Pravda

"Tajms" piše kako se taj strah kod Putina prvi put rodio u noći 5. decembra 1989. godine. Tada je Putin kao pripadnik KGB gledao hiljade istočnonemačkih građana u Drezdenu kako zauzimaju sedište Štazija, tajne policije. Tada mladi oficir ruske tajne službe nemoćno je gledao pad Berlinskog zida, dok je ruski uticaj u Istočnoj Nemačkoj već bio na aparatima za preživljavanje. Bez obzira na relativno mirno zauzimanje sedišta Štazija, Putin je demonstrante smatrao opasnim i poremećenim, piše njujorški list. “Osećam da sam lično kriv za to zauzimanje zgrade”, navodno je Putin rekao svom starom prijatelju Sergeju Rolduginu. Istočna Nemačka je uskoro nestala, nakon čega je usledio i krah SSSR. "Putin je rekao da Sovjetski Savez boluje od paralize moći. Ta dijagnoza bila je glavni motivator konsolidacije moći tokom Putinove političke karijere. A može i odlično da objasni rusku vojnu intervenciju u Siriji”, analizira "NJujork tajms". "Avet masovnih protesta i vladavine mase progone Putina tokom čitave njegove karijere", piše "Tajms" i upoređuje masovne proteste u Istočnoj Nemačkoj sa onima u Siriji 2011. godine, kada su se "demokratski orijentisani građani" pobunili protiv Asada. "Putin ovakve proteste smatra nezakonitom uzurpacijom autoriteta vlasti. Takve demonstracije protive se Putinovom uverenju da je državna vlast iznad svega i svih", piše "Tajms". - Politički i društveni problemi rasli su tokom dugog vremenskog perioda u ovoj regiji i naravno da su ljudi bili željni promene. Ali šta je bio krajnji rezultat svega toga? - upitao je Putin u obraćanju Ujedinjenim nacijama. I zaista, imajući u vidu ono što je došlo nakon "demokratskih revolucija", pre svega posle pada Huseina i Gadafija, graniči se sa užasom. "Raspad Sovjetskog saveza i haos koji je usledio posle toga, kod Putina je razvio loše mišljenje o neograničenoj demokratiji, ali i o karakteru njegovih sugrađana. Protesti koji su ubrzali raspad Sovjetskog saveza ostavili su ga ravnodušnim, ali Jeljcinov odgovor na ustavnu krizu 1993. godine stvorio je u njemu neku vrstu divljenja prema tadašnjem predsedniku. Naime, Jeljcin je pozvao vojsku da mu pomogne u rešavanju krize, koja je granatirala čak i zgradu ruskog parlamenta. Ovakav čvrst stav dopao se Putinu", piše "NJujork tajms". "Pouke koje je Putin izvukao iz decenije Jeljcinove neretko pripite vladavine je da samo čvrsta državna vlast može sačuvati Rusiju od ekonomskog i političkog haosa devedestih. Ruski narod je zaostao, Ne može se prilagoditi demokratiji kao što je to bilo u vašim zemljama. Treba im vremena”, navodno je rekao Putin na sastanku stranih akademika, piše američki list. Američka podrška obojenim revolucijama u bivšim sovjetskim republikama, Gruziji 2002., Ukrajini 2004. i Kirgistanu 2005. godine, Putinu je bila dokaz da Amerikanci vode politiku rušenja vlasti u državama koje su nekada bile pod ruskim uticajem. Putin smatra da je građanski rat u Siriji samo poslednji u nizu sukoba koji nastaju nakon rušenja ili slabljenja centralne vlasti putem američke agresije. Ako pogledamo istoriju američkih intervencija samo u poslednjih 20 godina, to ubeđenje je sasvim opravdano. "Protesti u Ukrajini krajem 2013. i početkom 2014. u Putinu su izazvali strah da će strana agresija pre ili kasnije doći do Kremlja. Svaki građanin ima pravo da izrazi mišljenje o odlukama koje političari donose, ali to mišljenje mora da izrazi u okviru zakona.” Ovako je Vladimir Putin komentarisao ukrajinske proteste. "Beg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča Putin je iskoristio za prisvajanje Krima i podršku oružanom ustanku na istoku Ukrajine. Mnogi stručnjaci i analitičari pokušali su da objasne rusku intervenciju u Siriji kao odgovor na domaći ekonomski pritisak i nisku cenu nafte, ali i kao odvlačenje pažnje od ukrajinskog sukoba ili utvrđivanje ruske pozicije na Bliskom istoku", piše "Tajms". Američki list dodaje da srž intervencije čini Putinova odbrana principa da je država svemoćna i da je treba braniti od hordi demonstranata i pobunjenika. To je istovremeno poruka koja se tiče Sirije, ali i same Rusije, koju možda najbolje ilustruje deo Putinovog govora u UN. - Nacije ne bi trebalo prisiljavati da prihvate neki model razvoja samo zato jer ga je neko proglasio ispravnim. Sovjetski savez svojevremeno je pokušavao da izvede razne društvene eksperimente, tražio promene u drugim državama po ideološkim osnovama, a to je dosta često imalo tragične posledice i degradaciju uslova življenja umesto napretka - rekao je ruski predsednik na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Pročitajte još:LAZANSKI: Pentagon u šoku, nisu očekivali ovo od RusaAMERIČKI ANALITIČAR: Kako će Putin pobediti u Siriji i slati poljupce sa Crvenog trga

Izvor: Blic