Око ове приче ломила су се копља дуже време. Полемисало се на војним форумима, друштвеним мрежама, а код неких постојала је велика нервоза зашто се коначно не испоручују ти тенкови иако је све већ било договорено.
Истина, још прошле године 19. јула дигао се велики скандал када је Румунија блокирала испоруку 30 тенкова Т-72 које је Русија у оквиру процеса техничке обнове и модернизације Војске Србије заједно са 30 оклопних возила БРДМ-2 донирала Србији. Додуше БРДМ- ови су стигли Антоновом али само 10 комада, а од тенкова ни трага ни гласа. Нагађало се шта се заправо дешава. Да ли је у питању пропагандни трик, варка или лажно обећање?
Ова прича корене имала је још 2016. када се појавила вест да ће Русија Србији донирати тенкове Т-72 који су модернизовани. У први мах спомињао се Т-72С као извозна верзија тенка Т-72 са реактивним оклопом и могућношћу ласнирања противоклопне ракете из тенковске цеви. Тенк је првобитно био замишљен да са њим буду опремљене оклопне бригаде и дивизије Варшавског пакта. Међутим, распад Совјетског Савеза и Варшавског пакта утицало је да на залихама остане велики број таквих тенкова. Спас је пронађен у продаји Ирану коме је био потребан савремен тенк. Иран је купио више од 300 тенкова Т-72С који су предати Револуционарној гарди Ирана (Пасдаранима).
У српској јавности уследило је разочарење. Међутим, крајем 2017. појавила се прича да ће Србија заправо добити модернији тенк него што је Т-72С. Већ у децембру спомињао се и Б3. Како то бива по обичају уследила је лицитација који ми то заправо тенк добијамо и када. Лицитирање се наставило па се појавила и прича да ће заправо Русија Србији донирати модернизовану верзију Т-72Б1-МС познату и као (Бели орао), која је била заправо једна од модернизација понуђених руској војсци, али која није наишла на одобрење. Због тога одлучено је како би се спасао од пропасти ремонтни завод да се ти тенкови понуде страним купцима, као донација који немају новца да набаве нове тенкове у овом случају руске производње.
Иначе овде ваља додати и да је прва понуђена верзија тенкова Т-72С била одбијена, јер се нису уклапали у техничке могућности Војске Србије.
Т-72Б1-МС
Ова модернизована верзија тенка позната је под ознаком „Бели орао“, ради се заправо о извозној верзији тенка Т-72 об.184-1МС који је настао у оквиру развојног пројекта Прорyв-2Г, како би се понудио руској армији као једна од серија модернизације тенка Т-72. За основ модернизације узет је тенк верзије Т-72Б1. У тенк је уграђена дневно-ноћна нишанска справа ПН-72У сосна-У, која унапређује прецизност поготка. Командир тенка добио је панорамску нишанску справу ПКП-72 с термалним каналом треће генерације, а на крову куполе налази се даљински управљива борбена станица с митраљезом НСВТ калибра 12,7 мм. Међутим, тенк Т-72Б1 МС је ипак знатно унапређена верзија тенка Т-72Б1, али слабија од верзије тенка Т-72Б3 када је реч о оклопној заштити. Пасивна оклопна заштита се на Т-72 Б1 МС састоји од ЕРА оклопа „контакт-1″. Ови тенкови модернизовани су иначе у 61. фабрици за оправку оклопних возила код Санкт Петербурга. Ради се о модернизацији тенка која је првобитно била намењена за копнену војску руске армије, али су Руси одустали у корист модернизације тенка Т-72 Б3 и Б3М тако да је ова верзија понуђена за извоз”. Прве примерке ових тенкова и то по 30 комада добиле су војске Лаоса (за узврат дали су 30 својих доброочуваних тенкова Т-34/85) и Никарагва. Као корисници споменути су бил и Уругвај и Србија, с тима да су српски према тадашњим плановима требали да имају агрегат за рад уређаја без пуштања мотора у рад.
План испоруке предвиђао је да то буде реализовано за 36 месеци. А онда је запело.
Где је запело
Па, запело је око плаћања. Наиме Руси су од нас тражили да пошто су они нама донирали тенкове ми платимо трошкове транспорта. Да ли ћемо ми платити одједном или тенк по тенк није их претерано занимало. Отегли су се разговори и онда пронађено је решење да се тенкови прво из Санкт Петербурга железницом пребаце до Волвограда, а онда бродом преко Црног Мора и Дунава до Београда. Међутим, кикс, бирократа у Москви направио је проблем.
Наиме, у папирима ти тенкови су били заведени као руски. Румунским цариницима код папира запарало је око оно „руски“ па с обзиром да је Румунија чланица ЕУ и НАТО и да су на снази санкције против Русије које укључују и војску и пребацивање технике стављен је вето. Узалуд је доказивано да је власник тенкова Србија, а не Русија. Румуни су остали тврди и тај посао је пропао. У међувремену захваљујући дозволама прелет првих 10 извиђачких возила БРДМ-2МС је стигао у Србију јер су Пољска, Чешка и Мађарска иако су најоданије чланице НАТО пакта отвориле свој ваздушни простор за овај прелет. Белорусе не вреди ни спомињати у овом случају јер око тога никада нису ни правили питање.
Међутим, постоји још један проблем, због кога је толико каснила испорука. Та 61. фабрика за оправку оклопних возила ‘Стрелни’ код Санкт Петербурга има државну клаузулу да избацује само 50 ремонтованих и модернизованих тенкова Т-72 годишње. Заправо цео ремонтни завод живи од донација и извозних послова.
Сви су се иначе надали да ће Путинова посета Србији, која је била реализована јануара 2019. донети неки напредак и да ће се тенкови појавити коначно у Србији, односно да ће Вучић с Путином разговарати о томе да овај ремонтни завод све капацитете усмери према нама и да ти тенкови најзад буду испоручени”, међутим од тога није било ништа, тајац.
Било је и неке приче 2017. године да ће Србија слати на три месеца своје мајсторе специјалисте на обуку за оправку и одржавање тенкова, али се то већ у 2018. више није спомињало. У 2019. прича је опет кренула да је Србија у Русију послала стручњаке за оправку тенкова. Спомињало се и да ће Србија добити радионички комплет за одржање тенкова и да ће екипа из Завода код Санкт Петербурга само доћи и монтирати делове на тенк који су скинути током транспорта. То је учињено на извиђачким возилима БРДМ-2МС која су промовисана крајем јула у касарни Мија Станимировић у Нишу.
Као трећа прича повело се и размишљање да ли ће ти тенкови кад стигну бити распарчани на тренутна четири тенковска батаљона, који би били ојачани. Међутим прошле године аутору текста потврђено је да се заправо прави један самостални оклопни батаљон који ће бити размештен у Нишу и који ће бити опремљен управо овим тенковима. За овај оклопни батаљон формација је већ направљена како ће изгледати структура овог батаљона, бројно стање војника-уговораца, подофицира и официра, а изграђени су и нови смештајни капацитети за ове тенкове. Сада следи попуна и званично формирање новог оклопног батаљона.
Када је било већ одређено где ће тенкови бити лоцирани припадници техничке службе руске војске обишли су касарну у Нишу у којој ће бити смештени ови тенкови и уверили се у могућности њиховог смештаја и кориштења.
И коначно сан је постао јава 28. октобра 2020. године. Транспортни авиони су довезли прву испоруку од 10 тенкова Т-72Б1-МС која јс већ стигла на вучним возовима са батајничког аеродрома у касарну у којој ће бити смештени. Наредних дана следи још пар летова и окончање овог посла. Остаје нам само да чекамо промоцију ремонтованих оклопњака, која ће се вероватно одиграти пред новим министром одбране који ће ускоро ступити на нову дужност.
Т-72Б3
У причи око донирања модернизованих тенкова Т-72 Србији од децембра 2017. на мала врата спомињана је прича да ће Србија добити верзију Б3 и да је то управо верзија тенка кога ће Србија добити. Иначе Т-72 Б3 руски стигао је на војну параду која је одржана 9. маја за Дан победе. Неколико дана пре кад је тај тенк стигао на Батајницу пронела се вест да је Русија започела испоруку тенкова Т-72Б3 Србији. Међутим убрзо се испоставило да се ради о једном тенку верзије Б3 који је имао руске војне ознаке и који учествује у паради на Црвеном тргу. Тај тенк после параде у Нишу враћен је у Русију, што је изавало мало разочарење код становништва, а весеље и општу радост у комшилуку, како је Русија преварила Србију и да ти тенкови неће никад стићи. Међутим ипак сан је постао стварност.
Амерички војници из Сирије иду послати у другу земљу! Више о томе ОВДЕ!
Извор: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress. com