Pravda

UGOVOR o izgradnji „Beograda na vodi“, potpisan između Vlade Srbije i kompanije „Igl hils“ iz Ujedinjenih arapskih emirata, još uvek je tajan, ali šture informacije o njegovoj sadržini otvaraju brojna pitanja o ekonomskoj opravdanosti projekta. Jedno od njih je: ko je i na osnovu kojih parametara utvrdio da je vrednost izdavanja u zakup na 99 godina 177 hektara građevinskog zemljišta u srcu Beograda makar približno jednaka očekivanom prihodu po osnovu manjinskog vlasništva od 32 odsto u zajedničkoj arapsko-srpskoj kompaniji „Beograd na vodi“, kada činjenice govore sasvim drugačije i ukazuju da se radi o velikoj pljački državne imovine, smišljenoj u samom vrhu vlasti? Prostornim planom područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područja priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“, koji je uredbom donela Vlada Srbije – utvrđeno je da je ukupna očekivana dobit investitora 672 miliona evra. Po toj računici, koju je Vlada prihvatila, Srbija može da očekuje da bi joj kao manjinskom vlasniku pripalo 32 odsto, odnosno 215 miliona evra. Sve to samo ukoliko se celokupna investicija u potpunosti realizuje, celokupan stambeni i poslovni prostor proda i dobit realno iskaže, što je ne samo neizvesno, već potpuno nerealno. Ugovorom sa arapskom kompanijom „Igl hils“ Vlada Srbije joj je izdala u besplatan zakup na 99 godina, praktično predala u vlasništvo, 177 hektara građevinskog zemljišta, a za uzvrat može da se nada prihodu koji, zavisno od stepena i dinamike realizacije projekta i ostvarene dobiti, može da se kreće od 0 do najviše 1.130.000 evra po jednom hektaru. Istovremeno, po podacima Poreske uprave, prosečna tržišna cena jednog hektara građevinskog zemljišta na opštini Savski venac je, preko 6 miliona evra. Na lokaciji „Beograda na vodi“ ta cena je značajno veća. Ukupna razlika između tržišne vrednosti zemljišta i očekivane dobiti je najmanje 860 miliona evra. Vlada Srbije i Grad Beograd su zaključili štetan ugovor kojim se državna imovina vredna najmanje 1,1 milijarde evra besplatno ustupa arapskom investitoru, davanjem u zakup na 99 godina bez naknade, uz očekivanje dobiti koja nije garantovana, čija je visina neizvesna i može da se kreće u rasponu od 0 evra do najviše 215 miliona. Vlada Srbije je u obrazloženju leks specijalisa za „Beograd na vodi“ navela neistinit podatak da će troškovi pripremnih radova, izgradnje infrastrukture i eksproprijacije da iznose 300 miliona evra, iako je sama Prostornim planom, koji je uredbom donela 31. decembra 2014. godine, utvrdila da će oni da iznose 790 miliona evra. U istom obrazloženju zakona stoji da će po osnovu naknade za uređivanje građevinskog zemljišta od investitora da se naplatiti 337 miliona evra, iako po važećim tarifama za ekstra zonu u Beogradu ukupna naknada za milion kvadratnih metara stambenog i 750 hiljada poslovnog prostora iznosi oko 800 miliona evra. Investitoru se tako, samo po ovom osnovu unapred poklanja više od 450 miliona evra. Potpuno je jasno da projekat „Beograda na vodi“ nije od „posebnog značaja za Republiku Srbiju i Grad Beograd“, kako se neustavnim leks specijalisom utvrđuje, već je od posebnog značaja za pojedince koji su smislili ovu veliku pljačku državne imovine. saopštenje Demokratske stranke Srbije

Pročitajte još:DS: SNS laže, G.I. nova žrtva režimaMIHAJLOVIĆ: Privatizacija Telekoma dobra za ekonomiju

Izvor: Srbijadanas