Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Европа против Русије нема никакву шансу у енергетском рату

Енергетска криза у Европи, о којој се због топлог октобарског времена релативно мало говорило у западним медијима, поново почиње да се враћа на насловне стране. Паника око високих цена гаса мало је утихнула, али и то је било краткотрајно. Протеклих дана берзанске цене гаса у Европи порасле су за скоро 40 одсто и премашиле 1.350 долара за 1.000 кубних метара.

Пише: др Иван Пајовић

Из овог разлога на Западу не мирују, како власти, тако и медији. Британско издање листа The Economist анализирало је све могуће сценарије које би Европска унија могла да примени у борби против Русије на енергетском тржишту. Закључак који су донели је да ЕУ нема никакве шансе против Москве.

Аналитичари су претпоставили три сценарија развоја догађаја на енергетском тржишту 2023. године. Сва три сценарија су песимистична за европску економију.
Први и најнегативнији сценарио за ЕУ подразумева свеобухватни енергетски рат, на који руско руководство може да се одлучи уколико има у плану да брзо оконча такозвану специјалну војну операцију, то јест ратна дејства на територији Украјине. У овом случају Газпром би могао потпуно прекинути испоруке гаса преко извозне линије гасовода Турски ток, чиме би се земље Јужне Европе биле лишене за још 15 милијарди кубних метара гаса. По Србију би такав сценарио могао бити веома неповољан. Даље, предвиђа се могућност да руска војска уништи два подводна гасовода који повезују ЕУ и Велику Британију са норвешким гасним пољима. На тај начин би се Европи ускратило још 55 милијарди кубних метара гаса и она би пред таквим притиском морала да „капитулира”. Поврх свега, Русија би могла убедити земље ОПЕК-а да додатно смање производњу нафте за још један до два милиона барела дневно. После тога од такозване европске солидарности не би остало ни трага.

Други сценарио подразумева да Русија блокира транзит гаса кроз Украјину и заустави руски извоз течног нафтног гаса у Европску унију. У овом случају Европа би изгубила око 25 милијарди кубних метара гаса, а Русија не би нанела штету норвешком енергетском систему. Овакав сценарио би смањио приходе Москве од гаса, али би нагло могао повећати трошкове европских енергетских компанија за увоз гаса, угља и мазута. Као резултат тога, руске компаније које извозе нафту и угаљ би оствариле додатне  капиталне добити.

Трећи сценарио подразумева да Русија неће предузети ништа и просто би са стране хладнокрвно посматрала погоршање ситуације у свим земљама Евроопске уније. Европа од децембра уводи ембарго на руску нафту, а до краја године ће себи ускратити 84 милијарде кубних метара гаса, што је приближно 17% њене годишње потрошње.

С обзиром на немогућност супституције руских енергетских ресурса у наредних неколико година, европска индустрија је осуђена на споро одумирање, а становништво на удар додатног повећања трошкова живота и пад животног стандарда.

Све што је речено не долази као податак из руских, већ из западних медијских извора. Уколико њихова средства информисања отворено и нескривено пред јавношћу говоре о опасностима од „пораза у енергетском рату”, јасно је да је ситуација веома критична и да Европи заиста наилази веома тешка и неизвесна зима.

Остале текстове Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.

Извор: Правда
 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА