- Rusija je odbila da krši međunarodno pravo i time je nama pomogla. Pomogla je što nije deo samoproglašenog Saveta za sprovođenje mira (PIK) kojeg nema nigde u Dejtonskom mirovnom sporazumu - rekao je Dodik, podsetivši da PIK može da donosi odluke i izdaje kominike samo po osnovu konsenzusa kojeg nema, jer nemaju podršku Rusije.

On je naglasio da je Rusija pomogla Republici Srpskoj jer nije pristajala da bude deo onih koji ruši Dejtonski mirovni sporazum i pokriće samovolji visokog predstavnika koji ovde upravlja i stvara protektorat.

Dodik je rekao da je na globalnom planu početak ove godine obeležio izbor Donalda Trampa za predsednika SAD koji je, kako je naveo, izašao sa pričom da je politika SAD nemešanje u poslove drugih zemalja, ali da ima problem sa starom administracijom.

Prema njegovim rečima, mnogi iz stare administracije SAD odlaze i otvaraju se neke nove mogućnosti, što je i politika Donalda Trampa.

On je naglasio da je za Republiku Srpsku prihvatljiva politika nemešanja SAD i nenametanja, zbog čega takvu priču treba forsirati, jer je američki ambasdor u BiH veoma inkorporirana u upravljanje BiH.

- To je neprihvatljivo. Ako BiH želi da krene mora prestati međunarodni intervencionizam i da se obezbedi bazični konsenzus o BiH koji nikada nije postignut unutra, niti o Dejtonskom mirovnom sporazumu, jer se zna kako je Dejton napisan. A kada je izgledalo da je napravljen neki konsenzus, onda je krenulo rušenje Dejtonskog mirovnog sporazuma - rekao je Dodik sinoć za Radio-televiziju Republike Srpske.

On je podsetio da Dejtonski mirovni sporazum, odnosno njegov Aneks četiri - Ustav BiH stvara BiH kao visokodecentralizovanu zemlju, dok su visoki predstavnici i stranci radili na tome da je razgrade kao takvu i od nje naprave unitarnu, odnosno visokocentralizovanu BiH.

- Onaj koji učestvuje u centralizaciji BiH ne čini dobro Republici Srpskoj, i to je loše za Republiku Srpsku - naglasio je Dodik.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, smatra najvećim uspehom u ovoj godini to što je Srpska uspela da se odupre tendencijama saveza stranaca i Bošnjaka-muslimana iz Sarajeva i njihovom konceptu centralizacije i da nametne suprotan koncept - mehanizam koordinacije.

- Taj koncept mehanizma koordinacije smatram jednim od najvećih političkih uspeha u poslednjih godinu dana - rekao je Dodik za RTRS.

Dodik je naglasio da je Srpska ovladala načinom odlučivanja, pravom i da zna da izrazi svoj stav uvek kada je to potrebno u svakom pitanju bez obzira na to koliko je teško.

- Mislim da smo navikli one koji su neopravdano dugo prisutni ovde, mislim na strance, na naš stil rada i da je Srpska, koja je uporno osporavana od stranaca koji su napravili savez sa Bošnjacima da razgrade BiH, koja je visoko decentralizovana zemlja i da izgrade unitarnu, potpuno centralizovanu zemlju, tome stala malo u kraj - rekao je Dodik.

On je podsetio da taj koncept živi već oko 15-ak i više godina, kao i da ne treba zanemarivati snagu zapadnjaka.

- Ali, u svakom slučaju, stvari su sasvim drugačije nego što su nekada bile kada se smatralo da je Republika Srpska samoposluga u kojoj možete da uzmete sve i da odete - dodao je Dodik i dodao da je situacija bremenita, ali da se može govoriti o stabilizaciji i oporavku privrede i etabliranju političkih uslova u Republici Srpskoj.

On je ocenio da je u datim okolnostima, u kojima ima i grešaka, problema i promašaja, jako važno to da je vlast Srpske suvereno držala procese.

- Držati ekonomiju i politička pitanja suvereno, mislim da je ovo maksimalno moguće u datim okolnostima - rekao je Dodik i naglasio da je u poslednjih deset godina Republika Srpska gotovo 100 odsto povećala svoj bruto domaći proizvod, koji je 2005. godine bio oko 5,4 milijardi KM, a ove godine će biti više od 10 milijardi.

Prema statistikama, kako je rekao, Srpska je 2005. godine imala javni dug 54 odsto u domaćem proizvodu, a ove godine će to biti 43 odsto.

- Naravno da ima zaduženja, ali mi smo jedna od najmanje zaduženih zemalja bivše Jugoslavije - rekao je Dodik i podsetio na velike dugove locirane na Republiku Srpsku do 1992. godine, da je Srpska uspela da otpiše znatan deo tog potraživanja i svede na polovinu i dogovori grejs period od desetak godina.

Dodik je istakao da već duži period nema zaduživanja za potrošnju, te naglasio da infrastrukturni projekti i bolnice ne spadaju u potrošnju i da to pomaže razvoju.

- U strukturi kredita koji su uzeti u poslednje vreme dominiraju infrastrukturni projekti...Ti krediti jesu povećali obim zaduženja ali isto tako smo povećali i domaći proizvod koji je doprinio tome da je ukupno zaduženje jedno od najmanjih koje imamo u region - naveo je Dodik.

Predsednik Srpske rekao je da je u prošloj godini povećanje domaćeg proizvoda bilo 3,5 odsto i da se isto očekuje i ove godine.

On je istakao da nije tačna priča da globalna kriza nije uticala na Republiku Srpsku.

Sama činjenica, kako je rekao, da je Evropska centralna banka štampala i još uvek štampa 60 milijardi evra mesečno bez pokrića da bi ojačala javne finansije zemalja članica EU, a Republika Srpska je vezana svojom valutom za evro govori o tome da postoji ozbiljan udar na ekonomiju Srpske.

Dodik je dodao da ekonomija Republike Srpske sa stanovišta makroekonomskih pokazatelja, koji su validni u svetu, pokazuje vitalnost i pokazuje da se Srpska polako izvlači.

On je naveo da je u ovom trenutku pokrivenost uvoza izvozom 71,4 odsto, dok je 2005. godine bila 36 odsto.

Govoreći o preduzeću "Elektroprivreda Republike Srpske", Dodik je istakao stav vlasti Srpske da neće ući u privatizaciju tog sektora.

On je naveo i da Srpska ima najnižu cenu struje u regionu, da je to stimulans ljudima koji tu žive i privredi.

Veća neto dobit, kako je rekao, može se ostvariti istog trenutka ako bi se cena električne energije prilagodila regionalnoj, odnosno povećala.

- Ali mi smo se odlučili da imamo struju koja je jeftinija, i to 40 odsto nego u Federaciji - dodao je predsednik Srpske.

Dodik je naglasio da se ove godine rigorozom politikom zabrane zapošljavanja u javnom sektoru uspeli zadržati troškovi u tom sektoru i da danas prosečna plata iznosi 830 KM, dok je 2005. godine bila 460 KM.

- To nije nešto impozantno. Ali, mi nismo došli do nekog pada kada su sve zemlje odlučivale da padnu, da smanje plate i imali su posle velike probleme da to vrate, kao što je Srbija - dodao je Dodik.

On je naveo da su nastavljene javne investicije, izgrađen dio auto-puteva, bez kojih nema razvoja, a ambicija je izgradnja puta do Bijeljine i dalje prema Srbiji, koja je najveći spoljnotrgovinski partner Srpske.

Govoreći o javnom dugu, Dodik je rekao da je dospelost bila 580 miliona KM, od tekućih priliva 120 miliona je otišlo na otplatu, što znači da je Srpska imala suficit.

- Nismo išli u rebalans budžeta jer smo 120 miliona upotrebili da vratimo kada govorim o starom dugu i mi smo za 120 miliona manje uzeli iz sredstava da to uradimo. Druga je stvar što nam sad pristižu rate za auto-puteve pa to povećava iznose našeg duga, ali to je opet razumljivo ne samo politički, već i ekonomski - dodao je Dodik.

On je zaključio da Srpska ima stabilnu i dobru situaciju u kojoj institucije i vlasti potpuno funkcionišu i potpuno upravljaju procesima.

Odgovarajući na pitanje o nezadovoljstvu raspoređenošću bogatstva u društvu i o odnosu partijske podobnosti i stručnosti, Dodik je rekao da ne tvrdi da stranke na vlasti, pa i SNSD, ne vode računa o tome, i da nije zapošljavala po tom osnovu, dodajući da toga ima, ali da to nije toliko dominantno koliko se govori.

On je rekao da je najobimnija preraspodjela bogatstva učinjena prilikom privatizacije.

- Privatizacija je omogućila da je devet ljudi u periodu od 2001. do 2005. godine učestovalo na 870 licitacija i devet ljudi je kupilo više od 90 odsto licitiranih preduzeća, koji su kasnije špekulisali i stekli na tome veliko bogatstvo. Ja i moji ljudi u tome nismo učestvovali - istakao je Dodik.

Američki pritisak na Srbiju iduće godine može samo da raste. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Srna