Исход америчке кампање имаће приметан ефекат на будуће акције Кремља, и то не само у иностранству, већ и код куће.
Генерално се верује да је миљеник Кремља и даље Доналд Трамп и да Москва евентуалну победу Џоа Бајдена види као претњу сопственим интересима.
Ипак, у стварности унутар владајуће руске елите не постоји консензус око тога ко би од кандидата био бољи за Русију, а однос Кремља према Трампу далеко је сложенији него што се обично верује.
Неиспуњена обећања
Трампова победа 2016. била је лепо изненађење за Кремљ. Његова реторика о Русији била је потпуно другачија од реторике његових претходника: никаква критика, проповедање, промоција либералних вредности - само позиви да Америка треба "лепо да се слаже" са Путином. Москва се надала да ће његов избор трансформисати билатералне односе.
Међутим, то се и није десило у великој мери.
Изгледа да је Трамп Русији значио две ствари: деструктивни елемент који ће пореметити претходне америчке приступе и учинити америчку политику окренутијом ка унутрашњости, и креативни елемент који је побудио наде у „слагање“ и постизање договора, пише аналитичарка Татјана Становаја за "Карнеги Мосов Центар".
Ово прво "обећање" им је мање више испунио - САД су прилично повукле са светске сцене и оставиле вакуум који попуњавају друге силе. Али друго није: до 2018. године већ је било јасно да Русија не може да рачуна ни на један договор, јер би било какав наговештај споразума подстакао нову антируску реторику унутар Сједињених Држава и ослабио Трампову позицију.
Упркос четири године неостварених нада, нових санкција и десеткованих односа, сан о постизању договора са Трампом живи у Кремљу: бар би сам председник Владимир Путин вероватно више волео да има посла са Трампом него са Бајденом.
Све већа цена за Русију
Ипак, Трампово председништво има све већу цену за Русију: поред санкција, сада постоји стварна претња за гасовод Северни ток 2, док је Трампова опседнутост претњом из Кине уништила готово све споразуме о контроли наоружања.
А сада Бајденове шансе за победу изгледају довољно јаке да Русија почне са припремама за ту могућност. Овог пута Москва је на већем опрезу него 2016. године, када је уложила знатан напор да дискредитује демократску кандидаткињу Хилари Клинтон.
Различити ставови
Међу руском елитом сада има више различитих "школа мишљења".
Постоје они који још верују да је Трамп „њихов човек“. То су људи који су веровали да ће Трамп, ако може, понудити Русији добре уговоре и најавити почетак нове ере односа. То је било доминантно размишљање до јула 2018. године, када се Путин састао са Трампом у Хелсинкију, пун очекивања за пробој и наоружан снопом предлога - од којих ниједан није ништа постигао.
У руској елити је све мање оних који Трампа виде као циљ сам за себе, а њихов глас у канцеларијама Кремља је приметно слабији. Ако није Трамп циљ, он може бар да буде инструмент за сејање хаоса унутар америчке политичке класе и уништавање западног јединства. Онима који тако размишљају, заправо није битно што Русија током преговора не може ништа да добије од Трампа. Оно што је важно је да његове контрадикторне и деструктивне политике чине Сједињене Државе изложенијим и крхкијим, што Русији даје већу слободу на светској сцени и код куће.
У том погледу, Бајденови ставови о одређеним питањима, попут његове спремности да продужи Уговор о смањењу стратешког наоружања (Нови СТАРТ), јесу од секундарног значаја. На првом месту је Трампова склоност изолационизму: он не интервенише у руске унутрашње ствари, нити у сукобе на постсовјетском простору, па чак ни у Сирији. Ово размишљање је популарно међу руским силовикијма (безбедносним службама), који би желели да се договоре са Вашингтоном о одређеним практичним питањима, а да се међусобно не ометају у областима око којих се не слажу. Ова школа мишљења не укључује никаква очекивања пробоја у односима.
Затим у руској елити постоје они који виде више проблема од Трамповог председниковања, него предности. Ти људи укључују значајан део дипломатске службе и друге стручњаке који саветују власти о спољнополитичким питањима, али који не учествују у процесу доношења одлука. Што се њих тиче, повећана непредвидљивост и смањена професионалност америчке политике под Трампом представљају претњу не само за америчку државу, већ и за целу глобалну заједницу, укључујући Русију.
Многи од тих људи верују да би председништво Хилари Клинтон у ствари било мање штетно за Русију. Из тог разлога, њихове наде сада се полажу у Бајдена, који би као политичар из система имао више моћи него што је Трамп имао, како би могао да спроведе било који споразум постигнут са Русијом.
Последња школа мишљења је врло једноставна: што су односи са Вашингтоном лошији, то је више основа за спровођење конзервативне и репресивне агенде код куће, што појачава положај неких у елити.
Многи силовикији и заштитници спремни су да бране „национални интерес“ и „политичку стабилност“ од страних непријатеља, без обзира на то да ли је лице тих непријатеља Трамп или Бајден. Међутим, овај други би могао да се чини кориснијим, будући да ће реторика сукоба и узајамно неповерење расти, што је сјајан темељ за пооштравање политичке контроле над унутрашњим пословима.
Глас ове последње групе за сада је на периферији спољнополитичких расправа у Кремљу, али је све гласнији и све чешћи. Погоршање конфронтације са Западом - посебно усред тровања опозиционог политичара Алексеја Наваљног - даје овом делу елите додатну предност.
За разлику од 2016. године, Русија овог пута нема жељу за експериментисањем. Негативне последице Трамповог председавања и разочарање у њега довели су до трезвенијег и прагматичнијег приступа. За Кремљ се Трамп показао неспособним да намере претвори у конкретну акцију.
Бајденова победа и не би била толико лоша за Русију
Трампови избори учинили су Русију таоцем битке која је беснела у америчкој унутрашњој политици. Сада постоји нада да би победа демократа могла имати бар једну предност: да се фокус макне са питања руског мешања и заузврат учини сваки дијалог са Русијом мање токсичним за Американце.
У међувремену, Путин је скренуо пажњу на нову иницијативу: расправу о кључним глобалним питањима на састанцима сталних чланица Савета безбедности УН. То ће захтевати одговорније и професионалније ангажовање Сједињених Држава, што ће бити тешко под Трампом.
Наравно, ако Трамп буде поново изабран, Русија ће наставити да слави, да искоришћава крхкост америчке политике и капитализује недостатак западног јединства. Али постоји и осећај замора од Трампа: од уништавања стратешког односа, претње Северном току 2 и статуса Русије као таоца америчке политике. Све ово значи да Бајденова победа не би била најгора ствар за Русију.
Сукоб Русије и Турске није могуће избећи! Руси пребацили 13 ловаца МиГ-29 у Јерменију. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
