"Ако погледамо свет онакав какав ће можда бити на крају друге генерације, рецимо 2019....три разматрања морају доминирати нашим мислима: Нуклеарни рат, компјутеризација и коришћење свемира", наводи Асимов.
Како је рекао, ако дође до нуклеарног рата САД и СССР у неком периоду између краја 1983. године и почетка 2019. године, врло мало људи би преживело. Зато је он одлучио да свет замишља под претпоставком и надом да рата неће бити.
"Компјутеризација ће несумњиво наставити даље. Компјутери су се већ учинили битним за владе индустријских нација, и за светску индустрију: и сада почиње да се удобно смештају у кући. Битан споредни производ, мобилни компјутеризовани објекат, или робот, већ је 'поплавио индустрију' и током следеће генерације ће продрети у домове. Биће свакако отпора према маршу компјутера, али ако се не постигне успешна Лудитска револуција, којој нема ни трага, марш ће се наставити", пише Асимов.
Он је навео да ће растућа комплексност друштва учинити да живот буде немогућ без компјутера.
"Непосредни ефекат интензивирања компјутеризације биће, наравно, потпуна промена наших радних навика. То се већ десило и раније", рекао је он и навео да то не значи да ће компјутеризација значити мање радних места.
"Технолошки напредак је увек, у прошлости, стварао више радних места него што је уништио, и нема разлога да се мисли да се то неће и сада десити", написао је Асимов.
Међутим, ти послови који настану ће бити другачији, а они који нестану ће бити они рутински, које могу да раде компјутери и роботи.
"Уништавање наших умова"
Иако су се и раније, како каже дешавале индустријске промене, овог пута ће, како је рекао, оне бити много брже, а ту настају проблеми због који ће доћи до "уништавања наших умова" и њиховог преобликовања.
"Послови који ће се појавити неизбежно ће укључивати пројектовање, производњу, инсталацију, одржавање и поправку компјутера и робота, као и разумевање потпуно нових индустрија које ће ове 'интелигентне' машине омогућити. То значи да се мора десити огромна промена у природи образовања, а читава популација мора бити 'компјутерски писмена' и мора се научити да се бави 'хај-тек' светом. Међутим, ова промена је много бржа, а друштво мора радити много брже; можда брже него што може. То значи да ће следећа генерација бити у тешкој транзицији, јер се необучени милиони осећају беспомоћним да обављају послове који су најпотребнији. До 2019. године би та транзиција требало да се заврши... Генерација транзиције ће изумирати, а одрастаће нова генерација која ће се образовати у нови свет. Врло је вероватно да ће друштво, дакле, ући у фазу која може бити мање-више трајно побољшана у односу на ситуацију каква сада постоји из различитих разлога", пише он.
Асимов предвиђа да ће популација наставити да расте, што ће транзицију учинити још болнијом.
"Владе неће бити у стању да сакрију од себе чињеницу да ниједан проблем није могуће решити све док се ти проблеми и даље интензивирају додавањем већих бројева брже него што се њима може може позабавити. Напори да се то спречи подстицањем ниже стопе наталитета постаће све напорнији и треба се надати да ће до 2019. године свет у целини тежити ка стагнацији раста популације", пише он.
Даље он каже да ће последице људске неодговорности према отпаду и загађењу постати несносне.
"Треба се надати да ће до 2019. године напредак у технологији ставити у наше руке алате који ће помоћи да се убрза процес којим ће се погоршање животне средине преокренути", каже он.
Светска влада?
Уколико се напори уложе у решавање ових проблема, доћи ће до повећане сарадње међу народима, сматра писац.
"Укратко, повећаће се сарадња између нација и група унутар нација, а не из наглог пораста идеализма или пристојности, већ из хладнокрвне спознаје да, ако не буде сарадње, то ће значити уништење за све. До 2019. године, дакле, могло би бити да ће се нације добро слагати како би омогућиле планети да живи под бледим знацима светске владе, иако нико неће признати њено постојање", навео је Асимов.
Писац даље наводи како ће образовање бити револуционизовано компјутеризацијом и да ће млади људи имати прилике да уче оно што желе и да задовоље радозналост из сопствене куће, помоћу "компјутерске конзоле".
Живот и индустрија у свемиру
"Док компјутери и роботи раде, 2019. године ће се свет све више 'сам покретати', све више људи ц́е имати живот који је богат слободним временом. То не значи слободно време да се ништа не ради, вец́ слободно време да се уради нешто што неко жели; да се слободно укључе у научно истраживање, у књижевностии уметност, да се бавимо интересима и фасцинантним хобијима свих врста. И ако се чини немогуће оптимистичним претпоставити да се свет може мијењати у овом правцу за само 35 година (само се мења, наравно и не мора нужно постићи потпуну промену), онда треба додати и коначну ставку у микс. Додајте моју трећу фразу: коришћење свемира. Није вероватно да ћемо напустити свемир, јер смо дошли овако далеко. А ако милитаризам избледи, ми ћемо учинити више с њим него га учинити још једном ареном за рат. Нити ћемо једноставно путовати кроз њега. Ући ћемо у свемир, да у њему останемо", каже Асимов.
Он предвиђа да ће до 2019. године на Месецу постојати рудници којима ће руководити међународне снаге, да ћемо тамо имати соларне електране које могу да "скупљају соларну енергију, конвертују је и пошаљу зрацима на Земљу".
"Најважније, у практичном смислу, била би изградња фабрика које би могле искористити посебна својства простора - високе и ниске температуре, тешко зрачење. Неограничени вакуум, нулта гравитација користиће се за производњу објеката којих је тешко или немогуће произвести на Земљи, тако да би се светска технологија могла потпуно трансформисати", пише Асимов.
"И човечанство, не само његове структуре на крају ће бити у свемиру. До 2019. године прво свемирско насеље требало би да буде на плочама за цртање; и можда ће бити у процесу стварне изградње. То би била прва од многих у којој би људска бића могла да живе у групама од десетина хиљада, и у којима би могла изградити мала друштва свих врста, дајући човечанству још један обрт разноликости. Уствари, иако ће се свет 2019. године далеко променити од садашњег света 1984. године, то ће бити само барометар далеко већих промена планираних за године које тек долазе", закључио је он.
Чини се да је његова визија прилично оптимистична и да уопште не укључује ратове, којима ми данас на прагу 2019. године ипак сведочимо.
Иран и Северна Кореја добијају суперсоничне ракете? Путују 25.000 на сат! Прочитајте ОВДЕ све о томе.
