Након вишегодишњег рата за власт, баш ту су се, према предању, измирила двојица браће – Драгутин и Милутин Немањић.
Ко зна каквим би током кренула српска историја да се браћа, Драгутин и Милутин, нису измирила. Иако су се више од 10 година, а можда и целог живота сукобљавали, махом око власти, постоји веровање да су се на крају измирили.
Мада многобројни историјски подаци наводе да је краљ Милутин, након братовљеве смрти најпре заузео области којима је владао, а затим и заточио његовог сина, захваљујући посредовању Српске православне цркве, браћа су међу собом претходно закључила мир.
Где се то тачно догодило, не може се са сигурношћу тврдити, али према народном предању измирење међу браћом се одиграло управо на подручју села Орашје.
У библиотеци цркве посвећене Светом Јовану Претечи и Крститељу, која је све до 1813. године функционисала као манастир, ктитор је био нико други до српски краљ Милутин, из рода Немањића. Раније је ту постојала богомоља, па је на њеним темељима подигнут храм, како би остало очувано сећање на место помирења двојице браће.
Историјат некадашњег манастира
Током 14. века, српски краљ Милутин гради још једну задужбину. Тако бар наводе трагови једног народног предања. Касније чланови династије Обреновић дозиђују припрату. Познато је и да је манастир био живописан и да је функционисао. Међутим, његово страдање је забележено неколико пута, па и током Велике сеобе Срба, када је готово до темеља био уништен.
Најзначајнију обнову у новијој историји, манастир посвећен Светом Јовану Претечи и Крститељу у Орашју доживљава крајем 18. века. У то доба се народ организовао и обновио ову светињу, која је функционисала као метох манастира Каленић. Зна се и да је почетком 19. века у овој светињи функционисало прихватилиште за рањене устанике.
Недуго по завршетку Првог српског устанка, ова светиња бива разорена. Само две године после тога верни народ је успео поново да обнови, тада цркву посвећену Светом Јовану Претечи и Крститељу. Постоје подаци да је тада у њој службовао извесни свештеник по имену Огњен, који је током проповеди позивао народ на отпор против турске власти.
Занимљиво је да је портрет ктитора, српског краља Милутина урађен тек половином прошлога века, када је црква и живописана. Интересантно је да, иако постоји податак о ктитору у летопису цркве, он се у великој мери ослања на народно предање, те се не може са сигурношћу рећи да ли је заиста у питању задужбина краља Милутина или не.
Претпоставка која се најчешће наводи јесте да је манастир подигнут у периоду када су овим подручјем владале турске снаге и да је ту раније постојала светиња, на чијим темељима је манастир подигнут.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) December 12, 2021
Извор: Еспресо
