Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Украјина земља која пропада и без рата

Украјина је земља у којој месецима бесни интензивни рат са великим разарањима и људским жртвама, који такође подразумева огромне трошкове, стагнацију привредне делатности (пад економије у овој години 35 до 45% уз месечни фискални дефицит од чак 5 милијарди долара) и велики одлив радно способног становништва. Према одређеним проценама до сада је из Украјине избегло више од шест милиона људи, док неке песимистичне процене говоре и о читавих 10 милиона, што би чинило скоро четвртину укупног становништва, заправо праву демографску катастрофу, уз негативан природни прираштај од око –100.000 људи годишње. Национални јавни дуг ове земље тренутно је око 306 милијарди долара (око 7.000 долара per capita), већи је од 100% БДП-а и непрекидно се увећава. Непознато је колико је Украјина до сада потрошила новца за борбене операције и војне потребе. 

Пише: Иван Пајовић

Међутим, поред ових веома лоших економских и демографских показатеља и не обазирући се на рат који бесни, претећи да земљу доведе до евентуалне капитулације и потпуног слома, унутар ове земље догађа се нешто што представља праву темпирану бомбу самоуништења. 

Украјина је покушала да постигне договор са Међународним монетарним фондом (ММФ) о подизању кредита од 15 до 20 милијарди долара зарад опоравка ратом уништене економије. Међутим, са те стране стигао је хладан туш. Ова политичко-финансијска институција још пре годину дана упутила је Украјини ултиматум: задуживати се може, под условом да се донесе закон о слободној продаји пољопривредног земљишта. Сада је сасвим јасно зашто је тада тај захтев упућен.

До јавности је недавно дошла релативно штура информација да су три америчка конзорцијума до данас купила трећину укупне обрадиве земље у Украјини. Од 62 милиона хектара колико је до сада располагала, 17 милиона хектара (тј. око 170.000 квадратних километара) отишло је у руке странаца. За сада…  Познато је да су купци земље фирме  „Каргил”, „Дупонт” и „Монсанто”, али је мање познато оно најбитније: највећи акционари ових компанија су (незаобилазни и свуда присутни) „Блекрок”, „Вангард”, и „Блекстоун”. „Блекрок” је фонд који располаже имовином од 10 трилиона долара и нема привредног сектора у ком није присутан: од америчког војноиндустријског комплекса, банкарског сектора, осигуравајућих друштава, па до фармакоиндустрије (и производње вакцина) и ко зна још чега. Познато је да је „Блекрок” чак и сувласник кинеских фармакокомпанија Синовак и Синофарм (од којих је једна приватна, а друга државна), које су производиле и пласирале по целом свету вакцине против вируса короне. Сада се појављује и у улози отимача украјинске зиратне земље. Очигледно, дошло је време да украјинска земља више не припада украјинском народу.

За Украјину обрадива земља је ресурс од примарног стратешког значаја, јер за земљу аграрног типа од ње зависи огроман проценат извоза, пре свега пољопривредних производа. Украјина је до сада била један од највећих светских извозника житарица и јестивог уља и њени приходи су у великој мери зависили од овог извоза. 

По свему судећи, од сада ће се у овој земљи одигравати исти онакав сценарио које америчке компаније спроводе у Африци: на великим површинама плодне земље одгајају прехрамбене сировине, које потом одвозе изван афричких земаља, у оне земље где их могу продати по знатно вишим ценама. Афричким земљама, тј. њиховим владама потом преостаје да храну купују код трећих земаља (врло често од Русије и Украјине због повољнијих цена) и да то плаћају знатно више него да храну производе сами. Будући да су у питању врло сиромашне земље, то често подразумева непрекидно задуживање управо код богатих земаља које њихове земљишне ресурсе немилосрдно експлоатишу. Овакав модел се може сматрати експлоататорским неоколонијализмом, сценаријом који очито у скорој будућности очекује и Украјину. Осим под једним условом… 

У Украјину је стигао рат и претња да ова земља капитулира пред руско војном надмоћношћу. Уколико би Русија успела у евентуалном покушају да целу ову земљу после војне победе стави под свој апсолутни утицај, питање је какав би однос нових власти у Украјини био према новим, тј. страним власницима пољопривредног земљишта, што би могло подразумевати и национализацију и враћање власништва у државне руке. Такав потез би, разуме се, разјарио стране инвеститоре, другим речима господаре банкарског капитала који се скривају у дубокој закулиси иза финансијских фондова типа свеприсутног „Блекрока”. Шеме власништва тих „америчких”, а заправо глобалистичких фондова или је веома компликована или је чак недоступна, тако да се суштински и не зна тачно ко фактички њима управља. Међутим, шта им је циљ, то је сасвим јасно, будући да по целом свету купују и контролишу стратешке ресурсе. Рат у Украјини, ако донесе коначну победу Русије, тим невидљивим центрима финансијске и привредне моћи можда донекле помрси конце. 

(Текст је писан искључиво за портал Правда и његово преношење није дозвољено без сагласности редакције)

Више текстова Ивана пајовића прочитајте ОВДЕ.

Извор. Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА