Трамп је 17. јануара 2017. године ступио на дужност председника и постао 45. председник САД, заменивши у Белој кући Барака Обаму.
Он је као републички кандидат победио Хилари Клинтон на изборима 2016, иако је добио мање гласова у изборним кутијама, али је електорски то била релативно убедљива победа - 304 : 227.
Председник најмоћније силе света, који је увео мото "Америка на првом месту", учинио је много тога у претходне четири године, али, утисак широм света, па и у САД је да је вукао превише непопуларних потеза.
Прво, према истраживању Pew Research Center у 13 земаља, није урадио ништа на имиџу своје земље у свету, о чему говори податак да је у многим европским земљама проценат јавности која позитивно гледа на САД најнижи у скоро 20 година - 41одсто Британаца гледају позитивно на САД, Французи 31, а Немци 26 одсто.
Једна од важних ствари коју је урадио када је дошао у Белу кућу - Трамп је укинуо здравствени програм познатији као "Обамакер", рекавши да "тржистста осигуравајућих компанија пропадају, а милиони немају избор", иако је у предизборној кампањи рекао да ће сваки Американац имати здравствено осигурање, али адекватна замена за "Обамакер" није нађена.
Трамп је остао усамљен и када се повукао из Париског споразума о клими, изазвавши огорчење остатка света.
Тим споразумом се скоро 200 земаља обавезало да ће одржати пораст глобалне температуре испод два степена.
Трамп је изнео и став о имиграцији само дан након инаугурације, пошто је затворио границе за путнике из седам земаља са муслиманским већинским становништвом.
У односу на 2016, повећао је за три одсто број људи који живе у САД, али је смањио број људи који могу да се преселе у САД, а програм за избеглице је такав да је САД 2018. примила 45.000 људи, 2019. 30.000, ове године 18.000, а догодине ће моћи да прими 15.000.
Многи му неће заборавити ни то што је имао нулту толеранцију према људима који су илегално прелазили границу са Мексиком, што је резултовало одвајањем око 5.500 породица.
Деца су завршавала у затворима, а као резултат, најмање шест малишана је преминуло у притворским јединицама у САД од септембра 2018. године.
Што се тиче спољне политике, Американци сматрају да је ту направио делимичан успех - докрајчио је Исламску државу у марту 2019, а у октобру исте године у акцији америчких специјалаца убијен је лидер ИД-а, Абу Бакр ал Багдади.
Трамп неретко користи друштвену мрежу Твитер и уме да уђе у вербалну расправу са многима, а уме и да објављује политичке најаве и претње непријатељима Тако је у новогодшњој ноћи 2019. године послао Ирану поруку да ће Техеран бити одговоран за изгубљене животе или штету насталу на било којем од америчких објеката.
"Ово није упозорење, ово је претња. Срећна вам Нова година!", написао је тада.
Недуго затим, САД су убиле Касема Сулејманија, водећег иранског генерала, што умало није довело до рата, пошто је Иран узвратио испаљивањем десетак балистичких ракета на две америчке базе у Ираку, када је рањено више од 100 америчких војника, али су се страсти смириле.
САД су се током његовог мандата јендострано повукле из нуклеарног споразума са Русијом, који је трајао од 1987. године до 2. августа 2019.
Састао се и са Владимиром Путином, председником Русије, на самиту у Хамбургу, а једна од Трампових тема је била и питање Путину - да ли су се Руси мешали у изборе 2016? Ипак овај сусрет ће остати упамћен по јаким мерама обезбеђења и блокадом Хелсинкија у којем је дошло до овог сусрета.
Међутим, Трамп је ипак ушао у историју као амерички председник који се након више деценија састао са севернокорејским лидером, а историјски сусрет догодио се у јуну 2018. године у Сингапуру и том приликом се обавезалида ће успоставити "нове" односе две земље и радити на "потпуној денуклеаризацији Корејског полуострва".
Оно што је занимљиво јесте да су двојица лидера, који су пре састанка често један другог називали најпогрднијим именима, након сусрета имали самио речи хвале један за другог.
Трамп и Ким су се након тога састали још два пута - наредне године у демилитаризованој зони између две Кореје и у Вијетнаму, али се тај састанак није најбоље завршио јер нису успели да се договоре око битних ствари.
Немогуће је заобићи Сирију - после учешћа у рату и бомбардовања Асадових снага 2018.године, уследило је повлачење трупа из ове државе у октобру 2019. године, што је многима био нејасан потез, а Трамп је хтео и да повуче и војску из Авганистана у новембру.
Не треба заборавити и да је Трампа од почетка председниковања напустило неколико сарадника, а често их је и сам мењао, попут државног секретара Рекса Тилерсона, саветника за националну безбедност Џона Болтона и многих других.
Пред крај мандата, Трампу је имиџ покварио однос према пандемији корона вируса.
Најпре је говорио грађанима да неће да носи заштитну маску, па је одлуку променио, па је и сам добио Ковид 19.
Осим тога, иако се очекивало да ће САД бити лидер у свету у борби против ковида-19, чини се да је та земља најгоре прошла и по броју оболелих и по броју преминулих.
Углед му је нарушен и због односа према протестима у САД поводом смрти Афроамериканца Џорџа Флојда, кога је убио полицајац Избиле су масовне демонстрације широм земље, а демонстрантима који су дошли испред Беле куће да се буне поручио је да би их, "да су прескочили ограду, дочекали најкрволочнији пси, али и најопасније оружје које је он видео".
Не треба заборавити његов однос према Израелу, јер је током његове владавине САД одлучила да амбасаду пребаци из Тел Авива у Јерусалим и позвала друге земље да то учине, а такође је донео одлуку и да насеља на Западној обали не представљају кршење међународног права, чиме је променио став Вашингтона дуг четири деценије.
Такође, посредовао је успостављању нормализације односа Израела, Уједињених Арапских Емирата и Бахреина.
До пред крај мандата није се претерано бавио односима Београда и Приштине, али је почетком септембра у Овалном кабинету организовао сусрет током кога је потписан споразум о нормализацији економских односа.
У сваком случају, Трамп ће остати упамћен и као председник кои је друштвену мрежу Твитер користио за изношење својих ставова, али и обрачун са неистомишљеницима, а колико је у томе понекад претеривао говори податак да га је та компанија често опомињала или блокирала његов налог.
Остаће упамћен и по истрази која је покренута и то готово одмах након његове инаугурације, због наводног мешања Русије у изборе и наводе да су они допринели његовој победи.
Међутим, амерички специјални тужилац Роберт Мулер изјавио је да подизање оптужнице против Трампа не би "била законска опција" упркос елементима који доприносе стварању сумње да је подривао правду.
Такође, Трамп је један од ретких амеруичких председника против кога је покренута резолуција о опозиву и која је усвојена у Представничком дому због оптужби да је злоупотребио положај јер је захтевао од председника Украјине Володимира Зеленског да се обавеже да ће покренути истраге о демократи Џоу Бајдену и његовом сину Хантеру.
Ипак, почетком ове године Сенат САД ослободио је Трампа оптужби за злоупотребу положаја и опструкцију Конгреса, чиме је окончано суђење у процесу његовог опозива.
Председнички избори у САД одржаће се 3. новембра.
Овако aмерички медији пишу о пакленој руској фрегати! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Танјуг
