До краја године живећемо од ресурса позајмљених од будућих генерација. Блокада изазвана пандемијом прошле године довела је до почетног наглог пада емисије угљендиоксида, док је ове године укупни еколошки отисак повећан за 6,6 одсто, навео је РТС.
Само у Бразилу изгубљено је више од милион хектара прашуме. Глобални биокапацитет шума смањен је за пола процента.
„Не можемо опстати уколико немамо чисту воду, чист ваздух, здраву храну и зато је важно да очувамо екосистеме. Природа нестаје а ми својим понашањем као људи, својим конзумеризмом, претераном потрошњом је уништавамо и оно што можемо да урадимо јесте да заштитимо природу и да трошимо мање природних ресурса”, каже Душка Димовић из Светског фонда за природу, преноси Танјуг.
Због прекомерне потрошње, индустрије, пољопривреде, риболова, бацања хране, уништавају се шуме, реке, океани, угрожавају природна станишта, долази до несташице воде, загађења ваздуха и земљишта и затрпавања земље отпадом.
„Ми сада већ трошимо скоро две планете када говоримо о нашим стиловима живљења, наравно, на располагању имамо само ову једну једину. То значи да су наши економски модели који су засновани на принципима - произведи, потроши, одбаци - апсолутно неодрживи, односно да смо као друштво зрели да пређемо са тих линеарних економских модела ка циркуларним економским моделима”, објаснио је Мирослав Тадић из Програма УН за развој.
Глобално се рециклира само 13 одсто отпада, а слично је и у Србији.
„Неке процене за Србију говоре да ми годишње губимо скоро 50 милиона долара управо у тим изгубљеним рециклабилним материјама”, истакао је Тадић.
Ове године Катар је прва земља која је ушла у еколошки дуг и то већ у фебруару.
Сједињене Америчке Државе су у дугу од марта, а већина европских земаља природне ресурсе потрошиле су до маја.
О једној од главних банкарских недоумица прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
