Knjiga Olivera Stouna „Intervjui sa Vladimirom Putinom“ netipična je u literaturi, odnosno u beletristici. Dva sagovornika, jedan je lider najmoćije nuklearne sile sveta, drugi je čuveni holivudski režiser...
Dva sagovornika koji se uvažavaju, ali koji ipak nastoje da nadmudre jedan drugog u granicama pristojnosti, knjiga prepuna dijaloga i monologa, ironije i cinizma, realnosti i budućnosti.
Oliver Stoun skakao je sa svojim pitanjima sa teme na temu, vraćao se po nekoliko puta na stvari za koje je pitao ranije, pokušavao je da isprovocira Putina taman toliko da se predsednik Rusije ne naljuti, ali nije uspeo. Putin je odoleo Stounovim jurišima, a Stoun je pokazao da je ipak mnogo bolji režiser nego novinar.
Da, Vladimir Putin je odgovorio na sva pitanja američkog režisera, na neka direktno, na druga indirektno i sa rukavicama, na treća kontrapitanjem. I sve to ležerno i sa šarmom. Doduše, kada ste predsednik najmoćnije nuklearne sile sveta, onda vam se može da budete i ležerni.
Što se nas u Srbiji tiče: „Kojim biste rečima opisali svoj odnos prema predsedniku Rusije Vladimiru Putinu“, moglo bi da glasi i anketno pitanje. Skoro sam siguran da bi predsednik Rusije dobio plebiscitarnu podršku naše javnosti, naravno, najviše u kontekstu: „e neka je napokon neko Amerikancima i Zapadu pokazao da ne mogu biti apsolutni gospodari sveta“. U Rusiji je Vladimir Vladimirovič posle događaja na Krimu dobio, zapravo, religiozan tretman, poštovanje njegove ličnosti preraslo je u svojevrsnu narodnu kulturu. On je Rusiji vratio Krim, ali i nacionalni ponos i stabilnost, za Ruse on je Gospodin Sposobni. Jer Putin više nije samo političar, on je danas simbol Rusije, neka vrsta svete figure, svojevrstan mit. To je kao da pitate Britance da li su za Elizabetu Drugu kao kraljicu.
Naravno da i Vladimir Vladimirovič gaji imidž čoveka koji rešava stvari. Rešio je stvar u Čečeniji odmah pošto je ušao u Kremlj, sada je rešio problem Krima koji se posle 60 godina vratio u okrilje matice zemlje, na putu je da reši problem Sirije, ali on rešava i obične svakodnevne probleme ljudi. Kada je grupa predstavnika hendikepiranih u Rusiji takom jednog sastanka u Kremlju 2004. godine protestvovala kod Putina zbog novog zakona koji im smanjuje pravo na beneficije, predsednik Rusije se obratio svom tadašnjem glavnom privrednom savetniku Germanu Grefu i rekao: „Sredi to“.
Gref je počeo da protestuje da ova smanjenja predstavljaju deo redukcije ruskog budžeta, što je i Putin potpisao. „Sredi to“, odsečno je odgovorio Putin.
„Ali, Vladimire Vladimiroviču…“ počeo je da zamuckuje Gref, dok su kamere nacionalne televizije sve to i snimale. „Rekao sam da to središ“, završio je diskusiju Putin. Vladimir Putin je tvorac jake ruske države, a jaka država je blagoslov ne samo za rusko, već i za srpsko društvo…
Izlazak knjige Olivera Stouna bio to povod da Miroslav Lazanski u emisiji „Na nišanu“ ugosti glavnu urednicu Sputnjika i autorku tri knjige o Vladimiru Putinu LJubinku Milinčić i reditelja Borisa Malagurskog, koji je i sam intervjuisao Olivera Stouna u drugom delu svog filma „Težina lanaca“.
Knjiga je atipična, s obzirom na to da se radi o transkriptu razgovora između Stouna i Putina, ali i zbog toga što predstavlja Putina iz više uglova, kaže Milinčićeva.
„Mi vidimo i šta Putin radi i čime se bavi, i kako na šta reaguje, vidimo ležernost sa kojom odgovara na pitanja. Putin zaista lako komunicira sa svetom, to je opštepoznata stvar iz mnogih njegovih razgovora sa građanima Rusije, ali imali ste utisak da ima tema o kojima neće da govori“, kaže Milinčićeva.
Jedna od tih tema, nastavlja ona, jeste pitanje porodice. U intervjuu Olivera Stouna, Putin prvi put priča i o svojoj porodici, razvodu, ćerkama, unucima…
Vladimir Putin je čovek koji ima razvijenu moć samokontrole i nije dao da ga Stoun isprovocira u bilo kom pitanju, iako je ovaj to pokušavao. To se najbolje vidi, kaže LJubinka Milinčić, kada Putin upozorava Stouna da ga ne uvlači u antiamerikanizam.
Ovo nije prvi put da Stoun snima ovakvu vrstu domumentarnih filmova, kaže Malagurski. On podseća da je Stoun već intervjuisao pokojnog kubanskog predsednika Fidela Kastra i takođe pokojnog predsednika Venecuele Uga Čaveza, zatim argentinske predsednike Nestora i Kristinu Kiršner i ekvadorskog predsednika Rafaela Koreu.
Sa svima njima otvorio je teme o kojima oni ranije nisu govorili, kaže Malagurski. To je uspeo i sa Putinom, iako ne do kraja. Putin mu je, možda, kaže Malagurski, bio najtvrđi orah dosad.
Čak i u Srbiji, gde je raspoloženje prema Putinu i Rusiji pretežno pozitivno, kaže Malagurski, nemamo prilike da često čujemo glas Vladimira Putina. On je obično sinhronizovan, kaže Malagurski.
„Meni je bilo uživanje što je film titlovan, što možemo da čujemo oscilacije u njegovom glasu, kada je neka tema delikatna ili ga je nešto iznerviralo. I videlo se u nekoliko trenutaka da mu je bilo pomalo neprijatno, ali držao se kao jedan od najvećih političara, ne samo današnjice. U tom smislu Oliver Stoun imao je jedinstvenu priliku da pokuša iz njega da izvuče i nešto drugi nisu imali prilike. Putin je svakako bio svestan da Stoun ne ide sa ciljem da ga demonizuje, da ga napada ili isprovocira, i onda je bio otvoreniji za njegova pitanja“, kaže Malagurski.
Ako je iko mogao da „otvori“ Putina, to je mogao Oliver Stoun, kaže Malagurski koji, ipak, zamera američkom režiseru što nije bio u većoj meri kritičan.
„Mislim da je Stoun trebalo više da iznosi podatke o kojima govore mejnstrim mediji i dozvoli Putinu da na te tvrdnje reaguje. Mislim da je u toj kritičkoj noti mogao malo dalje da ode, ali i da prepusti svom sagovorniku da ispriča ono što ima“, kaže Malagurski.
Intervjui Olivera Stouna sa Vladimirom Putinom jako su važni u ovom trenutku, kada se u Americi, kaže Malagurski, širi rusofobija. Putin, kažu sagovornici Miroslava Lazanskog, veoma egzaktno i opširno iznosi viđenje situacije u Gruziji i Ukrajini, opisuje kako je Zapad izigrao bivšeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča i, kako kažu, nije nimalo nežan prema bivšem gruzijskom predsedniku Mihailu Sakašviliju.
Zašto je Nikita Hruščov predao Krim Ukrajini pročitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews.com
