Најновије

Вучић мора да изабере на коју ће страну

Пракса Србије да истовремено буде окренута и Истоку и Западу поново је на озбиљном тесту - овога пута због учешћа на прослави 80. годишњице победе над фашизмом у Другом светском рату, коју 9. маја у Москви организује председник Русије Владимир Путин. Још једном се отвара питање - да ли ће званичном Београду опет проћи политика седења на више столица, које је у случају неувођења санкција Русији прошло без већих последица, или ће коначно морати јасно да изабере страну?

Председник Србије Александар Вучић је раније лично Путину потврдио учешће српске делегације, коју ће тог дана он предводити на Црвеном тргу. Била би то уједно и прва Вучићева посета Русији откако је отпочео рат у Украјини у фебруару 2022, пише недељник НИН.

Одлазак у Москву свакако не би прошао незапажено, пре свега у Бриселу. Из врха Европске уније већ ових дана стижу поруке да се земље које оду у Москву могу суочити са последицама. У случају Србије, која је кандидат за чланство у ЕУ, могло би да дође до блокирања за пријем у Унију. Управо такву информацију објавио је британски "Телеграф", наводећи да су европски званичници упозорили Вучића да би његова посета била кршење критеријума за чланство у Унији и да би пореметила амбиције Србије за улазак у Унију.

Координаторка Националног конвента о ЕУ Бојана Селаковић каже за НИН да Србија већ дуго "гура прст у око" Европској унији својим односом са Русијом.

- Врло често је то био балет по жици у виду најава посета, састанака, од којих су неки и отказивани, као да се испитивала граница до које је ЕУ, зарад регионалне стабилности, спремна да толерише везу између Србије и Русије. Чини се да је ове године реторика из Брисела по том питању оштрија него икад и врло експлицитна. Међутим, како ми у овом тренутку не знамо који је будући стратешки однос између Србије и ЕУ, то где ће званичници Србије бити тог дана можда нам да јасније одговоре. Експозе будућег премијера је врло нејасан и штур по том питању - не помиње пут Србије ка чланству у ЕУ, већ најављује и даље одржавање дипломатије "четири столице". У таквим условима, балансирање ће бити вишеструко и знатно компликованије - сматра Селаковић.

Србија годинама покушава да балансира између свог европског пута и "традиционалних пријатељстава" са Истоком. Та политика је некада можда и имала одређеног успеха, али је након напада Русије на Украјину често критикована и довођена у питање. Томе је допринело и упорно одбијање Србије да уведе санкције Русији, што никако није благонаклоно гледано у Бриселу. Занимљиво је и то да, како пише британски "Телеграф", у Москви тог дана неће бити мађарски премијер Виктор Орбан, који се сматра блиским Путиновим савезником у Европи.

Извор: НИН

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА