Оно што је сигурно јесте да ће потенцијални “Блискоисточни стратешки савез” (МЕСА) бити уперен против Ирана и, како сматра Вашингтон, “против иранске агресије, тероризма и екстремизма”.
Битно је напоменути да на кључна питања око формирања савеза и даље нема одговора. Да ли поменуте арапске државе имају војне способности да учине овај савез реалним извором сигурности и бедемом против иранског ширења и учвршћивања утицаја? Да ли оне могу да оставе по страни политичке и идеолошке разлике како би се ујединиле под америчким барјаком борбе против Ирана? Какав ће бити став Израела на формирање ове блискоисточне алијансе? И на крају, да ли ће савез заиста бити уперен против Ирана или ће Вашингтон преко њега наставити да спроводи своју политику и на другим пољима.
На ова питања још увек није могуће наћи одговоре, међутим, уколико се узму у обзир тренутна дешавања и међудржавни односи на Блиском истоку, могуће је анализирати будућност ове идеје.
Идеја стварања великог савеза арапских држава, први пут се јавила 2011. године, уочи Арапског пролећа.
Вашингтон јој се вратио 2015. године, али администрација тадашњег председника Барака Обаме, била је заокупљена смањењем америчког војног присуства на Блиском истоку.
Трамп и Обама су видели такав арапски савез као унапређење америчких интереса смањивањем тешког терета одговорности стављеног “на леђа” Вашингтону када је у питању сигурност у арапском свету. Међутим, идеја о "арапском НАТО-у" добила је далеко више подршке од Трампове администрације него од његовог претходника, ако се узме у обзир тренутна америчка председничка антииранска политика.
Како сада стоје ствари на Блиском истоку мале су шансе да дође до стварања “арапског НАТО савеза” због постојања бројних међудржавних проблема потенцијалних чланица. Блокада Катара, Омана и Кувајта од стране Саудијске Арабије, све агресивнија спољна политика УАЕ-а и тензије између Египта и Саудијске Арабије у вези сиријске кризе само су неке од препрека за стварање овог савеза.
Без сумње, велики део тензија између арапских држава имају везе с расправама око питања ко је у сунитском муслиманском свету екстремиста и питања о томе како или када би арапске земље могле или требало да послују са Техераном.
Што се тиче иранског успона у арапском свету, одређени чланови потенцијалног "арапског НАТО-а", Оман, Катар и Кувајт – и у мањој мери Египат и Јордан – желе приснију везу с Исламском Републиком, због низа националних интереса, као што су енергетске потребе, сигурносна питања, трговина и инвестиције. Са друге стране, УАЕ, Бахреин и Саудијска Арабија сматрају да је војно решење према Ирану једино могуће.
На крају, може се закључити да су планови за формирање савеза нереални, узимајући у обзир мањак војних способности ових арапских држава, како се показало у катастрофалној кампањи у Јемену, као и у политичким и идеолошким трвењима између шест чланова ГЦЦ-а, Египта и Јордана. Ако Трампова администрација није успела да наговори званичнике у Ријаду, Абу Дабију, Манами и Каиру да разговарају са својим колегама у Дохи, није могуће очекивати да ће доћи до формирања савеза против Ирана.
Србија и Кина се спремају за светски рат. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Србија данас
