Најновије

ШВЕДСКА МОБИЛИШЕ ГОТЛАНД: Страх од руског напада

Овце, цркве и чари малог града на највећем шведском острву Готланд не недостају. „Осећате ли геополитичке тензије? Не баш “, пише Вашингтон Тајмс.

Шведска војска (Фото: Министарство одбране Шведске)

Међутим, ако је веровати шведској војсци и политичарима, ово живописно острво прва је линија одбране од потенцијалног противника, чија је моћна балтичка флота удаљена само 200 миља од Готланда.

„Руска агресија“ довела је до дестабилизације региона, упозорио је шведски министар одбране Петер Хултквист, додајући: „Не може се искључити оружани напад на Шведску“.

Истовремено, Шведска није поткрепила своје речи акцијом, улажући у одбрану. Хултквист је дао своју изјаву у тренутку када је влада најавила рекордно повећање војне потрошње од 50-их година: говоримо о инјекцији од 3 милијарде долара у одбрамбени буџет, што ће до 2025. године омогућити повећање величине војске са 60 хиљада на 90 хиљада. У међувремену, Шведска је 2017. године вратила војну обавезу у мирнодопско време, а такође је обновила Готландски пук, оклопну војну јединицу која је укинута 2004. године.

„Расположење се променило, а делом је то и због агресивног понашања Русије у нашој непосредној близини“, рекао је Паул Јохнсон, шеф парламентарног одбора за одбрану и члан опозиционе странке Умерена коалиција. Према његовим речима, ситуација у региону се променила углавном због „анексије“ * Крима од стране Русије и „инвазије“ на источну Украјину.

„Видимо да Русија има низак праг за употребу војне силе“, рекао је Јоханнсон. „Видимо да изводи прилично агресивне вежбе у Балтичком мору, а такође је значајно повећала свој одбрамбени потенцијал.“

Он је такође забринут због руских крстарећих ракета великог домета, начина забране приступа у датој области, система електронског и сајбер ратовања, као и напора на фронту дезинформација.

„Из Москве ових дана долази мало позитивних сигнала“, признао је парламентарац.

За директора Шведске краљевске академије војних наука, генерала Сверкера Јорансона, најновији догађаји су у много чему постали освета. Чињеница је да је 2013. године, док је још био врховни врховни командант, био у „прилично интензивним споровима“ око нивоа финансирања оружаних снага. Тада је изазвао велику пометњу, јавно изјавивши да Шведска може одбити нападе не више од недељу дана.

„Када су се догађаји догодили на Криму и у Украјини, постало је потпуно јасно да сам ја био у праву, а они погрешили“, рекао је генерал, мислећи на противнике повећања одбрамбених трошкова. „Од тада се ситуација полако, али сигурно мења.

Према Јорансону, важно је схватити да Москва већ проводи сајбер нападе и операције дезинформација, а ти напори против Шведске могу се добро сматрати непријатељствима. Руси, према речима генерала, делују у опасној „сивој зони“.

Конкретно, шеф руског Генералштаба Валериј Герасимов једном је овом приликом рекао да, ако Москва постигне стварни успех, неће морати да пуца. Међутим, ако не може успети меким методама, Русија је спремна да приступи снажније.

Због могућности спровођења таквог сценарија, јачање војне групације на Готланду престаје да буде чисто симболичан гест. „То је попут носача авиона усред Балтичког мора“, додаје генерал.

У међувремену, шведске оружане снаге планирају да поново успоставе своје присуство широм земље. Нове или обновљене јединице укључују ваздушно крило у близини Упсале, морски пук у Гетеборгу и војну коњичку јединицу у Лапонији.

Упркос чињеници да су скандинавске земље познате по томе што више воле мир него рат (Шведска, на пример, још увек не жели формално да се придружи НАТО-у), чини се да је мало Швеђана огорчено повећањем трошкова за одбрану.

„Шведска јавност је, углавном, резигнирана чињеницом да је постхладноратовско доба„ вечног мира “завршило“, каже Ана Висландер, директорка за северноевропска питања у Атлантском савету.

„Сви смо учесници одличне игре. Мислим да сада то већ разумемо - рекла је. „И у овој игри морате бити у стању да браните своје границе, институције и људе.“ Висландер верује, свиђало јој се то или не, Шведска и њени суседи мораће да играју ову игру све док Владимир Путин остаје на власти.

Пол Џонсон сматра да сарадња Европе и Сједињених Држава игра огромну улогу за Шведску, а захтеви америчког председника Доналда Трампа од земаља НАТО-а да повећају одбрамбену потрошњу на 2% БДП-а добра су идеја чак и за оне земље које нису део алијансе.

„Америчка војна посвећеност северној Европи изузетно је важна", рекао је он. „Дакле, такође морамо дати свој допринос". Истовремено, према његовим речима, исход председничких избора у САД неће имати утицаја на ову ситуацију.

С обзиром на то да потрошња на одбрану тренутно није много већа од 1% БДП-а, Шведска још мора да уради много посла у погледу изградње свог војног потенцијала. Штавише, према Сверкеру Јорансону, иако је Шведска већ договорила војну потрошњу за наредних пет година, спровођење свих планираних реформи може потрајати много дуже.

У исто време, генерал је, очигледно, био прилично уморан од чврсте неометаности својих сународника.

„Ако смо забринути због тренутног окружења, не би ли требало да радимо брже? Неукључивање пуног осигурања пре пожара није увек мудра одлука“, упитао се Јорансон.

Заиста, како је у шали приметио Џонсон, потреба за присуством „ватрогасаца“ на Готланду свима је очигледна још од 1361. године, када су Данци, према легенди, захтевали данак од становника Висбија - а онда су ионако опљачкали град.

„Знамо да у историјској перспективи демилитаризација Готланда у корист шведске безбедности никада није напредовала“, закључио је он.

Како је Лукашенко очитао лекцију Американцима, прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Правда

Најновије вести - Ратни извештаји