Pravda

Sa nešto osnovnih stvari, iz sela u okolini Gračaca uputili su se negde na sigurno, ni ne sluteći da se nikad neće vratiti u zavičaj. Danas svi žive u Beogradu. Junak ove priče je porodičan i uspešan mladi čovek, objavljuje RTRS. Kaže da je zadnji put traktor vozio 1995. godine. „Prodali smo ga. Trebale su nam pare“, počinje Dragan svoju priču. U „tužnoj koloni“, 1995. godine, pored njega bila je stara baka, dok su majka i mlađi brat bili u drugom vozilu. Tog trenutka samo je znao da svoju deonicu mora da istrči, jer je nagrada bila – goli život. Iako mu je srpska prestonica pružila novi dom, nije bilo lako krenuti život iznova. Zainteresovan za kompjutere i dizajn, Dragan je danas uspešan u kreiranju specijalnih efekata za filmove i reklame, koje uglavnom radi za inostrano tržište. Zaposlen je u beogradskoj kompaniji „Nordeus“. Mnogo radi, a kako kaže, i pristojno zarađuje. Ratna dešavanja su ga navela da od malih nogu bude borac, ali i da shvati da život često nije fer.

Pročitajte još:Mitropolit Amfilohije: Naš narod ne može imati istinsku budućnost bez ćirilice!Dan sećanja na progon Srba na mostu kod Sremske Rače

„Setim se da sam nekada živeo u kući koja nije imala tekuću vodu, da su moji orali konjima, da smo seno kosili ručno na plus 40 stepeni i to je tada bilo normalno. Sada kada mi nešto nije po volji shvatim da sam razmažen“, kaže Dragan. Iako su mu rat i izbeglički život obeležili detinjstvo, Dragan ne voli da priča o prošlosti već se radom i zalaganjem bori da supruzi i trogodišnjoj kćerki obezbedi bolje sutra. Izvor: RTRS