Kako stručnjaci upozoravaju, takav obrok sadrži najmanje 12,5 grama skrivenog šećera. Uz to, kako oni kažu, šećer stvara holesterol, koji je okidač za razne bolesti, ali i jaku zavisnost, koja se meri s onom heroinskom!
Takođe, toliki šećer utiče na gušteraču, koja proizvodi insulin neophodan za regulaciju nivoa šećera u krvi. Dakle, taj doručak odmah sklonite sa stola i zamenite ga sirom, slaninom, jajima, kajmakom, puterom.
Jer skrivenog šećera ima tamo gde ga najmanje očekujete – u kobasicama, pašteti, kečapu, mleku, čak i flaširanoj vodi! U Nemačkoj je objavljeno istraživanje o sadržaju šećera u raznim proizvodima, kojih ima i kod nas.
Kutija žitarica koje dajemo deci za doručak sadrži 43 odsto šećera, što znači da se u obroku od oko 60 grama nalazi čak osam kockica. U jogurtu kojim prelivamo žitarice ima četiri kockice šećera u 2,5 decilitra.
Jaja na sve načine za doručak
Kenan Mandra, nutricionista, dodaje da proizvodi koji se reklamiraju kao „fitnes“ imaju mnogo skrivenog šećera koji izaziva zavisnost, kao od heroina.
– U pitanju je isti mehanizam delovanja. Nikada ne treba konzumirati šećer, margarin, žitarice i proizvode od žitarica, sokove i slatkiše, supe iz kesice i instant obroke, hranu iz kesice, tube, konzerve, kutije, tetrapaka i slično.
Umesto toga bi trebalo da jedemo kupus, salate, brokoli, karfiol, patlidžan, paradajz, paprike, maslac, jaja, punomasne sireve, kefir, domaće suhomesnate proizvode, meso i ribu. Svako jutro započnite mlakom limunadom.
Osnov doručka su jaja na sve načine, domaća pršuta i kobasice, domaći punomasni sirevi, kefir i, ako možete da nađete, hleb bez brašna – navodi on.
Branka Mirković, nutricionista, kaže da je poznato da su šećeri zastupljeni u industrijskoj hrani.
– Da bismo samnjili njihov unos, trebalo bi da čitamo deklaracije. Nije samo konzumni šećer u pitanju. Sintetička fruktoza dobijena iz kukuruznog sirupa takođe se dodaje u hranu. Mnogi i ne sanjaju da u mesnim prerađevinama ima šećera.
Ranije je bila zastupana teza da nam škode masnoće zbog holesterola, a isti taj šećer ga izaziva. Takođe, šećer deluje na pankreas, u kojem se proizvodi hormon insulin da bi se regulisao nivo šećera u krvi.
Evidentno je da imamo povećan broj obolelih od dijabetesa među mladima. Jogurt sa više masnoće je kvalitetniji od onog sa manje jer se u njega dodaju ugljeni hidrati da bi bio gušći – objašnjava ona i dodaje da je krajnje vreme da se vratimo jajima, siru, slanini, kajmaku, puteru.
– Uz to, ako tome dodamo paradajz, papiriku i drugu sezonsku salatu i napravimo sendvič, eto zdravog doručka za decu i sve odrasle – kaže ona i dodaje da kukuruzni sirup stvara jaku zaivisnost, a stavlja se u paštetu, kobasice, kremove i druge proizvode.
Dete ne može da pojede šolju šećera, a šolju krema može. A tolika količina šećera, kao što smo videli, vrlo je štetna. U kečapu, na primer, ima više šećera nego u sladoledu – zaključila je ona.
Količina skrivenog šećera
– 330 ml jogurta 45 g
– 1l mleka sa 3,5% masti 47 g
– 500 ml gaziranog soka 53 g
– 375 g žitarica 88 g
– 400 ml kečapa 100 g
– 250 g krema 200 g
– 500 g pahuljica za decu 225 g
– 500 ml vitaminske vode 16,5 g. Koju hranu treba da jedete svakoga dana dok su tropske vrućine, a koja je opasna po zdravlje pogledajte OVDE.
Izvor: Alo
