Na tronu Svetog Save kao patrijarh srpski nalazio se 19 godina, a među narodom je bio veoma omiljen zbog svoje njegove skromnosti i istinoljubivosti.
Poslednjem ispraćaju do porte manastira Rakovica, gde je sahranjen 19. novembra 2009, na ulicama Beograda prisustvovale su stotine hiljada poštovalaca.
Na godišnjicu rođenja patrijarha Pavla podsećamo vas na važne poruke koje je za sobom ostavio nama u amanet:
Čovek je jači mrtav nego nečovek živ.
Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.
Prava ljubav je jedino kada ljubav ne traži svoje. Kada voliš nekog bez ikakve logike. To je i prava sloboda. E zato sam hrišćanin.
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina.
Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.
Čuvajte i neprijatelje svoje i molite se za njih jer ne znaju šta rade.
Kao Patrijarh srpski, svoje prvenstvo među jedinkama, a i svako prvenstvo među ljudima, shvatam kao prvenstvo služenja, žrtve i krsta.
Crkva ne odbija ni one koji misle da su nevernici, pogotovu kad i oni traže načina da dođu u Patrijaršiju, svejedno iz kakvih namera. Uostalom, ja sam svešteno lice, a sveta tajna sveštenstva ne pravi odbir koga ćete primiti i saslušati, ako ga neka muka vodi do vas. A i grešnici su uglavnom veoma nesrećni ljudi, naročito kad su prepuni sebe.
Proći će sve, ali duša, obraz i ono što je dobro ostaje zauvek.
Izvor: Telegraf
