Pravda

Naime, 31. jula 2014. godine, prilikom bombardovanja Luganska od strane ukro-fašista, pravoslavni sveštenik otac Vladimir, budući smrtno ranjen, klečao je na kolenima i do poslednjeg izdisaja se molio da ostale kasetne bombe, bačene iz aviona, ne eksplodiraju. „Usrdnim molitvama umirućeg sveštenika Gospod je projavio čudo – neeksplodirale bombe lagano su padale na zemlju“ – svedoče očevici. Sveštenik Georgijevskog hrama u Lugansku, protojerej Vladimir Kresljanski, otac petoro dece, vraćao se kući posle večernje službe. NJegova kuća je već bila potpuno srušena u bombardovanju, ali je on prethodno suprugu i decu sklonio u ruski Orsk (on je takođe mogao da sačuva svoj život, vrativši se u rodni kraj, ali nije želeo da ostavi svoju parohiju i svoju pastvu). NJegova supruga Svetlana ispričala je pravoslavnim novinarima o poslednjem telefonskom razgovoru ćerke sa ocem. „Po rečima Olge, otac se ponašao čudno. Govorio je da su mu se javili njegova baba i otac Grigorije, duhovnik porodice (oboje pokojni). Ćerka je pomislila da je on to sanjao. Međutim, otac je rekao da ih je video na javi... U nedoumici, ona ga je upitala da li je sa njime sve u redu. On je odgovorio da jeste“ – rekla je ona. „Otac Vladimir je bio neobičan sveštenik. NJegove glavne osobine bile su smirenje i prostosrdačnost. U njemu nije bilo gordosti ni strogosti. Voleo je ljude, i prema njemu su se svi ophodili s toplinom. Ko god bi od njega zaiskao molitvu, on bi ga uslišio, za svakog se pomolio. Kada je služio Liturgiju, svagda se dugo molio, iščitavajući sva imena koja su mu davali za pominjanje. Sećam se slučaja parohijana našeg hrama. Muž i žena su se jako posvađali, došli su u hram, a u susret im je izašao otac Vladimir, koji je, držeći velike sveće u rukama, govorio: „Danas ćemo se pomoliti za umnoženje ljubavi“. Zacelo, nekako je video, osetio, šta je potrebno ovim supružnicima. Uvek je ponavljao: „Manje se treba gorditi, da ne bi bilo nevolja“. Neposredno pred smrt, pokucao je na prozor jedne porodice, njegovih parohijana, i rekao im: „Hitno se spremite i bežite, za sat vremena na vašu kuću će pasti granata“. Oni su ga poslušali, i tačno za sat vremena baš na njihovu kuću pala je granata, ali su ljudi uspeli da se spasu. On sam nije se spasao. Ranjen u eksploziji bombe, pao je na kolena i u molitvenom predstojanju umro. Bio je zaista sveštenik – sluga Božiji! Ceo život se molio. Gospod ga je udostojio mučeničke končine“ – rekla je parohijanka Olga LJamzenko. Druga žiteljka Luganska ispričala je da je otac Vladimir 15 minuta pre eksplozije bio u njenoj kući. „Dao mi je krst na lančiću i rekao: „Molite se! Nosite krst na grudima!“ – rekao je sveštenik koji će kroz nekoliko minuta biti pokošen bombom ukro-fašista. O podvigu oca Vladimira, o tome da njegovim molitvama ukrajinske kasetne bombe, koje su redom padale, nisu eksplodirale, a koje bi neminovno ubile mnogo mirnih žitelja, govore mnogi očevici. Ovaj događaj je nazvan Luganskim čudom. Grobu oca Vladimira, sahranjenom pored Georgijevskog hrama, u kome je služio, bez obzira na blizinu fronta i granatiranje, pritiče mnogo ljudi. Oni molitveno pominju oca Vladimira i izražavaju nadu da će baćuška biti proglašen za prvog sveštenomučenika Novorusije.

Pročitajte još:STATISTIKA: Kakvi su Rusi kao pravoslavni vernici!?

Izvor: novorosinform.org, borbazaveru.info