Pravda

Ovu računicu izvodi Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije: - Ako šest nemanjinskih lista pređu cenzus, jednoj stranci ili koaliciji biće potrebno 44,7% glasova izašlih birača za apsolutnu većinu u parlamentu. Ukoliko, pak, prođe samo pet nemanjinskih lista, biće dovoljno i "skromnih" 42,5 odsto za 126 mandata - izračunao je Nikolić. Dakle, posle parlamentarnih izbora, klupe u Skupštini deliće se između stranaka po matematičkoj formuli belgijskog matematičara Viktora Donta. On je još 1878. godine smislio metod po kome se obračunava koliko koja partija dobija mandata u parlamentu s obzirom na broj glasova koje osvoje na izborima. Prvi preduslov da partije uđu u Dontovu formulu je da pređu cenzus od pet odsto od izašlih birača, koji je na izborima 2014. godine bio na oko 200.000 glasova (izašlo oko 3,6 miliona birača ili 53,09 procenata). Izuzetak su nacionalne manjine koje nemaju cenzus već za njih važi "prirodan prag" koji se, opet u zavisnosti od odziva birača, "zacrta" na oko 15.000 glasova da bi se osvojio jedan mandat. Po Dontovom sistemu, mesta u srpskom parlamentu raspodeljuju se tako što se ukupan broj glasova koje je dobila svaka izborna lista pojedinačno podeli brojevima od 1, pa zaključno sa 250 - koliko ima mesta u parlamentu. Od svih tih količnika koji se deljenjima dobiju, razvrsta se 250 najvećih i utvrđuje kojim listama ti rezultati pripadaju. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih količnika na nju otpadne. Ukoliko dve ili više lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje mandat, to poslaničko mesto pripada listi koja je dobila ukupno veći broj glasova. Glasovi stranaka koje ne preskoče cenzus idu u "korpu" i ne ulaze u Dontov "digitron". Po Dontovoj računici učinak stranaka "meri" se i u Austriji, Belgiji, Finskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Argentini, Japanu, Kolumbiji... Isti sistem se primenjuje i u Hrvatskoj, Makedoniji i Sloveniji. Izvor: Večernje novosti