Избијањем новог коронавируса САРС-КоВ-2, или КОВИД-19 болести коју је проузроковао, неке снаге су одлучиле да зауставе истраживање. То су углавном јаки западни привредни субјекти, Сједињене Државе, Велика Британија и Аустралија, као и Немачка, који су већ издвојили значајна средства за истраживања на седмом континенту. Источне, Кина и Русија, одлучиле су да наставе. Разлог је врло јасан, па чак и обично предвидљив. Процењује се да у региону Антарктика постоји око 513 милијарди барела нафте. Међутим, данас, с искуством и технологијом развијеном за истраживање Арктика, могућа је експлоатација нафте на том месту. Али опет са резервом због споразума о очувању Антарктика, односно његовог јединственог природног положаја, који је закључен 1959. године. Овај споразум, који гарантује да ниједна земља не може да успостави војну базу на територији Јужног пола, потписало је 12 земаља, а 1991. године је додат протокол према којем је забрањена експлоатација природних ресурса у наредних 50 година.
Потписале су га 54 земље. Овај споразум не говори ништа о територијалном разграничењу и о њима никада се није разговарало на било ком међународном нивоу. На пример, Аустралија истиче да полаже права на чак 42 одсто седмог континента, али то само неколико земаља признаје. Све то изгледа као мала свађа преко границе негде у Загорју. Међутим, ни Антарктика не може избећи глобално загревање, па су ове године забележене рекордне температуре, а вести о одвајању огромних ледених структура практично су константне.
И такво олакшавање приступа копну Антарктика олакшава његово даље истраживање и експлоатацију. То се заправо догађа већ двеста година, током којих јата китова и стада туљана готово изумиру због њиховог меса и уља. Почео је од, занимљиво, Фалкландских острва и проширио се на цео Антарктик. Трајало је до 1982. године, а коначно се завршило тек 2018. године. Низ споразума коначно је зауставио серијско убијање ретких врста сисара, при чему се неки од њих полако опорављају. Али још увек јаке светске економије много улажу у истраживање Антарктика. Аустралија је, на пример, у те сврхе издвојила 190 милиона долара и један је од најјачих играча на овом подручју. Америчка национална научна фондација за период 2019-2020. одредио 488 милиона долара. Обје ове земље, заједно са другим западним ентитетима који су укључени у истраживање Антарктика, најавили су смањење тих средстава. Тако се отвара шира прилика за Кину и Русију, за које се сада оптужује да заправо користе велике залихе рибе, резерве нафте и руде под маском истраживања.
Наводно су те државе то учиниле и пре пандемије, а сада су интензивирале своје активности због смањеног присуства експедиција западних земаља. Амерички генерал Чарлс Браун, командант пацифичких ваздухопловних снага, рекао је да мисли да ће конкуренција на Антарктику ускоро бити врло слична оној на Арктику. Проблем Сједињених Држава је што Русија тренутно има више ледоломаца, а Кина убрзано гради нова таква пловила која су неопходна за истраживање и успостављање снажног присуства на територији, који би према дуго потписаном споразуму требали бити неутрални и демилитаризирани. Посебно је забринутост око надлежности над територијом Антарктика и њеним природним ресурсима повећала, непотребно је рећи, Кина. Земља која има аспирације да постане прва светска суперсила, потписала је Уговор о Антарктику тек 1983., а затим поставила чак четири истраживачке станице за 30 година. Пета која је постављена недалеко од Россовог мора ускоро ће почети с радом. Требало би да буде 2022. године. До јануара прошле године обавили су 35 мисија.
Прве свађе око експлоатације ресурса почеле су пре четири године, када су се Кина, Русија, али и Јужна Кореја побуниле против ширења зоне забране хватања крила, шкољки, која је омиљена храна китова. Непосредно прије пандемије, Кина је објавила да је шангајска Chonghe поморска индустрија наредила највећи брод који је намењен да ухвати овај малени морски организам. У Кини се користи за добијање веома тражене нафте чије ће тржиште до 2025. године наводно бити вриједно 400 милиона долара. Кинеска влада је то најавила прошле године како да дистрибуирају 850 милиона долара подстицаја компанијама које се намеравају укључити у обраду крила. Кина је само у 2014. години уловила 54.303 тоне крила. Не заборавимо туризам, а Кинези су друга највећа група туриста која посећује Антарктику, најчешће у оквиру турнеје која се зове „Снежни змај истражује полове“.
Али западне земље овај туризам заправо виде као неку врсту субверзивних радњи усмерених само на прикупљање информација помоћу којих ће Кинези боље разумети Антарктику и затим боље проводити политику Си Ђинпинга на континенту: "Разумети, заштитити и профитирати". Али има и оних који мисле да је дизање буке око сићушних козица само покриће за експлоатацију минералних сировина. Иако ће могућност званичне ревизије Уговора о Антарктику потрајати још неколико деценија, тек 2048. године Русија и Кина већ се залажу за олакшавање одредби уговора које озбиљно ограничавају истраживање и употребу нафтних и минералних ресурса Јужног пола.
Колике су резерве нафте? Када говоримо о Русији у контексту наводно великих нафтних ресурса, онда се углавном ради о компанији Росгеологиа, која је први пут у 20 година започела сеизмичка истраживања. Они не крију циљ - утврђивање резерви и нафтних и гасних потенцијала вода око Антарктика. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров потврдио је да нико не може подносити захтев за територију Антарктика. Он такође зна зашто. Руси тврде да су га први открили, а ради пандемије, тамо је стигао истраживачки брод „Адмирал Владимирски“, који је наводно лоцирао тачно место где се сада налази тачка Јужног пола. Тамо пролазе 290 година руске пловидбе светом и 200 година од доласка на Антарктику.
Шеф НАТО-а издао драматично упозорење западном свету! Више о томе ОВДЕ.
Извор: vecernji.hr
