивша новинарка (удата за новинара „Њујорк тајмса”), водила је компликована министарства у канадској влади. Реч је о искусној политичарки која говори енглески, француски, италијански, украјински и руски језик и добро се сналази у јавним наступима и конференцијама за новинаре. Ако буде изабрана консензусом, постала би први канадски политичар на тој важној функцији.
За сада се Фриландова јавно не изјашњава о могућем преласку на нову функцију. „Госпођа Фриланд већ има важан посао и фокусирана је на служење Канади и Канађанима”, поручило је Трудоова заменица преко свог портпарола Алекса Лоренса.
Фриландова, чија је мајка Украјинка, има снажан проукрајински став. То се видело још 2014. године, када је отишла у Кијев да прослави свргавање украјинског председника Виктора Јануковича, којег је подржавао Кремљ. Због таквих активности Москва ју је уврстила на црну листу западних званичника којима је забрањен улаз у Русију.
Оно што може да буде отежавајућа околност када је у питању њен избор јесте да је Фриландова унука Мајкла Чомјака, којег „Њујорк тајмс” описује као „захвалног имигранта у Канади” који је током Другог светског рата као младић био „укључен у украјински националистички покрет који је нацисте сматрао корисним средством за супротстављање Совјетима”.
Њујоршки дневник је (не)намерно прескочио да помене да је Чомјак у то време био истакнути украјински нацистички сарадник и главни уредник пропагандног дневника на украјинском језику „Кракивски висти”.
Раша тудеј подсећа да је такве листове који су објављени између 1940. и 1945. године финансирала директно нацистичка Немачка. Канадски историчар и Чомјаков зет Џон-Пол Химка описао је таква гласила као „жестоку антисемитску” публикацију.
Фриландова је била крајње двосмислена по питању свог порекла, не само што је одбијала да осуди своју баку и деду по мајци већ их је донекле подржавала. Она је 2015. године написала есеј под називом „Моја Украјина”, наводећи да су њени баба и деда, нацистички сарадници, „себе видели као политичке изгнанике с одговорношћу да одрже у животу идеју независне Украјине”.
„Тај сан се задржао у следећој генерацији, а у неким случајевима и генерацији после тога”, написала је она.
Иако министарка Фриланд снажно подржава Украјину у борби против руске агресије, отежавајућа околност за њен избор могла би бити чињеница да за разлику од Естоније, Словачке и Хрватске, Канада издваја мање од два одсто за одбрану, колико прописују НАТО стандарди. Ипак, Отава је пружила значајну економску и војну подршку Украјини, одмах иза Немачке и испред Пољске, иако далеко иза САД и Велике Британије.
На другој страни, Европска унија би желела да следећи шеф НАТО-а буде из земље чланице евроблока. Од 27 чланица ЕУ, 21 је чланица алијансе и тај број ће се повећати за још два када буде одобрен пријем Шведске и Финске. Али, Европљани тек треба да се удруже око једног кандидата.
Из прикрајка своју шансу вреба и Велика Британија. За сада су незванично у игри бивши премијер Борис Џонсон, али и министар одбране Бен Волас. Наводно, Волас је остао и у влади Риши Сунака не само да би обезбедио континуитет војне подршке Лондона кијевском режиму већ и да би повећао шансе да замени Столтенберга.
Иако се предност овог пута даје женским кандидатима, „Спутњик” је недавно објавио информацију, позивајући се на незваничне изворе из НАТО-а, да би нови генерални секретар могао да буде и бивши италијански премијер Марио Драги. Алијанса наводно тражи бившег високог званичника с дубоким разумевањем европске безбедносне архитектуре.
Снимке и мапу офанзиве на Авдејевку погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика
