Da li život ume da napravi veći zaplet od bilo kog pisca ili scenariste?
-Svaka knjiga i filmski scenario počivaju na nekom događaju, koji se zatim nadgrađuje. Čak i romani iz domena fantastike oslanjaju se na priče iz realnog života. Najnagrađivaniji filmovi su rađeni na osnovu biografskog štiva, a veoma često se već na početku filma pojavi naznaka “rađeno po istinitom događaju”. Posle toga pisac prepušta mašti dogradnju teksta. Sve moje knjige su nastale na osnovu priča koje sam čuo u emisji “Biseri", a roman “Oko otoka” u suštini je biografska knjiga dopunjena saznanjima o golootočkom stradanju drugih ljudi, a ne samo mog oca. Ova priča je kombinovana sa mojim istraživanjima vezanim za delovanje državne bezbednosti i kontraobaveštajne službe. Dakle, opet svedočanstva iz stvarnog života, koja je teško izmisliti.
Kada na kriminalcu vidimo istetoviranog Belog anđela, šta nam to govori o njemu?
-Prva reakcija bi bila , novokomponovani vernik koji misli da je tetovažom sa likom Belog anđela ubedio ljude da je iskreni vernik. U mom romanu “Viza za nebo”, tetovirani Beli anđeo je ulaznica u triler sa teško predvidivim krajem. U trenutku kada umire pogođen metkom iz pištolja, Lale Svitac otkopčaava košulju i pokazuje tetoviranog Belog anđela, što je neka vrsta poruke, kojom se stiže do motiva ubistva i ubice. Naravno,to je tek početak uzbudljive priče u kojoj glavni junak, novinar Novak Ivanović, odlazi do manastira Krka, manastira Mileševa, izučava istorijat nastanka i bitisanja jedne freske, a pritom upada u mrežu obračuna unutar tajne policije. Na kraju romana, Beli anđeo je zaista ključ uz čiju pomoć se rešava jedan uzbudljiv triler.
Koliko je velika uloga novinara u društvu? Posebno ako je novinar, poput Novaka u pitanju?
-Novinarstvo kojim se bavi Novak Ivanović kod nas više ne postoji. Ono je umrlo, nažalost, sa demokratskim promenama koje su donele, između ostalog, i tabloide. Ja sam istraživačko novinarstvo vratio u mojim knjigama oživevši redakciju časiposa “Duga”, koja je devedesetih godina prošlog veka bila jedan od svetionika u informativnom mraku ondašnje Jugoslavije, a potom Srbije. Posle toliko godina provedenih u novinarstvu, jasno mi je da novinar ne može bitno da promeni stanje u društvu, ako vlast pritom čini sve kako bi ugušila slobodu medija. Došlo je vreme kada svoje kritičko mišljenje mogu da prezentiram u knjigama, ali ne i u novinama.
Novak se bori za istinu, ali onda na surov način biva prinuđen da se povuče, šta biste Vi uradili na njegovom mestu?
-Devedesetih godinam, radeći u “Dugi”, bio sam u sličnim situacijama, ali o tome nije umesno, čak i moralno, pričati kad se zna da je jedna moja koleginica, Dada Vujasinović, ubijena zato što je tragala za istinom. Danas sam zahvalan mojoj suprugi Slađani što mi nikada nije prigovorila zbog “nelagodnosti” u koje sam zapadao zbog nekih svojih tekstova. Često mi nepoznati ljudi, koji su nekada čitali “Dugu”, kažu kako je ono što smo tada radili, hrabrost. Ali, biti hrabar je pitanje morala. Uprošćeno rečeno: ili se pošteno bavi svojim poslom ili odustani, pa radi nešto drugo.
Kako biste definisali novinarstvo danas?
-Novinarstvo je uvek bilo zavisno od vlasti, pogotovo danas kada medije drže partijski ljudi. Definicija je jednostavna , kakva vlast, takvo novinarstvo. Nije logično da ljudi iz vlasti hvale domete te vlasti, a pritom pljuju medije, jer je i kvalitet medija priča o dometima vlasti.
U vašoj knjizi je potencinarna želja za osvetom. Kako to objašnjavate?
-Pre bi se moglo govoriti o spoznaji izneverenih ideal i velikoj ideološkoj zabludi i potom prevari. Osveta je poslednje čega bi razuman čovek trebalo da se lati, što je i poruka ove knjige. Osveta je prečica do groblja i ne može ništa da promeni i nadoknadi. Čitaoci vole junake osvetnike, ali oni po pravilu, završavaju tragično.
Ima li vize za nebo ili je ono ipak bez granica?
-Svakoga od nas čeka viza za nebo, ali ima onih koji žure da je što pre dobiju, prodajući dušu, trgujući sa đavolom koji se javlja u različitim oblicima. U mojoj knjizi on se udomio u delovima tajne policije i delovima vlasti. Zato se čitaoocima čini da je sve u knjizi “Viza za nebo” , verodostojno i prepisano iz života.
Izvor:Pravda/Marija Gojković
