Porast migranata na ovoj ruti beleži se od kada je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, tokom jednodnevne posete Rumuniji u maju ove godine, rekao da ta zemlja zaslužuje da bude deo Šengenskog sporazuma što pre je moguće. Veruje se da je moguć ulazak Rumunije u Šengen jedan od razloga koji je potstakao migrante da izaberu baš tu rutu, jer u slučaju da Bukurešt dobije Šengen, potencijalno kretanje bi migrantima bilo lakše.
Ipak, sam put do Rumunije nije nije ni lak ni jednostavan. Slično ruti koja vodi preko Sredozemnog mora, migranti prvo moraju da pređu Crno more. Kao i migranti koji put na ka Evropi kreću sa severnih obala Afrike, najčešće se putuje u malim i pretrpanim čamcima, a među putnicima je veliki broj dece. Upravo zbog toga, rumunske službe beleže sve veći broj intevencija na moru.
153 migranta, među kojima i 53 dece, spašeno je sa otvorenog mora. Reč je uglavnom o izbeglicama iz Iraka i Irana. Nekoliko dana ranije, rumunska obalska straža presrela je na Crnom moru dva brodića sa više od 200 migranata. Jedan je otpratila do rumunske luke Mangalije, dok su drugi preuzele turske vlasti. To je četvrti brod s migrantima koji su presrele rumunske vlasti na Crnom moru od sredine avgusta.
Ruta preko Rumunije nije nova ruta. Već je korišćena u prošlosti. Najveći broj migranta koji je zabeležen u prošlosti u Rumuniji bio je 430 tokom 2014. godine, da bi tokom naredne dve drastično opao - 2015. zabeleženo je svega 68 migranta, a 2016. samo jedna. Već u septembru ove godine jasno je da će taj broj biti veći i od rekordne 2014. godine.
Pročitajte OVDE šta za to vreme rade u Hrvatskoj?
Izvor: Blic
