Арно Гујон је то рекао поводом конкурс за пројекте који се односе на очување културног идентитета Срба у региону, на који могу да се пријаве Срби који живе у другим државама Европе и света, који се се расписује данас.

Гујон је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а навео да је од сада пријављивање на конкурс упрошћено, ефикасније и да се сада уместо хрпе папира, слања документације поштом, која је знала и да се загуби или закасни, па потом ручне обраде тих предмета, све завршава уз помоћ неколико кликова.

"До сада је један Србин из нашег региона, из наше дијаспоре из Аустралије или Канаде морао да попуни све формуларе, да нам све то пошаље поштом да ми онда њему одговоримо поштом  па он да потпише тај уговор и то је трајало по неколико месеци. Један од првих задатака који сам себи дао када сам директор управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону је био тај да у потпуности то дигитализујемо и после шест месеци интезивног рада са својим сарадницима у томе смо успели", наводи Гујон.

Како каже, сваке године се опредељује 100 милиона динара за финансирање пројеката који доприносе очувању српског културног, етничког, језичког и верског идентитета као и економском повезивању матице с дијаспором и регионом.

Важно и економско повезивање дијаспоре и матице

Поред очувања културног идентитета, истиче, важно је економско повезивање дијаспоре и матице и зато ће бити организовани пословни форуми за наше привреднике из расејања на којима би били представљени конкретни инвестициони пројекти.

"Ми желимо да наши људи у дијаспори који су успешни, који су привредници имају могућност да улажу свој новац у конкретне пројекте у Србији. Тренутно се развија много пројеката, пословна клима је добра, много боља него што је била и мислим да треба сада да искористимо ту прилику да понудимо нашим лудима конкретне пројекте", објаснио је Гујон.

Навео је да ће зато у сарадњи са Привредном комором Србије бити организовани пословни форуми, на почетку у три државе - Немачкој, Швајцарској и Аустрији, а да ће, ако се то покаже као успешно, форуми бити проширени и на друге државе.

Срби на КиМ желе да раде и остану на својим огњиштима

Говорећи о Косову и Метохији наводи да организација "Солидарност за Косово и Метохију" и даље ради иако је њему забрањен улазак у јужну српску покрајну.

"Овог лета смо уложили преко 133.000 евра у четири пољопривредна пројекта у сарадњи са Епархијом рашко-прозренском и народним кухињама. У питању су пластеници, нови погон за производњу воћних сокова, проширивање постојећих фарми које смо изградили и финансирали претходних година", наводи Гујон и додаје да људи на КиМ нису социјални случајеви већ вредни људи који желе да живе од свог рада, а не од хуманитарне помоћи.

"Они имају огромну жељу да остану на КиМ, нису напустили КиМ 1999, ни за време погрома 2004. године, неће ни сада. Ми треба да будемо уз њих колико су они уз своју Србију", поручио је Гујон.

Беливуков исказ можете да прочитате ОВДЕ.

Извор: РТС