Већина животних прекретница дешава се неочекивано; понекад неприметно клизну поред нас, па их запазимо тек касније, ако их уопште и приметимо. У болној игри судбине, Лидија остаје сама. Жели само да се закључа у своја четири зида и плаче док не остане без суза. Једино олакшање доносе јој снови: док спава, као да улази у неки паралелни сценарио у којем се ништа није променило.
И тако, баш када почне да поново прави прве, стидљиве кораке у стварном свету, Лидија осећа да је зов прошлости вуче уназад, тамо где је њен стари живот са Фредијем и даље могућ.
Али немогуће је живети истовремено два живота. Ако жели да се врати у свет у којем је Фреди и даље жив и господар њеног срца, мора да направи избор. Јер неко у њеном новом животу – њеном правом животу – жели да она остане.
Извор: Правда
