"Високи представник би се вратио у оквире Анекса 10 и улоге `тумача споразума`, а не законодавца, а Уставни суд БиХ да `тумачи Устав БиХ`, а не да ствара нове норме и мења Дејтонски споразум. Иначе ће ово трајати, изазивати сталне међуетничке сукобе и провоцирати нови рат у БиХ. Хоће ли неко, на крају, прочитати Анекс 10 и коначно пресавити табак?", упитао је Галијашевић.
Галијашевић је подсетио да је Уставни суд БиХ 15. јула донио одлуку о стављању ван снаге Закона Републике Српске о непримењивању "Инцковог закона" о забрани негирања геноцида, о чему је јавност обавестио потпредседник тог суда Миодраг Симовић, истичући да је свих девет судија гласало, не откривајући како је ко гласао.
"Као по правилу, два Србина и два Хрвата били су на једној, а три `Европљанина` и два Бошњака на другој страни. Други потпредседник Уставног суда БиХ Мирсад Ћеман образложио је да је високи представник поступао као законодавна институција и заменио надлежни орган, а то је, у овом случају Парламентарна скупштина БиХ", рекао је Галијашевић Срни.
Он сматра да је БиХ као држава на европском путу, чланица УН, огледало слике међународног протектората, који одржава Запад у интересу једне нације, исламске вере.
"На све то, из Сарајева стижу аплаузи, из Бањалуке осуде одлуке, док у Мостару мудро ћуте. Уставни суд БиХ је једини суд на планети што ради без закона, по својим Правилима и Пословнику, баш као што је функција високог представника у БиХ, апсолутно јединствена у свету", указао је Галијашевић.
Према његовим речима, и Кристијан Шмит, лажни високи представник без одобрења Савета безбедности УН, доноси такве одлуке, које по Повељи УН нема право донети ни Савет безбедности УН.
"И тако, 27 година, странац као високи представник и три странца, судије у Уставном суду БиХ, постојањем и дјеловањем, откривају неке истине о БиХ. Прво, да БиХ није држава и да не може бити држава, изграђена на наслеђу насилног протектората", упозорио је Галијашевић.
Он сматра да је Дејтонски споразум писан да га проводе Срби и Хрвати, а мењају и негирају Американци, Британци, Немци и "муслиманска браћа" из политичког Сарајева.
"То значи да је Дејтонски споразум, уствари, једна од многих папирних превара америчке политике, подржане НАТО алијансом и америчким насилничким менталитетом. Јер Американци су, као потписнике Међународног уговора о миру из Дејтона и Париза, смишљено и у то доба, прилично чудно, одредили ко су уговорне стране", навео је Галијашевић.
Он је појаснио да су стварне, зараћене стране потписале све анексе, који уз преамбулу и чине цео споразум, али иако имају право да потписују међународне уговоре тадашње зараћене стране Република Српска, Република БиХ и Херцег-Босна немају објективну могућност да поднесу тужбу Међународном суду правде у Хагу, јер нису приступиле Бечкој конвенцији о праву међународних уговора и немају међународну правну легитимацију.
Галијашевић је додао и да су на Конференцији Савета за инплементацију мира у Бону у децембру 1997. године патентирана "наддејтонска" и антидејтонска бонска овлаштења.
"Од тада Дејтонски споразум не постоји као акт међународног права и значаја, већ као скуп ефемерних правила која се свакодневно мењају на штету Срба и Хрвата. Без демарша, дипломатске ноте ни тужбе, од потписница споразума - Србије и Хрватске", указао је Галијашевић.
Нову колумну Миодрага Зарковића прочитајте ОВДЕ.
Извор: СРНА
