Američki stručnjak za bezbednost je istakao da na Balkanu može da se dogodi rat čak i gori od onog koji se desio devedesetih godina prošlog veka.
Prema njegovim rečima, Balkan treba učiniti "otpornim na Putina" pre nego što se nešto loše dogodi i da je prvi zadatak razotkrivanje ruskih špijunskih igrica, što bi trebalo da urade bezbednosne službe NATO, asistirajući kolegama na lokalu.
- To je lako, ali je pravi izazov sa kojim se suočava Zapad ispravljanje štete koja je načinjena olupini Jugoslavije. NATO je zaslužan za ulazak u rat u Bosni i zaustavljanje te noćne more, a uradili smo mnogo toga dobrog za Kosovo, sprečili smo odvratni etnički rat, pre nego što se genocid zaista dogodio - naveo je Šindler.
Prema njegovim rečima, NATO i EU su se potrudili da očuvaju granice stvorene unutar teritorije bivše Jugoslavije.
- Očigledno je da je taj pristup bio stvoren za propast. Lekcije iz prošlosti su ignorisane. Jedini razlog što je centralna Evropa u miru je to što su iz Poljske i Čehoslovačke proterani Nemci, posle pada Trećeg rajha. To je bio strašan zločin koji su uradili Staljinisti. I na Balkanu je to prepoznato, hrvatska pobednička ofanziva iz 1995. godine je rezultirala proterivanjem srpske manjine. Za mnoge Hrvate je to bila garancija da se rat neće dogoditi. Potom su kroz region NATO i EU puštali fantazije o entičkoj koegzistenciji i harmoniji, insistirajući da bratstvo i jedinstvo iz komunističke ere može da se povrati, pritom davajući im lekcije i novac. Bolna istina je da je maršal Tito držao Jugoslaviju zajedno kombinacijom harizme, političkog talenta, neprijatne tajne policije... To je sve što nemaju NATO i EU. Oni su hteli da sačuvaju komunističke granice i svuda su one propale. U Bosni i na Kosovu, manjine koje su pobegle odbijaju da se vrate, zašto, to je pitanje, ali je činjenica da neće da se vrate - dodaje Šindler.
Dalje piše i da je prošlo vreme za Zapad da prizna svoj poraz i da pruži jugoistočnoj Evropi ono što njoj zapravo treba.
- To su normalne nacionalne države sa koherentnim granicama. To bi zahtevalo novo crtanje po Titovoj mapi, što će dovesti do pobeda i poraza za sve etničke grupe. Dugoročni rezultati će biti bolji od onih koje su donele ideje EU i NATO - ističe Šidler.
Potom je obrazložio svoje viđenje stanja u Bosni i Hercegovini.
- Ta pseudodržava se nikada nije oporavila od katastrofe između 1992. i 1995. godine. Milioni dolara pomoći sa Zapada su nestali zahvaljujući korupciji i kriminalu. Nesrećno podeljena između muslimansko-hrvatske federacije i srpske republike Republike Srpske, BiH je kreirana američkom rukom, u Dejtonu. Taj sporazum nikad nije bio funkcionalan niti će biti. To je trebalo da bude kratkoročno zaceljenje rana, ali je postalo stalno i nemoguće za reformu, čak i da iko u državi želi to. Vreme je da se to zaustavi. Pustite Srpsku da se sjedini sa Srbijom, to odavno žele. NATO i EU moraju da zaustave hipokriziju zbog koje Srbi mrze Zapad sve više. Etnički Hrvati treba da se pridruže Hrvatskoj, mnogi od njih već imaju pasoše te države - ističe Šindler.
On ima ideju i za "ostatak BiH".
- Većinsko muslimanski ostatak treba da bude pušten da ide svojim putem, praćen NATO i EU. Ta mala država bi bila blisko povezana sa Hrvatskom na ekonomskim i političkim linijama, dok bi približavanje Bosne Zapadu dovelo do regionalne stabilnosti. To bi pomoglo da se reši problem sa džihadistima - piše Šidler.
"Na red" je došla i Srbija.
- Zapad mora da odbaci svoju fantaziju da je dugoročni mir na Balkanu usko povezan sa izolovanjem Srbije, dominantne države u regionu, ali i Srbija mora da napravi kompromis. Beograd mora da prizna Kosovo kao nezavisnu državu i da prestane da se petlja sa špijunima i provokatorima. Velika Albanija stiže, na jedan ili drugi način, najbolje je da se to učini mirnim putem. Treba dozvoliti Kosovu da se ujedini sa Albanijom, koja je u NATO. I tu bi se rešio problem sa džihadistima. U zamenu, Srbija treba da dobije severni deo Kosova, a srpske svetinje bi trebalo da se proglase "eksteritorijalnim" i da ih štiti misija UN, koja bi omogućila Srbima slobodan prolaz do njih. U zamenu za severni deo, Kosovo treba da dobije Preševsku dolinu. Bolje je tako nego da se desi novo nasilje, kao 2001. godine. Manjine u Srbiji zaslužuju pažnju, u Vojvodini postoji etnička mešavina i ona ima određen nivo autonomije, što nema muslimanski Sandžak. To je pitanje za Srbiju, Zapad treba da predloži, ne da naredi. Ako Srbija želi u EU i NATO, svakako, neka autonomija Sandžaku, po ugledu na Vojvodinu, bi mogla da bude uslov - piše Šindler.
Za kraj, osvrnuo se na najturbulentniji deo Balkana – Makedoniju.
- Najveći gubitnik u novom crtanju granica bi bila Makedonija. Velika Albanija znači značajne gubitke za Makedoniju, naročito na severozapadu. U zamenu, Skoplje treba da bude prvo u redu za članstvo u NATO i EU, kao i za ogromnu pomoć Zapada kako bi zacelila rane gubitka teritorije. Ova šema bi rešila sve etničko-teritorijalne probleme u bivšoj Jugoslaviji i dovela bi sve države, osim Srbije u zapadne političke i bezbednosne strukture. I dalje postoji nada da bi Srbija mogla da traži isto put, ali ako ne, Zapad bi lako mogao da bude uzdržan u odnosu prema Putinovog klijentskoj državi - naveo je.
Ovakav izgled Balkana, dodaje, bio bi nadograđena verzija iz 1878. godine i Berlinskog kongresa, samo što bi sada tu učestvovali i lokalci.
- Najveće sile bi trebalo da budu uključene, NATO, EU, Rusi, sve balkanske države. Ipak, Vašington mora da povede, kao što je to uradio u Bosni i na Kosovu. Evropljani ne mogu da urade to sami, a ne želimo da Moskva preuzme kormilo. To je i moralna obaveza. Amerikanci su ušli u Prvi svetski rat s namerom da se stvore nacionalne države. Samo kada Zapad prihvati da će narodi na jugoistoku Evrope dobiti mir samo u manje-više koherentnim nacionalnim državama, kao što su Poljska ili Danska, možemo da očekujemo da se Balkan smiri i da počne da rešava svoje probleme. Mešanje Rusa vodi novim probemima. Iako Trampova administracija ima pune ruke posla u spoljnoj politici širom sveta, ignorisanje Balkana može da vodi većoj krizi velikih sila, a ona bi mogla i treba da bude sprečena - zaključio je Šindler. Pogledajte OVDE kakva tri scenarija mogu da očekuju u Makedoniji. Izvor: B92
