Najnovije

Svi štede, samo političke partije profitiraju

Baš u vreme dok neki naš penzioner, recimo da se zove Petar Petrović, povišenog pritiska prebira po glavi čega bi još mogao da se odrekne od sledećeg meseca za onaj iznos koji mu je država upravo uzela, stiže mu vest od koje mu je tek krv ju
Štednja na siromašnima (Foto: wallpaperscraft.com)

Štednja na siromašnima (Foto: wallpaperscraft.com)

Saznade naš Petar Petrović kome će otići pare koje je Vlada, u sklopu mera štednje, „uštedela” na njegovoj penziji – političkim partijama. NJih ne da nije zahvatio Vladin talas štednje, nego im je, naizgled na volšeban način, doneo dodatni prihod. Posle rebalansa budžeta za ovu godinu koja je na izmaku, političke partije koje imaju predstavnike u republičkom parlamentu dobiće ukupno 1.941.428.000 dinara, umesto 1.293.600.000 koliko je bilo predviđeno budžetom za 2014. Rezultat: Petar Petrović, sa dosadašnjom penzijom od 40.000 dinara, od 1. novembra beležiće „minus” od 3.300 dinara, a parlamentarne stranke biće u plusu od oko 5,5 miliona evra. Kako su to partije profitirale u jeku kampanje ubeđivanja građana da je stezanje kaiša – in, a da je rasipništvo – aut? Lepo i lako, po zakonu. Tako što one donose zakon, pa su Zakon o finansiranju političkih aktivnosti 2011. skrojile po svojoj meri. Inače, „lep” fiksni procenat od 0,15 odsto, koji se iz republičkog, pokrajinskog i lokalnih budžeta izdvaja za finansiranje redovnog rada stranaka koje imaju poslanike i odbornike, vezali su za rashodnu stranu budžeta, a ona je u Srbiji uvek veća od prihodne. Što će reći – što je minus u kasama države i lokalnih samouprava veći, partijama je bolje. I sad premijer Aleksandar Vučić, kome je verovatno kao najagilnijem zagovorniku mera štednje prilično neprijatno zbog ove (ne)ugodne činjenice, objašnjava da je za sve kriva Demokratska stranka koja je, kaže, usvojila ovakav zakon misleći da će još dugo biti na vlasti. Biće, ipak, da DS nije jedini krivac, jer sigurno je imao „saučesnike” – ondašnje koalicione partnere. Ali, ni ova vlast nije žurila da promeni zakon. Vučić kaže da to nije bio prioritet, te da u masi zakona koji su promenjeni u poslednjih šest meseci nije bilo prilike da se promene svi zakoni Demokratske stranke. Samo, sadašnja vladajuća koalicija je, praktično u istom sastavu, na vlasti od sredine 2012. godine. I nije imala razumevanja za inicijativu Udruženja novinara Srbije da, po sličnom modelu kako se finansiraju političke partije, napravi zakon i za lokalne medije, kako bi ovi nekako preživeli tranziciju. UNS je, naime, početkom 2012. tražio da se za projektno finansiranje lokalnih medija iz opštinskih i gradskih budžeta izdvaja dva odsto, a 1,5 odsto iz budžeta gradova sa više od 300.000 stanovnika (Beograd i Novi Sad, možda i Niš), jer su to veliki budžeti. Inicijativa nije prihvaćena, pa UNS nije podržao set medijskih zakona. „Ministarstva kulture i medija, finansija i državne uprave i lokalne samouprave odbila su nas s obrazloženjem da bi to bilo zadiranje u prava lokalnih samouprava. Dakle, ta tri ministarstva, kada su u pitanju političke stranke, nemaju primedbe, a kada su u pitanju mediji, ostavljaju nas praktično bez ikakvih garantovanih sredstava za projektno finansiranje”, kaže Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a. Ko nije za sebe, nije ni za drugog, rekao bi narod. Iako to kreatori novih ekonomskih mera neće priznati ni za živu glavu, možda u toj logici treba tražiti razlog zašto su najpre pribegli oporezivanju plata (doduše, samo budžetskih korisnika) i penzija, kao i smanjenju ili ukidanju beneficija iz oblasti socijalne zaštite, što onih koji su na teret države, što onih na lokalu. Pre toga bio je razrezan solidarni porez (na plate u javnom sektoru), ali su rashodi za zaposlene ipak povećani za 13 milijardi dinara (prema rebalansu) u odnosu na prošlu godinu. Ukupan broj zaposlenih u državnoj upravi u julu, u odnosu na jun ove godine, porastao je za 3.759 ljudi, od kojih su u velikoj većini sezonski radnici i radnici na određeno vreme, dok je broj stalno zaposlenih veći za 27. Prema podacima iz Registra zaposlenih, koje objavljuje Ministarstvo finansija, u julu je u državi bilo zaposleno i angažovano 33.895 ljudi, dok je u junu taj broj iznosio 30.136.Podaci ministarstava pokazuju da je broj službenika smanjen tokom ove godine u odnosu na prethodnu. Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta našao je još nešto što je moglo da anulira uštedu od solidarnog poreza: država godišnje za razne novčane kazne fizičkim i pravnim licima potroši 10 milijardi dinara. „Da bih vam objasnio o kolikom iznosu je reč, reći ću da je efekat solidarnog poreza ove godine 10 milijardi dinara”, naveo je Vučković.
Pročitajte još: Putin “trn u oku“ ruskih oligarha
Možda je i to stvar koja je mogla da bude rešena ranije, čime bi država, ili Vlada, pokazala da je iscrpla razne druge mogućnosti da uštedi pre nego što je počela da steže građanima kaiš. Ali, ne – prvo penzije i plate, pa tek onda smanjivanje subvencija javnim preduzećima i velikim zemljoposednicima, racionalizacija broja zaposlenih u državnoj upravi i ostale mere koje bi trebalo da koliko-toliko uravnoteže državnu kasu. A pre nekoliko dana stručnjak Svetske banke Duško Vasiljević rekao je Tanjugu da velika preduzeća, poput EPS-a, Železnica ili Telekoma Srbija, i slične firme postaju ogroman problem za budžet.„Kada pogledate broj zaposlenih i fiksna sredstva kojima te firme raspolažu, to je više nego u bilo kojoj drugoj uporedivoj zemlji”, rekao je Vasiljević. Ilustrujući problem, on je ukazao da su izdvajanja države iz budžeta za garancije javnim preduzećima u poslednjih četiri–pet godina porasla više od pet puta (sa oko 70 miliona evra godišnje do u ovoj godini projektovanih blizu 400 miliona evra godišnje), dok, prema njegovim rečima, rastu državni izdaci i po osnovu subvencija (Železnice Srbije, sa nekih 130–140 miliona evra godišnje, najveći su korisnik subvencija). Sličan je primer koji je u tekstu za „Politiku” prošlog meseca navela ekonomista Danica Popović, postavljajući pitanje: Ako je došlo strašno doba, ako će i penzije da smanjuju, zašto najpre ne ukinu službene automobile? Ili: Ako već otkidaju narodu od usta, zašto ne otkinu prvo sebi? Sigurno nije slučajno pomenula automobile, navodeći pritom da se prodajom svih službenih automobila neće uštedeti ni delić potrebne sume novca, ali da je logika državnika „da ne dopusti da namete plaćaju građani, a da čuva funkcionerski vozni park kao zenicu oka svog”. Sam premijer Vučić je više puta govorio o arčenju voznog parka i neopravdanoj potrošnji goriva. Na Glavnom odboru svoje partije u aprilu, uoči formiranja vlade, naveo je, između ostalog, da će pola službenih automobila biti u garaži ili prodato. „Svi hoće da se voze službenim automobilima, umesto svojim, a mi samo na njihovo održavanje trošimo 50 miliona evra i to zato što to održavanje ide preko nekih firmi uz razne kombinacije. Nema više kombinacija i baš me briga ko će da bude ljut. Koliko vas je uzelo dnevnicu za put u Leposavić? Svi su uzeli. Više nećete da uzimate dnevnice za Leposavić, koji je u Srbiji, pa ćete tamo da idete za džabe. Ali, neće biti ni dnevnica za inostranstvo. Sit sam raznih okruglih stolova i seminara na koje se odlazi u inostranstvo i troše pare, a da Srbija od toga nema nikakve koristi. Ko bude išao ima da podnese izveštaj i da kaže šta je korisno za Srbiju otud doneo. Nema koristi za državu, nema ni putovanja. Nismo uspeli ni da izguramo ukidanje rotacionih svetala, zato što svako može da ih nabavi na pijaci i postavi, ali sad ćemo to uraditi”, rekao je tada Vučić. Onda je u avgustu, na TV B92, rekao da je cilj autobuskih odlazaka Vlade u gradove u Srbiji i da uspostavi komunikaciju s ljudima, da zvaničnici „vide kako je običnom narodu”, ali i da se nešto uštedi. „Uštedi se koja hiljada evra, neka plata i penzija. Za Niš smo uštedeli pet hiljada evra, to je mala stvar i ljudi pokušavaju da nas ismeju, ali to je pitanje odnosa. Mi smo imali 4.727 vozila, a sklonjeno je 2.029 i time se samo na gorivu uštedi 600.000 evra. Kada bi se tako ponašali vojska, policija, veliki potrošači, ušteda bi bila 23–24 miliona evra”, istakao je Vučić. Anketa „Politike” u ministarstvima i nekim agencijama i javnim preduzećima pokazuje dase svuda nešto uštedelo u poslednjim mesecima ili u odnosu na prošlu godinu. Svi odreda, čini se, poslušali su premijera i smanjili broj automobila, a samim tim i potrošnju goriva, u rasponu od 20 do 30 i više procenata. Doduše, na tako nešto ih obavezuje i uredba o načinu korišćenja službenih automobila iz maja ove godine. MUP je, čak, smanjio potrošnju benzina za 1,3 miliona litara, a najavljuje da će na račun odlazaka i dolazaka s posla uštedeti dodatnih 180 miliona dinara. Štedeli su i na službenim putovanjima, ručkovima i mobilnim telefonima, javnim nabavkama. Rebalansom budžeta predviđena je ušteda na robama i uslugama od 20 miliona evra. I to nije sve. Štednja tek predstoji, budžetom za 2015. godinu. Ali, da li je sve ovo moglo i ranije? Biljana Baković Marijana Avakumović Izvor: Politika
Bonus video

Trebalo je sve potrovati! - Nebojša Sabljar Simeunović : DŽa ili Bu Diktatore

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

Najnovije vesti - PRAVDA

Urbancube