Najnovije

"Obični Hrvati" - histerija u medijima i kod političara

Dok politički predstavnici Hrvata u Srbiji govore o "antihrvatskoj histeriji“, "obični Hrvati“ razmišljaju prilično drugačije i ističu da u stvarnom životu histerije nema, osim u medijima i u izjavama političara, piše danas "Dojče vele".

Hrvatska zastava (Foto: pixabay.com)

Nemački radio podseća da se nakon odluke Hrvatske da uskrati saglasnost Srbiji za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa EU i reakcija koje su usledile sa srpske strane, oglasio predsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća u Srbiji Slaven Bačić, koji je ocenio da je zavladala "prava antihrvatska histerija“.  Bačić je u javnost izneo i tvrdnje da je reč o "koordinisanoj akciji zastrašivanja Hrvata“ i naveo da su pojedini Hrvati doživeli da ih u javnosti nazivaju ustašama, da ih vređaju i poručuju im da se odsele u Hrvatsku.
Međutim, "obični Hrvati“ u Srbiji sa kojima je razgovarao DW razmišljaju prilično drugačije od lidera u nacionalnoj zajednici i kažu da u stvarnom životu histerije nema - sem u medijima i u izjavama političara.
Dvadesetogodišnja Sanja Andrašić, koja danas živi i radi kao poslastičarka u Novom Sadu, a inače je iz sela Sonta na granici sa Hrvatskom, kaže za nemački radio da nema nikakvih problema u glavnom gradu Vojvodine, iako svi iz njenog okruženja znaju da je Hrvatica. 
"Mislim da obični ljudi žele samo mir, ne žele da imaju ništa sa ovim najnovijim zakuvavanjima“, kaže Sanja.
Studentkinja Kristina Ivković Ivandekić je iz Subotice, a poslednje tri godine studira u Novom Sadu. Kaže da nije imala ozbiljnijih problema, sem nekih neugodnih situacija, u kojima se oseća "nekako odbačeno".
Ona dodaje da je klima u Subotici tolerantnija nego u Novom Sadu, jer u njenom rodnom gradu živi veliki broj Hrvata, a katolička vera je dominantna. 
"Mislim da živimo prosečno i da su nam osnovna prava ispunjena, ali su odnosi prosto i dalje zategnuti. To se nikako ne smiruje i non-stop se zahuktava. Vlast kao želi da pomogne, ali uglavnom odmaže“, smatra Kristina.
Privrednik Stanko Krstin rođen je u mestu Odžaci u Vojvodini, a već dugo živi u Novom Sadu, gde ima sopstvenu firmu. 
On je u više navrata bio izložen napadima nacionalista u poslednjih desetak godina, koji ga nazivaju "ustašom“ i poručuju mu da treba da napusti Srbiju, jer je "hrvatski obaveštajac“, ali veruje da je njegov problem druge vrste:
"Mislim da je u pitanju organizovani kriminal i oni su, da bi sakrili šta se suštinski dešava, našli neke ljude koji su to sve prebacili na nacionalizam. I sada je to izazvalo probleme mojoj porodici, komšije nas drugačije gledaju. Najveći problem je što država nije reagovala, pre svega tužilaštva“, kaže Stanko Krstin.
On dodaje, međutim, da za svojih 60 godina života u Odžacima i u Novom Sadu, sem navedenog, nije imao posebnih problema zato što je Hrvat. 
"Do devedesetih godina nije nam bilo važno šta smo, a šta nismo. Slavili smo oba Uskrsa, oba Božića, tako sam odrastao. Oženjen sam Srpkinjom, ćerke su mi udate za Srbe, imam unuke. Ali, od ratova stvari se menjaju. Sada stalno imamo situaciju da se malo zategne pa se malo popusti. U vreme kada su se Boris Tadić i Ivo Josipović redovno sastajali, lepše smo se osećali, bilo nam je lakše. Svako zbližavanje čelnih ljudi politike donelo nam je neko olakšanje. Ja kao građanin Srbije želim da Srbija što pre uđe u EU, a Hrvatska u tome treba da pomogne“, navodi Krstin za Dojče vele.
Teolog Marijan Sabljak živi u Novom Sadu kao penzioner i donedavno je bio predsednik udruženja "Stanislav Preprek“. 
Kaže da je u vreme NATO bombardovanja Srbije, 1999. godine, dobio rešenje da ide na "plaćeno odsustvo“ u firmi u kojoj je tada radio u Beogradu. 
"Bilo je i onih susreta na hodniku: "Ustašo, šta čekaš…" i tome slično. Sve je to meni bilo jasno, jer to je nosilo vreme, trenutak. Tako je bilo, ali ja danas živim bez nekih posebnih problema, ili ih ja možda ne vidim“, kaže Sabljak.
On smatra da je ekonomija u Srbiji osnovni problem, a sve ostalo je zamagljivanje stvarnosti i veštačka situacija. 
Anton Delić, antropolog u penziji i član nedavno osnovane nevladine organizacije Hrvatski građanski savez, živi na relaciji Beograd-Vršac i smatra da se zategnuti odnosi između dve države neminovno nepovoljno odražavaju na život običnih ljudi. 
On je oštre kritike uputio na račun političkih predstavnika Hrvata u Srbiji, kao što je Demokratska zajednica Hrvata u Vojvodini (DSHV), ali i na račun Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV), Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, nedeljnika "Hrvatska riječ“, za koje kažu da su pod izrazitim uticajem DSHV.  
"Pazite, HNV i DSHV neprestano pričaju isključivo o vojvođanskim Hrvatima. A šta je sa nama Hrvatima iz Beograda, iz Niša… Na delu je autogetoizacija unutar zajednice i getoizacija na nivou države. Prigovaramo Srbiji što Hrvati nemaju garantovana mesta u parlamentu, a istovremeno nema predstavnika svih Hrvata u HNV“, objašnjava Delić.
On je veliki pesimista kada je u pitanju budućnost Hrvata u Srbiji, jer je, kaže, u toku depopulaciona politika i politika asimilacije. "Sve je manje Hrvata, a demografska slika je katastrofalna, prosek starosti je veći od 51 godine. Ta zajednica se biološki ne može oporaviti“, upozorava Delić.
Na pitanje da li bi se udala za Srbina, Sanja Andrašić odgovara pozitivno. 
"Ne bih imala problem da se udam za Srbina, za bilo koga, najvažnije je da ga volim. Mislim da takve stvari dolaze iz kuće, to je sve do vaspitanja. Sestru i mene su roditelji učili da smo svi mi isti, da nije bitno ko je šta, već je bitno ko je kakav čovek. Odrasla sam sa dve najbolje drugarice, jedna je Srpkinja, druga muslimanka, i uvek smo slavili sve: i oba Božića i Bajram“, objašnjava ona.
Sanja dodaje da je rođena 1995. godine, pa se samim tim rata i ne seća, ali po pričama zna da je bilo "baš napeto“, da su ljudi protiv svoje volje odlazili u rat, pod pretnjama, a potom je bilo napeto i kada su u Sontu došle izbeglice iz Hrvatske. 
"Živelo se odvojeno, a sada se sve to ipak nekako smirilo. Nikome politika nije ni na kraj pameti. Malo mediji, malo politički vrh i sve se to nekako pumpa, a ne trebaju nam nikakve nove trzavice. Ako se s tim nastavi, međutim, ni obični ljudi neće ostati imuni“, kaže ona.
Izvor: Tanjug
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA