Pravda

On je, u intervjuu za "Dojče vele", ocenio da blokada nije dobro sredstvo i naglasio da nema razumevanja za zahteve iz Hrvatske jer se  "radi o bilateralnim temama za koje očekujemo da se reše u za to predviđenim modulima i sudovima - za to i imamo međunarodne sudove". "Nemam razumevanja za to što su blokirana poglavlja 23 i 24", istakao je Krihbaum. On kaže da za sve postoje mehanizmi za rešenja, pa i onda kada države vode diskusije ili svađe, a u takvim slučajevima normalno je očekivati da te države reše probleme između sebe, a ne da EU bude zloupotrebljena u te svrhe to jest da sopstveno članstvo u EU bude zalog za sprovođenje bilateralnih zahteva koji postoje duže vreme.  "Podsećam da je Hrvatska bila u sličnoj situaciji u odnosu na Sloveniju kada je sporan bio protok granice u Piranskom zalivu. I tada smo uticali na Sloveniju da odustane od blokade", navodi nemački poslanik. Upitan da li već postoji pritisak na Zagreb, Krihbaum kaže da postoji odgovarajući format Evropskog saveta u kojem će ovo pitanje svakako biti tematizovano.  "Nadam se da će Hrvatska popustiti. Tamo bi trebalo da se sete kako se njima pomoglo kada su bili u sličnoj situaciji i da je Hrvatska obećala evropskim partnerima da neće stvarati takve blokade. A to je, vidimo, ipak uradila", kaže on. Krihbaum ističe da "i Hrvatskoj treba EU i trebaju joj partneri iz EU, i Hrvatska će imati ciljeve koje želi da ostvari, inače će brzo uvideti da se ni njenim idejama i projektima neće izlaziti u susret, jer u Evropskoj uniji važi pravilo da se "uzima i daje". On ukazuje i da zahtevi Hrvatske nemaju ništa sa EU, odnosno imaju samo u onoj meri da u EU moraju da se štite prava manjina, ali naglašava da nigde nije zapisano da se to mora desiti kroz učešće manjina u parlamentu.  "U tom smislu je samostalna odluka Srbije kako će na ovom polju postupati", ističe Krihbaum. Na pitanje da li u vezi sa vladavinom prava i ljudskim pravima, koji se tematizuju u poglavljima 23 i 24, ima primedbi iz Nemačke, on kaže da Nemačka i želi da se ta poglavlja otvore kako bi mogla da preduzme dalje pozitivne razvoje na polju pravne države.  "Naravno, u Srbiji ostaje mnogo posla. Tu se radi o efikasnosti pravosuđa i, uopšte, javne uprave, stvaranju pravne sigurnosti koja je važna za nemačke i druge strane investitore, ali se radi i o borbi protiv korupcije. Zato je važno da otvorimo ova poglavlja", kaže on. Kada se radi o slobodi štampe, Krihbaum ocenjuje da Srbija sigurno nije na nivou koji postoji u Nemačkoj ili drugim zemljama EU, ali konstatuje da Srbija još nije članica EU i da je pristupanje trajan proces.  Krihbaum ukazuje da se mora prepoznati proevropski kurs kojim ide premijer Aleksandar Vučić, što se, kako navodi, nažalost ne može u toj meri reći za sve visoke predstavnike države Srbije.  "Stoga je važno da ljudi u Srbiji preuzmu odgovornost jer put u EU neće biti jednostavan i biće pre svega vremenski obiman. Ali Srbija želi da ide tim putem kao i njen premijer Aleksandar Vučić - za to on naravno ima podršku članica EU, a ne samo Nemačke", poručuje on. Nemački poslanik kaže i da je ceo region Zapadnog Balkana Evropskoj uniji veoma važan.  "Nije tako kako sada poručuju pojedini glasovi, naime da će se pregovarati, a da na kraju zemlja neće biti primljena u EU. Tako se samo unosi nemir. Naravno da će pristup biti i ratifikovan u parlamentima", naglašava on, uz napomenu da je važno da su zemlje u dovoljnoj meri pripremljene i da sprovode reforme u sopstvenom interesu. Izvor: Tanjug