Најновије

ВЕЛИКИ ЗАОКРЕТ АНКАРЕ ПРЕМА СИРИЈИ: Шта Турска жели да постигне?

Турска се после деценије подршке побуњеницима сада залаже за помирење Асадовог режима и опозиције и подржава интегритет Сирије.

Турска војска (Илустрација: Министарство одбране Турске)

Турска себе проглашава земљом која је уложила највише нaпора да се нађе решење за рат и кризу у Сирији у складу с легитимним очекивањима сиријског народа, али је од почетка грађанског рата 2011. искључиво пружала пуну подршку побуњеничким групама и сву кривицу сваљивала на ауторитарни режим Башара ел Асада.

У сасвим неочекиваном и изненадном заокрету Турска најављује да се залаже за „помирење” Асадовог режима и опозиције и подржава интегритет Сирије. Шеф турске дипломатије Мевлут Чавушоглу сада је открио да је током скупа несврстаних у Београду прошлог октобра имао „кратку конверзацију” са сиријским колегом Фајсалом Мекдадом на те теме.

„Морамо некако да спојимо опозицију и режим ради помирења јер друкчије неће бити стабилног и трајног мира”, рекао је Чавушоглу репортерима у Анкари. Одмах потом и портпарол турског Mинистарства спољних послова изразио је подршку сиријском територијалном јединству и интегритету граница.

Чавушоглу се залаже за снажну администрацију у Сирији која ће спречити било какву територијалну дезинтеграцију – чиме се ставља тачка на ранију подршку Анкаре разним плановима поделе Сирије.

Мислећи на северозападну провинцију Идлиб, једину која је ван Асадове контроле, он је такође истакао неопходност прекида непријатељстава како би се отворио пут обнови тешко разорене земље.

„Нико неће да помогне обнови без прекида ватре и мира. То укључује Европску унију као важан светски фактор, као и међународну заједницу. Стога ми, као Турска, чинимо најбоље у нашој моћи, али основа свега тога је прекид ватре. Наставићемо да интензивирамо наш рад у том правцу”, каже Чавушоглу.

Посматрачи ситуације у Сирији речи турског министра спољних послова описују као напуштање сиријске опозиције од стране Анкаре и окончање њене посвећености милионима избеглица које су побегле из Сирије у потрази за сигурним уточиштем у Турској.

Анкара је војно интервенисала у Сирији, тврдећи да једна организација сиријских Курда (YPG) сарађује с Радничком партијом Курдистана, кључном политичком организацијом Курда у Турској, против које Анкара деценијама води војне операције, а прогласила је и за терористичку организацију.

Турска је у марту оштро протестовала због одлуке САД да северне области под контролом YPG изузму од санкција Сирији, тумачећи је као легитимизацију терористичких група, али Вашингтон и даље сматра YPG кључним савезником у рату против Исламске државе и процењује да војна кампања Турске отежава борбу против џихадистичких терориста.

Промена политике могла би да наведе политичке и војне стратеге у Анкари да одустану или преиспитају планове о успостављању 30 километара дуге сигурносне зоне на северозападу Сирије, тим пре што председник Реџеп Тајип Ердоган за то није добио подршку ни САД ни Русије.

Током последњег самита Астана процеса, који је одржан у јулу у Техерану, Турска, Русија и Иран расправљале су о координацији корака у вези са Сиријом, после чега је уследило повлачење турских војника из две базе на северу Сирије. Очекује се да их замене Руси и снаге Асадовог режима.

Тумачи се да је до политичког заокрета у корист Асада дошло пошто је Анкара од сиријског лидера и његовог заштитника, руског председника Владимира Путина, добила чврста уверавања да ће обојица помоћи у контроли курдских милитаната.

Ердоган, чија је земља сада суочена са озбиљном економском кризом, заинтересован је за добре односе с Русијом како би руски гас ка Европи ишао преко Турске, а не Украјине, што би обезбеђивало пуњење испражњене државне касе.

Очекује се да Анкара ускоро од сиријских опозиционара затражи да напусте Турску или да прекину све активности које су непријатељске према Асадовом режиму. Чак се не искључује могућност да неки од екстремних сиријских опозиционара с војном прошлошћу буду предати властима у Дамаску.

Истовремено, очекује се да турски политички заокрет убрза процес „добровољног повратка” око три милиона сиријских избеглица који се налазе у Турској.

Лидери сиријске опозиције су бесни. Оптужују председника Ердогана као „хипокрита”, а нову позицију Турске описују као ударац у леђа. Око три хиљаде људи окупило се у граду Азаз у провинцији Идлиб у знак протеста због Чавушоглуовог позива на помирење.

Уништење штаба Вагнерове групе у ЛНР погледајте ОВДЕ.

Извор: Политика

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји