Најновије

Билт или Лајчак, ко ће да замени Ештонову?

БРИСЕЛ - Министри спољних послова Словачке и Шведске Мирослав Лајчак и Карл Билт најчешће се у бриселским круговима помињу као потенцијални „наследници“ високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, док би бивши шеф пољске дипломатије Радослав Сикорски могао да замени Штефана Филеа на месту комесара за проширење, уколико та функција не буде укинута, наводе за Данас стручњаци за европска питања, пише Данас.
Кетрин Ештон, Карл Билт (десно горе) и Мирослав Лајчак (десно доле) (фото: Јутјуб микс)

Кетрин Ештон, Карл Билт (десно горе) и Мирослав Лајчак (десно доле) (фото: Јутјуб микс)

Саговорници истичу да је још незахвално давати прогнозе о кадровским решењима у новом сазиву Европске комисије, али да би за Србију и остале државе кандидате за чланство у ЕУ било добро када би Ештонову и Филеа замениле енергичне личности са ауторитетом, које ће имати искуство у наведеним областима и бити уважаване у Бриселу. Александра Штиглмајер, виша аналитичарка Европске иницијативе за стабилност из Брисела, коментарише за Данас да је још увек немогуће предвидети коме ће припасти те функције, будући да ће нови сазив ЕК бити проглашен након избора за Европски парламент, који се одржавају од 22. до 25. маја у свим земљама чланицама ЕУ. „Након што свих 28 земаља чланица на лето предложи своје комесаре и нови председник ЕК се сагласи са њиховим избором, биће донета одлука о ресорима. То зависи од каријере кандидата и њихових склоности, али такође и од жеља држава чланица и питања попут страначке припадности, заступљености полова и слично. У овом тренутку не знамо ко ће бити нови председник ЕК, а камоли коме ће припасти које задужење“, објаснила је Штиглмајерова. Она сматра да би за кандидате за чланство у ЕУ, укључујући Србију, било добро када би нови комесар за проширење постао неко ко је искусан, ужива поштовање и има „тежину“ у ЕК, као и неко ко „има визију и ко ће дати нову енергију том процесу“. „Србији и другим државама кандидатима потребан је снажан комесар за проширење који ће покренути тај процес напред, ко ће им помоћи када им је помоћ потребна, дати им подстицај и ко ће уживати пуно поверење држава чланица, укључујући оне који су скептици када је реч о проширењу“, указала је Александра Штиглмајер. Александра Јоксимовић, председница Центра за спољну политику, казала је за Данас да би особа која ће заменити Кетрин Ештон на челу Европске спољне службе требало да настави да посредује у преговорима Београда и Приштине, због чега је за Србију важно да то буде личност која разуме дешавања у региону, препознаје осетљивост односа Београда и Приштине и која до сада није показивала навијачки став ни према једној од преговарачких страна. „Што се тиче комесара за проширење, и даље је отворено питање да ли ће ова позиција опстати у следећем сазиву ЕК. Изостанак комесара за проширење представљао би негативан сигнал за регион, упркос изјавама европских званичника о посвећености ЕУ даљем процесу. Једна од личности која се помиње јесте Радослав Сикорски. Без сумње, неко од представника нових чланица ЕУ имао би нешто веће разумевање за даљи процес проширења него они који долазе из земаља захваћеним замором од проширења“, рекла је Јоксимовићева. Хенри Боне, директор канцеларије Фондације Конрад Аденауер (КАС) у Србији, изјавио је за Данас да не жели да спекулише ко би могао да наследи Ештонову и Филеа, али је притом нагласио да је знање основни предуслов за ступање на те положаје. „Њихови наследници би требало да имају инсајдерско знање о точковима бирократије ЕУ, који се споро окрећу, и велику способност да упркос националним интересима држава чланица оснаже свест да је потребна активна и јасна спољна политика, као и политика проширења ЕУ, унутар и изван Европе“, закључио је Боне. Флекенштајн: Трансфер надлежности Кнут Флекенштајн, посланик Европског парламента и функционер Социјалдемократске партије Немачке, рекао је за Данас да му је тешко да замисли да ће бити укинута функција комесара за проширење ЕУ. Ипак, Флекенштајн је указао да је могуће преусмерити дужности у вези са проширењем и политиком према суседству ка Европској спољној служби, што је у складу са Лисабонским споразумом, додајући да ће у сваком случају политика проширења бити оснажена. Извор: Данас

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА